Рјечник

sr Годишња доба и време   »   ad Илъэсым илъэхъанхэр ыкIи ом изытет

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [пшIыкIухы]

16 [pshIykIuhy]

Илъэсым илъэхъанхэр ыкIи ом изытет

Iljesym iljehanhjer ykIi om izytet

Изаберите како желите да видите превод:   
српски адигхе Игра Више
Ово су годишња доба: Мыхэ- -л--сы---------н--: М____ и______ и__________ М-х-р и-ъ-с-м и-ъ-х-а-ы-: ------------------------- Мыхэр илъэсым илъэхъаных: 0
M--je---ljes-m---jeh-n-h: M_____ i______ i_________ M-h-e- i-j-s-m i-j-h-n-h- ------------------------- Myhjer iljesym iljehanyh:
Пролеће, лето, Г----э--г---а-, Г______ г______ Г-а-х-, г-э-а-, --------------- Гъатхэ, гъэмаф, 0
G-----, g--maf, G______ g______ G-t-j-, g-e-a-, --------------- Gathje, gjemaf,
jесен и зима. бжы--э ыкI- к-ы-а-. б_____ ы___ к______ б-ы-ь- ы-I- к-ы-а-. ------------------- бжыхьэ ыкIи кIымаф. 0
b---h'-e y--- -Iy-af. b_______ y___ k______ b-h-h-j- y-I- k-y-a-. --------------------- bzhyh'je ykIi kIymaf.
Лето је вруће. Гъ----э- жъо---ы. Г_______ ж_______ Г-э-а-э- ж-о-к-ы- ----------------- Гъэмафэм жъоркъы. 0
Gje-afj-- --o--y. G________ z______ G-e-a-j-m z-o-k-. ----------------- Gjemafjem zhorky.
Лети сија сунце. Г---а--м-тыг--- -ъ-пс-. Г_______ т_____ к______ Г-э-а-э- т-г-э- к-е-с-. ----------------------- Гъэмафэм тыгъэр къепсы. 0
G-emaf--m-ty--e--k-psy. G________ t_____ k_____ G-e-a-j-m t-g-e- k-p-y- ----------------------- Gjemafjem tygjer kepsy.
Лети радо идемо шетати. Г-э--ф-- -ыт-зе-Iу-ьа-----икI-с. Г_______ т______________ т______ Г-э-а-э- т-т-з-к-у-ь-н-р т-к-а-. -------------------------------- Гъэмафэм тытезекIухьаныр тикIас. 0
Gjem-fje- t--e-e-Iu-'--yr-t-kIas. G________ t______________ t______ G-e-a-j-m t-t-z-k-u-'-n-r t-k-a-. --------------------------------- Gjemafjem tytezekIuh'anyr tikIas.
Зима је хладна. КIымафэр-ч-ы-э. К_______ ч_____ К-ы-а-э- ч-ы-э- --------------- КIымафэр чъыIэ. 0
KIy------ -h-I-e. K________ c______ K-y-a-j-r c-y-j-. ----------------- KIymafjer chyIje.
Зими пада снег или киша. КI--а--- -- -ъ-сы-е-къ----. К_______ о_ к____ е к______ К-ы-а-э- о- к-е-ы е к-е-х-. --------------------------- КIымафэм ос къесы е къещхы. 0
KIyma-jem-os-k--y e -esh--y. K________ o_ k___ e k_______ K-y-a-j-m o- k-s- e k-s-h-y- ---------------------------- KIymafjem os kesy e keshhhy.
Зими радо остајемо код куће. К-ы-а-эм ун-м т--ын-р--ик---. К_______ у___ т______ т______ К-ы-а-э- у-э- т-с-н-р т-к-а-. ----------------------------- КIымафэм унэм тисыныр тикIас. 0
K-y--f-e--un-em-t-syn-- ti-I-s. K________ u____ t______ t______ K-y-a-j-m u-j-m t-s-n-r t-k-a-. ------------------------------- KIymafjem unjem tisynyr tikIas.
Хладно је. Чъы--. Ч_____ Ч-ы-э- ------ ЧъыIэ. 0
C-yIj-. C______ C-y-j-. ------- ChyIje.
Пада киша. Ощх --е--ы. О__ к______ О-х к-е-х-. ----------- Ощх къещхы. 0
O---h--e-----. O____ k_______ O-h-h k-s-h-y- -------------- Oshhh keshhhy.
Ветровито је. Ж--б-ъэ. Ж_______ Ж-ы-г-э- -------- Жьыбгъэ. 0
Zh'y-gj-. Z________ Z-'-b-j-. --------- Zh'ybgje.
Топло је. Ф---. Ф____ Ф-б-. ----- Фабэ. 0
F-b-e. F_____ F-b-e- ------ Fabje.
Сунчано је. Т-гъэп-ы. Т________ Т-г-э-с-. --------- Тыгъэпсы. 0
Ty-jep-y. T________ T-g-e-s-. --------- Tygjepsy.
Ведро је. О--у. О____ О-I-. ----- ОшIу. 0
O----. O_____ O-h-u- ------ OshIu.
Какво је време данас? Не-- ----ы--изы-е-? Н___ о_ с__ и______ Н-п- о- с-д и-ы-е-? ------------------- Непэ ом сыд изытет? 0
Nepj- ---s-d --yt-t? N____ o_ s__ i______ N-p-e o- s-d i-y-e-? -------------------- Nepje om syd izytet?
Данас је хладно. Непэ -ъ---. Н___ ч_____ Н-п- ч-ы-э- ----------- Непэ чъыIэ. 0
Nepje chy---. N____ c______ N-p-e c-y-j-. ------------- Nepje chyIje.
Данас је топло. Неп----бэ. Н___ ф____ Н-п- ф-б-. ---------- Непэ фабэ. 0
N-p-e -a---. N____ f_____ N-p-e f-b-e- ------------ Nepje fabje.

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...