Рјечник

sr Годишња доба и време   »   be Поры года і надвор’е

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [шаснаццаць]

16 [shasnatstsats’]

Поры года і надвор’е

Pory goda і nadvor’e

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Ово су годишња доба: Вос---оры -од-: В___ п___ г____ В-с- п-р- г-д-: --------------- Вось поры года: 0
V-s--p--- g---: V___ p___ g____ V-s- p-r- g-d-: --------------- Vos’ pory goda:
Пролеће, лето, вясна, -ет-, в_____ л____ в-с-а- л-т-, ------------ вясна, лета, 0
v-a-n-- --ta, v______ l____ v-a-n-, l-t-, ------------- vyasna, leta,
jесен и зима. в-с--- ---ім-. в_____ і з____ в-с-н- і з-м-. -------------- восень і зіма. 0
vose---- zіm-. v_____ і z____ v-s-n- і z-m-. -------------- vosen’ і zіma.
Лето је вруће. Ле-а---як--н--. Л___ с_________ Л-т- с-я-о-н-е- --------------- Лета спякотнае. 0
L-ta--p-akot---. L___ s__________ L-t- s-y-k-t-a-. ---------------- Leta spyakotnae.
Лети сија сунце. У-е-ку--в--іц- -он-а. У_____ с______ с_____ У-е-к- с-е-і-ь с-н-а- --------------------- Улетку свеціць сонца. 0
U----u---et--ts’-sontsa. U_____ s________ s______ U-e-k- s-e-s-t-’ s-n-s-. ------------------------ Uletku svetsіts’ sontsa.
Лети радо идемо шетати. У---к- м--л-бім---л--ь. У_____ м_ л____ г______ У-е-к- м- л-б-м г-л-ц-. ----------------------- Улетку мы любім гуляць. 0
Ul-tku-m- lyu--m--u---t--. U_____ m_ l_____ g________ U-e-k- m- l-u-і- g-l-a-s-. -------------------------- Uletku my lyubіm gulyats’.
Зима је хладна. Зім- х------я. З___ х________ З-м- х-л-д-а-. -------------- Зіма халодная. 0
Zіm- kha-o-n---. Z___ k__________ Z-m- k-a-o-n-y-. ---------------- Zіma khalodnaya.
Зими пада снег или киша. Уз--ку ід-е с--г а-о--о--ж. У_____ і___ с___ а__ д_____ У-і-к- і-з- с-е- а-о д-ж-ж- --------------------------- Узімку ідзе снег або дождж. 0
U-іm-u і-ze sn----bo -o-h-zh. U_____ і___ s___ a__ d_______ U-і-k- і-z- s-e- a-o d-z-d-h- ----------------------------- Uzіmku іdze sneg abo dozhdzh.
Зими радо остајемо код куће. Уз---у н-м пад---е-----ы-- -о--. У_____ н__ п_________ б___ д____ У-і-к- н-м п-д-б-е-ц- б-ц- д-м-. -------------------------------- Узімку нам падабаецца быць дома. 0
Uzі--u---- -----a-ts-sa-b-t-’ --m-. U_____ n__ p___________ b____ d____ U-і-k- n-m p-d-b-e-s-s- b-t-’ d-m-. ----------------------------------- Uzіmku nam padabaetstsa byts’ doma.
Хладно је. Х-л--на. Х_______ Х-л-д-а- -------- Холадна. 0
Kh-la---. K________ K-o-a-n-. --------- Kholadna.
Пада киша. Ідз- -о--ж. І___ д_____ І-з- д-ж-ж- ----------- Ідзе дождж. 0
І-ze-d-zhd-h. І___ d_______ І-z- d-z-d-h- ------------- Іdze dozhdzh.
Ветровито је. Дзьм- в--е-. Д____ в_____ Д-ь-е в-ц-р- ------------ Дзьме вецер. 0
D-’m- -e-se-. D____ v______ D-’-e v-t-e-. ------------- Dz’me vetser.
Топло је. Ц----. Ц_____ Ц-п-а- ------ Цёпла. 0
T-e-l-. T______ T-e-l-. ------- Tsepla.
Сунчано је. С--е--а. С_______ С-н-ч-а- -------- Сонечна. 0
S-n-c-na. S________ S-n-c-n-. --------- Sonechna.
Ведро је. Бя--об-а-н-. Б___________ Б-з-о-л-ч-а- ------------ Бязвоблачна. 0
B--------c-na. B_____________ B-a-v-b-a-h-a- -------------- Byazvoblachna.
Какво је време данас? Я-о- --н-------ор-е? Я___ с____ н________ Я-о- с-н-я н-д-о-’-? -------------------- Якое сёння надвор’е? 0
Y-ko-------a-n--v-r’e? Y____ s_____ n________ Y-k-e s-n-y- n-d-o-’-? ---------------------- Yakoe sennya nadvor’e?
Данас је хладно. С-ння---л-д--. С____ х_______ С-н-я х-л-д-а- -------------- Сёння холадна. 0
Se--y---h---d-a. S_____ k________ S-n-y- k-o-a-n-. ---------------- Sennya kholadna.
Данас је топло. С--н--цёп-а. С____ ц_____ С-н-я ц-п-а- ------------ Сёння цёпла. 0
Senn-a --ep-a. S_____ t______ S-n-y- t-e-l-. -------------- Sennya tsepla.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + белоруски (1-100) МП3 белоруски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...