Рјечник

sr Годишња доба и време   »   px Estações do ano e tempo

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [dezesseis ]

Estações do ano e tempo

Изаберите како желите да видите превод:   
српски португалски (BR) Игра Више
Ово су годишња доба: E--as s---a------çõ-- d- ano: E____ s__ a_ e_______ d_ a___ E-t-s s-o a- e-t-ç-e- d- a-o- ----------------------------- Estas são as estações do ano: 0
Пролеће, лето, A-p-im-v---- --ve--o, A p_________ o v_____ A p-i-a-e-a- o v-r-o- --------------------- A primavera, o verão, 0
jесен и зима. o -uto----o -nv----. o o______ o i_______ o o-t-n-, o i-v-r-o- -------------------- o outono, o inverno. 0
Лето је вруће. O v--ã- é --e-te. O v____ é q______ O v-r-o é q-e-t-. ----------------- O verão é quente. 0
Лети сија сунце. No-------f---sol. N_ v____ f__ s___ N- v-r-o f-z s-l- ----------------- No verão faz sol. 0
Лети радо идемо шетати. N----rã- gost---s -- ---s-a-. N_ v____ g_______ d_ p_______ N- v-r-o g-s-a-o- d- p-s-e-r- ----------------------------- No verão gostamos de passear. 0
Зима је хладна. O-inve--- --fr-o. O i______ é f____ O i-v-r-o é f-i-. ----------------- O inverno é frio. 0
Зими пада снег или киша. No -n----o--ev- -- chove. N_ i______ n___ o_ c_____ N- i-v-r-o n-v- o- c-o-e- ------------------------- No inverno neva ou chove. 0
Зими радо остајемо код куће. N- i-ve----go----o--d- f-car-e- ca--. N_ i______ g_______ d_ f____ e_ c____ N- i-v-r-o g-s-a-o- d- f-c-r e- c-s-. ------------------------------------- No inverno gostamos de ficar em casa. 0
Хладно је. E-t- --i-. E___ f____ E-t- f-i-. ---------- Está frio. 0
Пада киша. E-tá-ch-ve--o. E___ c________ E-t- c-o-e-d-. -------------- Está chovendo. 0
Ветровито је. E--á -en---do. E___ v________ E-t- v-n-a-d-. -------------- Está ventando. 0
Топло је. E--á c--or. E___ c_____ E-t- c-l-r- ----------- Está calor. 0
Сунчано је. Está---l. E___ s___ E-t- s-l- --------- Está sol. 0
Ведро је. E-----o- tempo. E___ b__ t_____ E-t- b-m t-m-o- --------------- Está bom tempo. 0
Какво је време данас? C-mo-está-o-t-mpo--oje? C___ e___ o t____ h____ C-m- e-t- o t-m-o h-j-? ----------------------- Como está o tempo hoje? 0
Данас је хладно. H----e--á -r-o. H___ e___ f____ H-j- e-t- f-i-. --------------- Hoje está frio. 0
Данас је топло. Hoj---s---cal-r. H___ e___ c_____ H-j- e-t- c-l-r- ---------------- Hoje está calor. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + португалски (BR) (1-100) МП3 португалски (BR) (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...