Рјечник

sr Годишња доба и време   »   nn Årstider og vêr

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [seksten]

Årstider og vêr

Изаберите како желите да видите превод:   
српски нинорск Игра Више
Ово су годишња доба: D--te ----rs-iden-: D____ e_ å_________ D-t-e e- å-s-i-e-e- ------------------- Dette er årstidene: 0
Пролеће, лето, Vå---, ---a-en, V_____ s_______ V-r-n- s-m-r-n- --------------- Våren, sumaren, 0
jесен и зима. ha-s--- ----int--e-. h______ o_ v________ h-u-t-n o- v-n-e-e-. -------------------- hausten og vinteren. 0
Лето је вруће. Su-a-e- ---va--. S______ e_ v____ S-m-r-n e- v-r-. ---------------- Sumaren er varm. 0
Лети сија сунце. Om-suma--- sk-n so-a. O_ s______ s___ s____ O- s-m-r-n s-i- s-l-. --------------------- Om sumaren skin sola. 0
Лети радо идемо шетати. O---um---n-gå- v--g---n---å--ur. O_ s______ g__ v_ g_____ p_ t___ O- s-m-r-n g-r v- g-e-n- p- t-r- -------------------------------- Om sumaren går vi gjerne på tur. 0
Зима је хладна. Vi--e-e--e- ---d. V_______ e_ k____ V-n-e-e- e- k-l-. ----------------- Vinteren er kald. 0
Зими пада снег или киша. O- -in-e--- snø- --ler -egn-r --t. O_ v_______ s___ e____ r_____ d___ O- v-n-e-e- s-ø- e-l-r r-g-a- d-t- ---------------------------------- Om vinteren snør eller regnar det. 0
Зими радо остајемо код куће. Vi l--ar------- he----om-v-n--ren. V_ l____ å v___ h____ o_ v________ V- l-k-r å v-r- h-i-e o- v-n-e-e-. ---------------------------------- Vi likar å vere heime om vinteren. 0
Хладно је. D---e--k-ld-. D__ e_ k_____ D-t e- k-l-t- ------------- Det er kaldt. 0
Пада киша. Det-r---ar. D__ r______ D-t r-g-a-. ----------- Det regnar. 0
Ветровито је. Det-b---. D__ b____ D-t b-æ-. --------- Det blæs. 0
Топло је. D----r-v-r--. D__ e_ v_____ D-t e- v-r-t- ------------- Det er varmt. 0
Сунчано је. De--er----. D__ e_ s___ D-t e- s-l- ----------- Det er sol. 0
Ведро је. De--er--in-. D__ e_ f____ D-t e- f-n-. ------------ Det er fint. 0
Какво је време данас? K--le----- v-ret --da-? K______ e_ v____ i d___ K-r-e-s e- v-r-t i d-g- ----------------------- Korleis er vêret i dag? 0
Данас је хладно. D---er ----- i -ag. D__ e_ k____ i d___ D-t e- k-l-t i d-g- ------------------- Det er kaldt i dag. 0
Данас је топло. Det -- ---m- - dag. D__ e_ v____ i d___ D-t e- v-r-t i d-g- ------------------- Det er varmt i dag. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + нинорск (1-100) МП3 нинорск (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...