Рјечник

sr Годишња доба и време   »   he ‫עונות השנה ומזג האוויר‬

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

‫16 [שש עשרה]‬

16 [shesh essreh]

‫עונות השנה ומזג האוויר‬

[onot hashanah umezeg ha'awir]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
Ово су годишња доба: ‫-ונ-- השנ--הן׃‬ ‫_____ ה___ ה___ ‫-ו-ו- ה-נ- ה-׃- ---------------- ‫עונות השנה הן׃‬ 0
o--- --s--n-h -e-: o___ h_______ h___ o-o- h-s-a-a- h-n- ------------------ onot hashanah hen:
Пролеће, лето, ‫אב-ב, -----‬ ‫_____ ק___ ‬ ‫-ב-ב- ק-ץ- ‬ ------------- ‫אביב, קיץ, ‬ 0
avi-,-q-it-, a____ q_____ a-i-, q-i-s- ------------ aviv, qaits,
jесен и зима. ‫סת-- וח-רף-‬ ‫____ ו______ ‫-ת-ו ו-ו-ף-‬ ------------- ‫סתיו וחורף.‬ 0
st-y--w-x-r--. s____ w_______ s-a-w w-x-r-f- -------------- stayw w'xoref.
Лето је вруће. ‫ה--ץ -ם-‬ ‫____ ח___ ‫-ק-ץ ח-.- ---------- ‫הקיץ חם.‬ 0
h-q--t- x-m. h______ x___ h-q-i-s x-m- ------------ haqaits xam.
Лети сија сунце. ‫ב--ץ-זורחת הש--.‬ ‫____ ז____ ה_____ ‫-ק-ץ ז-ר-ת ה-מ-.- ------------------ ‫בקיץ זורחת השמש.‬ 0
b--a-----o-a-at ha---m--h. b______ z______ h_________ b-q-i-s z-r-x-t h-s-e-e-h- -------------------------- baqaits zoraxat hashemesh.
Лети радо идемо шетати. ‫-קיץ אנחנו-אוה-ים--ט----‬ ‫____ א____ א_____ ל______ ‫-ק-ץ א-ח-ו א-ה-י- ל-י-ל-‬ -------------------------- ‫בקיץ אנחנו אוהבים לטייל.‬ 0
ba-a-ts---a--u--hav-- -et-y---. b______ a_____ o_____ l________ b-q-i-s a-a-n- o-a-i- l-t-y-y-. ------------------------------- baqaits anaxnu ohavim letayeyl.
Зима је хладна. ‫--ורף--ר.‬ ‫_____ ק___ ‫-ח-ר- ק-.- ----------- ‫החורף קר.‬ 0
h-x--e- q--. h______ q___ h-x-r-f q-r- ------------ haxoref qar.
Зими пада снег или киша. ‫-ח-רף------של--או גש-.‬ ‫_____ י___ ש__ א_ ג____ ‫-ח-ר- י-ר- ש-ג א- ג-ם-‬ ------------------------ ‫בחורף יורד שלג או גשם.‬ 0
ba--r----o------e----o g--h--. b______ y____ s_____ o g______ b-x-r-f y-r-d s-e-e- o g-s-e-. ------------------------------ baxoref yored sheleg o geshem.
Зими радо остајемо код куће. ‫-ח-ר- --חנו או---- להי--ר בבית.‬ ‫_____ א____ א_____ ל_____ ב_____ ‫-ח-ר- א-ח-ו א-ה-י- ל-י-א- ב-י-.- --------------------------------- ‫בחורף אנחנו אוהבים להישאר בבית.‬ 0
b-x--e- --ax-u---a-im-l---sha'er-----i-. b______ a_____ o_____ l_________ b______ b-x-r-f a-a-n- o-a-i- l-h-s-a-e- b-b-i-. ---------------------------------------- baxoref anaxnu ohavim lehisha'er babait.
Хладно је. ‫---‬ ‫____ ‫-ר-‬ ----- ‫קר.‬ 0
q--. q___ q-r- ---- qar.
Пада киша. ‫--רד ג-ם.‬ ‫____ ג____ ‫-ו-ד ג-ם-‬ ----------- ‫יורד גשם.‬ 0
y---d--e-h-m. y____ g______ y-r-d g-s-e-. ------------- yored geshem.
Ветровито је. ‫ה--- נ--בת-‬ ‫____ נ______ ‫-ר-ח נ-ש-ת-‬ ------------- ‫הרוח נושבת.‬ 0
h----x nosh----. h_____ n________ h-r-a- n-s-e-e-. ---------------- haruax noshevet.
Топло је. ‫ע-ש-ו-ח--‬ ‫_____ ח___ ‫-כ-י- ח-.- ----------- ‫עכשיו חם.‬ 0
akh-h--- x--. a_______ x___ a-h-h-y- x-m- ------------- akhshayw xam.
Сунчано је. ‫--מש--ור--.‬ ‫____ ז______ ‫-ש-ש ז-ר-ת-‬ ------------- ‫השמש זורחת.‬ 0
ha-hem-s---or-x--. h________ z_______ h-s-e-e-h z-r-x-t- ------------------ hashemesh zoraxat.
Ведро је. ‫--שיו נ----‬ ‫_____ נ_____ ‫-כ-י- נ-י-.- ------------- ‫עכשיו נעים.‬ 0
ak-s-ay- -a'i-. a_______ n_____ a-h-h-y- n-'-m- --------------- akhshayw na'im.
Какво је време данас? ‫-ה--זג---ו-יר -י---‬ ‫__ מ__ ה_____ ה_____ ‫-ה מ-ג ה-ו-י- ה-ו-?- --------------------- ‫מה מזג האוויר היום?‬ 0
ma---ez----a'--ir-h-y--? m__ m____ h______ h_____ m-h m-z-g h-'-w-r h-y-m- ------------------------ mah mezeg ha'awir hayom?
Данас је хладно. ‫--ום --.‬ ‫____ ק___ ‫-י-ם ק-.- ---------- ‫היום קר.‬ 0
hay-- -ar. h____ q___ h-y-m q-r- ---------- hayom qar.
Данас је топло. ‫---ם----‬ ‫____ ח___ ‫-י-ם ח-.- ---------- ‫היום חם.‬ 0
hayom--a-. h____ x___ h-y-m x-m- ---------- hayom xam.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + хебрејски (1-100) МП3 хебрејски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...