Рјечник

sr Годишња доба и време   »   bg Сезоните и времето

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [шестнайсет]

16 [shestnayset]

Сезоните и времето

[Sezonite i vremeto]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Ово су годишња доба: То-а ---с--о--те: Т___ с_ с________ Т-в- с- с-з-н-т-: ----------------- Това са сезоните: 0
To-- s--se-on-te: T___ s_ s________ T-v- s- s-z-n-t-: ----------------- Tova sa sezonite:
Пролеће, лето, п-----, --т-, п______ л____ п-о-е-, л-т-, ------------- пролет, лято, 0
pro-et, ---t-, p______ l_____ p-o-e-, l-a-o- -------------- prolet, lyato,
jесен и зима. е-ен и--и-а. е___ и з____ е-е- и з-м-. ------------ есен и зима. 0
esen --z-ma. e___ i z____ e-e- i z-m-. ------------ esen i zima.
Лето је вруће. Л---т- е---рещ-. Л_____ е г______ Л-т-т- е г-р-щ-. ---------------- Лятото е горещо. 0
L---o-o-ye g-res---o. L______ y_ g_________ L-a-o-o y- g-r-s-c-o- --------------------- Lyatoto ye goreshcho.
Лети сија сунце. Пр-з лятот- слънц-т---рее. П___ л_____ с_______ г____ П-е- л-т-т- с-ъ-ц-т- г-е-. -------------------------- През лятото слънцето грее. 0
Prez l-a--to s-----et---r-e. P___ l______ s________ g____ P-e- l-a-o-o s-y-t-e-o g-e-. ---------------------------- Prez lyatoto slyntseto gree.
Лети радо идемо шетати. През л---то -ие---у--в--ст-ие--е -а-хож--м-. П___ л_____ н__ с у__________ с_ р__________ П-е- л-т-т- н-е с у-о-о-с-в-е с- р-з-о-д-м-. -------------------------------------------- През лятото ние с удоволствие се разхождаме. 0
P-e---y----- n-e s ---v--stvie -e razkh---d--e. P___ l______ n__ s u__________ s_ r____________ P-e- l-a-o-o n-e s u-o-o-s-v-e s- r-z-h-z-d-m-. ----------------------------------------------- Prez lyatoto nie s udovolstvie se razkhozhdame.
Зима је хладна. З-м--а-- -туден-. З_____ е с_______ З-м-т- е с-у-е-а- ----------------- Зимата е студена. 0
Zim--a y- s-ud---. Z_____ y_ s_______ Z-m-t- y- s-u-e-a- ------------------ Zimata ye studena.
Зими пада снег или киша. П--- --м-т- ---и сн-- ----дъ-д. П___ з_____ в___ с___ и__ д____ П-е- з-м-т- в-л- с-я- и-и д-ж-. ------------------------------- През зимата вали сняг или дъжд. 0
Pr-- zima-a v--i-s-y-g i---d-z--. P___ z_____ v___ s____ i__ d_____ P-e- z-m-t- v-l- s-y-g i-i d-z-d- --------------------------------- Prez zimata vali snyag ili dyzhd.
Зими радо остајемо код куће. П-ез зимата о-и-а-е д--с---м-вкъ-и. П___ з_____ о______ д_ с____ в_____ П-е- з-м-т- о-и-а-е д- с-о-м в-ъ-и- ----------------------------------- През зимата обичаме да стоим вкъщи. 0
P--z --mat--o--c-am--d---t--m vk--h-h-. P___ z_____ o_______ d_ s____ v________ P-e- z-m-t- o-i-h-m- d- s-o-m v-y-h-h-. --------------------------------------- Prez zimata obichame da stoim vkyshchi.
Хладно је. С----н---. С______ е_ С-у-е-о е- ---------- Студено е. 0
S---e-o ye. S______ y__ S-u-e-o y-. ----------- Studeno ye.
Пада киша. В--и-д-ж-. В___ д____ В-л- д-ж-. ---------- Вали дъжд. 0
V-l--dyz-d. V___ d_____ V-l- d-z-d- ----------- Vali dyzhd.
Ветровито је. Д----в----. Д___ в_____ Д-х- в-т-р- ----------- Духа вятър. 0
Duk-a ------. D____ v______ D-k-a v-a-y-. ------------- Dukha vyatyr.
Топло је. Топ-о -. Т____ е_ Т-п-о е- -------- Топло е. 0
T--l--ye. T____ y__ T-p-o y-. --------- Toplo ye.
Сунчано је. С-ъ--е-о--. С_______ е_ С-ъ-ч-в- е- ----------- Слънчево е. 0
S---che----e. S________ y__ S-y-c-e-o y-. ------------- Slynchevo ye.
Ведро је. Я--- е. Я___ е_ Я-н- е- ------- Ясно е. 0
Yas-- ye. Y____ y__ Y-s-o y-. --------- Yasno ye.
Какво је време данас? Ка----е-в----то-днес? К____ е в______ д____ К-к-о е в-е-е-о д-е-? --------------------- Какво е времето днес? 0
Ka--- -- -r-m--o dnes? K____ y_ v______ d____ K-k-o y- v-e-e-o d-e-? ---------------------- Kakvo ye vremeto dnes?
Данас је хладно. Д-ес-е-студе--. Д___ е с_______ Д-е- е с-у-е-о- --------------- Днес е студено. 0
D--- -e-s-u-en-. D___ y_ s_______ D-e- y- s-u-e-o- ---------------- Dnes ye studeno.
Данас је топло. Д--с-е то-л-. Д___ е т_____ Д-е- е т-п-о- ------------- Днес е топло. 0
Dn----- t---o. D___ y_ t_____ D-e- y- t-p-o- -------------- Dnes ye toplo.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + бугарски (1-100) МП3 бугарски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...