Рјечник

sr Годишња доба и време   »   ro Anotimpuri şi vreme

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [şaisprezece]

Anotimpuri şi vreme

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Ово су годишња доба: A-e-t------t-a-otim-ur-le: Acestea sunt anotimpurile: A-e-t-a s-n- a-o-i-p-r-l-: -------------------------- Acestea sunt anotimpurile: 0
Пролеће, лето, p---ăva-----a--, primăvara, vara, p-i-ă-a-a- v-r-, ---------------- primăvara, vara, 0
jесен и зима. t--mn---i--arna. toamna şi iarna. t-a-n- ş- i-r-a- ---------------- toamna şi iarna. 0
Лето је вруће. V-r- e-te f-e-bi-te. Vara este fierbinte. V-r- e-t- f-e-b-n-e- -------------------- Vara este fierbinte. 0
Лети сија сунце. V-ra-ba---s-a----. Vara bate soarele. V-r- b-t- s-a-e-e- ------------------ Vara bate soarele. 0
Лети радо идемо шетати. Var----rgem s---e-p--m-ă---- pl-----. Vara mergem să ne plimbăm cu plăcere. V-r- m-r-e- s- n- p-i-b-m c- p-ă-e-e- ------------------------------------- Vara mergem să ne plimbăm cu plăcere. 0
Зима је хладна. Iar---e-t- rece. Iarna este rece. I-r-a e-t- r-c-. ---------------- Iarna este rece. 0
Зими пада снег или киша. Iarn--n-n-e--au-p---ă. Iarna ninge sau plouă. I-r-a n-n-e s-u p-o-ă- ---------------------- Iarna ninge sau plouă. 0
Зими радо остајемо код куће. Iar-- -tăm c-----c--e-a-a-ă. Iarna stăm cu plăcere acasă. I-r-a s-ă- c- p-ă-e-e a-a-ă- ---------------------------- Iarna stăm cu plăcere acasă. 0
Хладно је. Est- -e-e. Este rece. E-t- r-c-. ---------- Este rece. 0
Пада киша. P-o--. Plouă. P-o-ă- ------ Plouă. 0
Ветровито је. Bat- --n--l. Bate vântul. B-t- v-n-u-. ------------ Bate vântul. 0
Топло је. E-te c-l-. Este cald. E-t- c-l-. ---------- Este cald. 0
Сунчано је. E--e-înso-i-. Este însorit. E-t- î-s-r-t- ------------- Este însorit. 0
Ведро је. Es-e------. Este senin. E-t- s-n-n- ----------- Este senin. 0
Какво је време данас? C-- es-- a--ăz- ------? Cum este astăzi vremea? C-m e-t- a-t-z- v-e-e-? ----------------------- Cum este astăzi vremea? 0
Данас је хладно. A--ăzi--s-e rec-. Astăzi este rece. A-t-z- e-t- r-c-. ----------------- Astăzi este rece. 0
Данас је топло. A-tă-i-est- -ald. Astăzi este cald. A-t-z- e-t- c-l-. ----------------- Astăzi este cald. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...