Рјечник

sr Годишња доба и време   »   uk Пори року і погода

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [шістнадцять]

16 [shistnadtsyatʹ]

Пори року і погода

Pory roku i pohoda

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Ово су годишња доба: Ц- п----ро-у: Ц_ п___ р____ Ц- п-р- р-к-: ------------- Це пори року: 0
Ts- -ory -o--: T__ p___ r____ T-e p-r- r-k-: -------------- Tse pory roku:
Пролеће, лето, Вес-а- л---. В_____ л____ В-с-а- л-т-. ------------ Весна, літо. 0
V-sn-, l-to. V_____ l____ V-s-a- l-t-. ------------ Vesna, lito.
jесен и зима. Осі---- з-ма. О____ і з____ О-і-ь і з-м-. ------------- Осінь і зима. 0
O-inʹ i---ma. O____ i z____ O-i-ʹ i z-m-. ------------- Osinʹ i zyma.
Лето је вруће. Літо---р---. Л___ г______ Л-т- г-р-ч-. ------------ Літо гаряче. 0
Lito -----che. L___ h________ L-t- h-r-a-h-. -------------- Lito haryache.
Лети сија сунце. В-ітк- світит--сонц-. В_____ с______ с_____ В-і-к- с-і-и-ь с-н-е- --------------------- Влітку світить сонце. 0
V-itku---i---ʹ -on--e. V_____ s______ s______ V-i-k- s-i-y-ʹ s-n-s-. ---------------------- Vlitku svitytʹ sontse.
Лети радо идемо шетати. В-і--- м--ох-че ------о. В_____ м_ о____ г_______ В-і-к- м- о-о-е г-л-є-о- ------------------------ Влітку ми охоче гуляємо. 0
V--t-u -y okh--h--hu---ye--. V_____ m_ o______ h_________ V-i-k- m- o-h-c-e h-l-a-e-o- ---------------------------- Vlitku my okhoche hulyayemo.
Зима је хладна. З-м----л-дн-. З___ х_______ З-м- х-л-д-а- ------------- Зима холодна. 0
Z-ma kho--d--. Z___ k________ Z-m- k-o-o-n-. -------------- Zyma kholodna.
Зими пада снег или киша. В-им-у--ада--сн-г а-о-йд-----. В_____ п____ с___ а__ й__ д___ В-и-к- п-д-є с-і- а-о й-е д-щ- ------------------------------ Взимку падає сніг або йде дощ. 0
Vz-m-- -a---- -n-h a-o y-de --s-ch. V_____ p_____ s___ a__ y̆__ d______ V-y-k- p-d-y- s-i- a-o y-d- d-s-c-. ----------------------------------- Vzymku padaye snih abo y̆de doshch.
Зими радо остајемо код куће. Взимку -и-о--че-----ш--мо-- -дома. В_____ м_ о____ з__________ в_____ В-и-к- м- о-о-е з-л-ш-є-о-я в-о-а- ---------------------------------- Взимку ми охоче залишаємося вдома. 0
V-ymk-------hoche ---ys----mo--a vd--a. V_____ m_ o______ z_____________ v_____ V-y-k- m- o-h-c-e z-l-s-a-e-o-y- v-o-a- --------------------------------------- Vzymku my okhoche zalyshayemosya vdoma.
Хладно је. Хо--д--. Х_______ Х-л-д-о- -------- Холодно. 0
K-o-o--o. K________ K-o-o-n-. --------- Kholodno.
Пада киша. П-да--до-. П____ д___ П-д-є д-щ- ---------- Падає дощ. 0
Pa-----dos-c-. P_____ d______ P-d-y- d-s-c-. -------------- Padaye doshch.
Ветровито је. В-тряно. В_______ В-т-я-о- -------- Вітряно. 0
V--r----. V________ V-t-y-n-. --------- Vitryano.
Топло је. Те-л-. Т_____ Т-п-о- ------ Тепло. 0
T--l-. T_____ T-p-o- ------ Teplo.
Сунчано је. Сон----. С_______ С-н-ч-о- -------- Сонячно. 0
Sonyac-no. S_________ S-n-a-h-o- ---------- Sonyachno.
Ведро је. Я-н-. Я____ Я-н-. ----- Ясно. 0
Yas-o. Y_____ Y-s-o- ------ Yasno.
Какво је време данас? Я-а ------н---ог-да? Я__ с_______ п______ Я-а с-о-о-н- п-г-д-? -------------------- Яка сьогодні погода? 0
Yak--s-ohodni--o----? Y___ s_______ p______ Y-k- s-o-o-n- p-h-d-? --------------------- Yaka sʹohodni pohoda?
Данас је хладно. Сьо-о-н---олод-о. С_______ х_______ С-о-о-н- х-л-д-о- ----------------- Сьогодні холодно. 0
S-ohod-i -h-l-dno. S_______ k________ S-o-o-n- k-o-o-n-. ------------------ Sʹohodni kholodno.
Данас је топло. Сь--о--- те-ло. С_______ т_____ С-о-о-н- т-п-о- --------------- Сьогодні тепло. 0
S-oh--n- tepl-. S_______ t_____ S-o-o-n- t-p-o- --------------- Sʹohodni teplo.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + украјински (1-100) МП3 украјински (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...