Рјечник

sr Годишња доба и време   »   lv Gadalaiki un laiks

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [sešpadsmit]

Gadalaiki un laiks

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
Ово су годишња доба: T-- -r--a----i-i: T__ i_ g_________ T-e i- g-d-l-i-i- ----------------- Tie ir gadalaiki: 0
Пролеће, лето, p-v-s-ris,-v-s-ra, p_________ v______ p-v-s-r-s- v-s-r-, ------------------ pavasaris, vasara, 0
jесен и зима. r--en- -- -iema. r_____ u_ z_____ r-d-n- u- z-e-a- ---------------- rudens un ziema. 0
Лето је вруће. Vasar- -r----st-. V_____ i_ k______ V-s-r- i- k-r-t-. ----------------- Vasara ir karsta. 0
Лети сија сунце. V--ar-----d s--l-. V_____ s___ s_____ V-s-r- s-ī- s-u-e- ------------------ Vasarā spīd saule. 0
Лети радо идемо шетати. V--a-ā -ē----a- p-----gā-i-s. V_____ m__ e___ p____________ V-s-r- m-s e-a- p-s-a-g-t-e-. ----------------------------- Vasarā mēs ejam pastaigāties. 0
Зима је хладна. Z--ma i--a-k-ta. Z____ i_ a______ Z-e-a i- a-k-t-. ---------------- Ziema ir auksta. 0
Зими пада снег или киша. Z---ā-s-ieg -ai līst. Z____ s____ v__ l____ Z-e-ā s-i-g v-i l-s-. --------------------- Ziemā snieg vai līst. 0
Зими радо остајемо код куће. Z-emā mē---a--r-t --l--k-m mā--s. Z____ m__ l______ p_______ m_____ Z-e-ā m-s l-b-r-t p-l-e-a- m-j-s- --------------------------------- Ziemā mēs labprāt paliekam mājās. 0
Хладно је. I- a-ksts. I_ a______ I- a-k-t-. ---------- Ir auksts. 0
Пада киша. Līs-. L____ L-s-. ----- Līst. 0
Ветровито је. I- vējain-. I_ v_______ I- v-j-i-s- ----------- Ir vējains. 0
Топло је. Ir--i-ts. I_ s_____ I- s-l-s- --------- Ir silts. 0
Сунчано је. Ir-saul----. I_ s________ I- s-u-a-n-. ------------ Ir saulains. 0
Ведро је. I- ---i-r- --i--. I_ s______ l_____ I- s-a-d-s l-i-s- ----------------- Ir skaidrs laiks. 0
Какво је време данас? Kā-- ---i-n-ir-l--ks? K___ š_____ i_ l_____ K-d- š-d-e- i- l-i-s- --------------------- Kāds šodien ir laiks? 0
Данас је хладно. Š-d-e- ir-au---s. Š_____ i_ a______ Š-d-e- i- a-k-t-. ----------------- Šodien ir auksts. 0
Данас је топло. Š--i-n--r--il--. Š_____ i_ s_____ Š-d-e- i- s-l-s- ---------------- Šodien ir silts. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + летонски (1-100) МП3 летонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...