Рјечник

sr Годишња доба и време   »   ky Жыл мезгилдери жана аба ырайы

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [он алты]

16 [on altı]

Жыл мезгилдери жана аба ырайы

Jıl mezgilderi jana aba ırayı

Изаберите како желите да видите превод:   
српски киргиски Игра Више
Ово су годишња доба: Б-л-р жыл ---г---е-и: Б____ ж__ м__________ Б-л-р ж-л м-з-и-д-р-: --------------------- Булар жыл мезгилдери: 0
B--a- -ı- ----i---ri: B____ j__ m__________ B-l-r j-l m-z-i-d-r-: --------------------- Bular jıl mezgilderi:
Пролеће, лето, ж----ж--, ж___ ж___ ж-з- ж-й- --------- жаз, жай, 0
jaz,--a-, j___ j___ j-z- j-y- --------- jaz, jay,
jесен и зима. к---ж-на-к--. к__ ж___ к___ к-з ж-н- к-ш- ------------- күз жана кыш. 0
k---jan--kış. k__ j___ k___ k-z j-n- k-ş- ------------- küz jana kış.
Лето је вруће. Жа- -с--. Ж__ ы____ Ж-й ы-ы-. --------- Жай ысык. 0
Ja--ıs--. J__ ı____ J-y ı-ı-. --------- Jay ısık.
Лети сија сунце. К-н жайкы-----а-к---п т-р-т. К__ ж_______ ж_______ т_____ К-н ж-й-ы-ы- ж-р-ы-а- т-р-т- ---------------------------- Күн жайкысын жаркырап турат. 0
Kün--a-kıs-- j--k-r-p-t----. K__ j_______ j_______ t_____ K-n j-y-ı-ı- j-r-ı-a- t-r-t- ---------------------------- Kün jaykısın jarkırap turat.
Лети радо идемо шетати. Жайы--- -е-ил-е-енди-жакшы-кө--б-з. Ж______ с___________ ж____ к_______ Ж-й-н-а с-й-л-е-е-д- ж-к-ы к-р-б-з- ----------------------------------- Жайында сейилдегенди жакшы көрөбүз. 0
J--ı----s--il---end--j-kş-------üz. J______ s___________ j____ k_______ J-y-n-a s-y-l-e-e-d- j-k-ı k-r-b-z- ----------------------------------- Jayında seyildegendi jakşı köröbüz.
Зима је хладна. К-ш-----. К__ с____ К-ш с-у-. --------- Кыш суук. 0
K-ş--uu-. K__ s____ K-ş s-u-. --------- Kış suuk.
Зими пада снег или киша. Кышы-д- --р же ж-мг---ж-ай-. К______ к__ ж_ ж_____ ж_____ К-ш-н-а к-р ж- ж-м-ы- ж-а-т- ---------------------------- Кышында кар же жамгыр жаайт. 0
K-şınd- ka------a---r j----. K______ k__ j_ j_____ j_____ K-ş-n-a k-r j- j-m-ı- j-a-t- ---------------------------- Kışında kar je jamgır jaayt.
Зими радо остајемо код куће. Кы---д--б-з-үй-- -т-р--н---ж-к-ы-к--өб-з. К______ б__ ү___ о________ ж____ к_______ К-ш-н-а б-з ү-д- о-у-г-н-ы ж-к-ы к-р-б-з- ----------------------------------------- Кышында биз үйдө отурганды жакшы көрөбүз. 0
K--ın-a---z-ü-dö-o--rgandı -a-şı k--ö--z. K______ b__ ü___ o________ j____ k_______ K-ş-n-a b-z ü-d- o-u-g-n-ı j-k-ı k-r-b-z- ----------------------------------------- Kışında biz üydö oturgandı jakşı köröbüz.
Хладно је. С---. С____ С-у-. ----- Суук. 0
Su--. S____ S-u-. ----- Suuk.
Пада киша. Жа--ыр --а- жа---. Ж_____ ж___ ж_____ Ж-м-ы- ж-а- ж-т-т- ------------------ Жамгыр жаап жатат. 0
J--g-r-ja-p-jatat. J_____ j___ j_____ J-m-ı- j-a- j-t-t- ------------------ Jamgır jaap jatat.
Ветровито је. Ш-----уу. Ш________ Ш-м-л-у-. --------- Шамалдуу. 0
Şa-ald-u. Ş________ Ş-m-l-u-. --------- Şamalduu.
Топло је. Жы-уу. Ж_____ Ж-л-у- ------ Жылуу. 0
Jıl--. J_____ J-l-u- ------ Jıluu.
Сунчано је. Кү- ачык. К__ а____ К-н а-ы-. --------- Күн ачык. 0
Kü----ık. K__ a____ K-n a-ı-. --------- Kün açık.
Ведро је. Жа---. Ж_____ Ж-р-к- ------ Жарык. 0
J-rık. J_____ J-r-k- ------ Jarık.
Какво је време данас? Бү--н-а-а-ы-айы-ка-д-й? Б____ а__ ы____ к______ Б-г-н а-а ы-а-ы к-н-а-? ----------------------- Бүгүн аба ырайы кандай? 0
B---n--b- --ay------ay? B____ a__ ı____ k______ B-g-n a-a ı-a-ı k-n-a-? ----------------------- Bügün aba ırayı kanday?
Данас је хладно. Бү--н-кү- суу-. Б____ к__ с____ Б-г-н к-н с-у-. --------------- Бүгүн күн суук. 0
Bü-ün k-n -u-k. B____ k__ s____ B-g-n k-n s-u-. --------------- Bügün kün suuk.
Данас је топло. Бү-ү----н-жы-у-. Б____ к__ ж_____ Б-г-н к-н ж-л-у- ---------------- Бүгүн күн жылуу. 0
Büg-- -ü---ı---. B____ k__ j_____ B-g-n k-n j-l-u- ---------------- Bügün kün jıluu.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 киргиски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...