Рјечник

sr Годишња доба и време   »   da Årstider og vejr

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [seksten]

Årstider og vejr

Изаберите како желите да видите превод:   
српски дански Игра Више
Ово су годишња доба: Dett- -r --s--d-r-e: D____ e_ å__________ D-t-e e- å-s-i-e-n-: -------------------- Dette er årstiderne: 0
Пролеће, лето, for-r--som-er, f_____ s______ f-r-r- s-m-e-, -------------- forår, sommer, 0
jесен и зима. ef--rå- o- -i----. e______ o_ v______ e-t-r-r o- v-n-e-. ------------------ efterår og vinter. 0
Лето је вруће. S-mmer-- -r v---. S_______ e_ v____ S-m-e-e- e- v-r-. ----------------- Sommeren er varm. 0
Лети сија сунце. O-----m---n-sk-n-er -ol--. O_ s_______ s______ s_____ O- s-m-e-e- s-i-n-r s-l-n- -------------------------- Om sommeren skinner solen. 0
Лети радо идемо шетати. O- so---ren-går--i g--n- -u-e. O_ s_______ g__ v_ g____ t____ O- s-m-e-e- g-r v- g-r-e t-r-. ------------------------------ Om sommeren går vi gerne ture. 0
Зима је хладна. Om--i-----n er d-- k--dt. O_ v_______ e_ d__ k_____ O- v-n-e-e- e- d-t k-l-t- ------------------------- Om vinteren er det koldt. 0
Зими пада снег или киша. Om----ter---sne- -ll-r --g--r -et. O_ v_______ s___ e____ r_____ d___ O- v-n-e-e- s-e- e-l-r r-g-e- d-t- ---------------------------------- Om vinteren sner eller regner det. 0
Зими радо остајемо код куће. O- -in-e--n ---v-- -- --rn------me. O_ v_______ b_____ v_ g____ h______ O- v-n-e-e- b-i-e- v- g-r-e h-e-m-. ----------------------------------- Om vinteren bliver vi gerne hjemme. 0
Хладно је. D-t-er-k----. D__ e_ k_____ D-t e- k-l-t- ------------- Det er koldt. 0
Пада киша. D-t reg-e-. D__ r______ D-t r-g-e-. ----------- Det regner. 0
Ветровито је. D-- blæ-e-. D__ b______ D-t b-æ-e-. ----------- Det blæser. 0
Топло је. Det--r-v-r--. D__ e_ v_____ D-t e- v-r-t- ------------- Det er varmt. 0
Сунчано је. De--er----r--t. D__ e_ s_______ D-t e- s-l-i-t- --------------- Det er solrigt. 0
Ведро је. D-- -r --art--e-r. D__ e_ k____ v____ D-t e- k-a-t v-j-. ------------------ Det er klart vejr. 0
Какво је време данас? Hvo-d----- ---re------g? H______ e_ v_____ i d___ H-o-d-n e- v-j-e- i d-g- ------------------------ Hvordan er vejret i dag? 0
Данас је хладно. De---r ko--t-i d--. D__ e_ k____ i d___ D-t e- k-l-t i d-g- ------------------- Det er koldt i dag. 0
Данас је топло. De---r var-- i-da-. D__ e_ v____ i d___ D-t e- v-r-t i d-g- ------------------- Det er varmt i dag. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + дански (1-100) МП3 дански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...