Рјечник

sr Годишња доба и време   »   ka წელიწადის დროები და ამინდი

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [თექვსმეტი]

16 [tekvsmet\'i]

წელიწადის დროები და ამინდი

[ts'elits'adis droebi da amindi]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грузијски Игра Више
Ово су годишња доба: ე--ა--ს -ე--წად----რო-ბი: ეს არის წელიწადის დროები: ე- ა-ი- წ-ლ-წ-დ-ს დ-ო-ბ-: ------------------------- ეს არის წელიწადის დროები: 0
es -r---ts---its--d----ro---: es aris ts'elits'adis droebi: e- a-i- t-'-l-t-'-d-s d-o-b-: ----------------------------- es aris ts'elits'adis droebi:
Пролеће, лето, გა-ა----ი,---ფხ---, გაზაფხული, ზაფხული, გ-ზ-ფ-უ-ი- ზ-ფ-უ-ი- ------------------- გაზაფხული, ზაფხული, 0
g-z--k--li- zapkhul-, gazapkhuli, zapkhuli, g-z-p-h-l-, z-p-h-l-, --------------------- gazapkhuli, zapkhuli,
jесен и зима. შ-მოდგო-ა,-ზ-მთარ-. შემოდგომა, ზამთარი. შ-მ-დ-ო-ა- ზ-მ-ა-ი- ------------------- შემოდგომა, ზამთარი. 0
sh-m--g--a, -a---r-. shemodgoma, zamtari. s-e-o-g-m-, z-m-a-i- -------------------- shemodgoma, zamtari.
Лето је вруће. ზა----ში--ხ-ლა. ზაფხულში ცხელა. ზ-ფ-უ-შ- ც-ე-ა- --------------- ზაფხულში ცხელა. 0
z-p--ulsh- t--hel-. zapkhulshi tskhela. z-p-h-l-h- t-k-e-a- ------------------- zapkhulshi tskhela.
Лети сија сунце. ზ-ფხუ--ი---ე ანათ---. ზაფხულში მზე ანათებს. ზ-ფ-უ-შ- მ-ე ა-ა-ე-ს- --------------------- ზაფხულში მზე ანათებს. 0
za-kh----i mz--an-t---. zapkhulshi mze anatebs. z-p-h-l-h- m-e a-a-e-s- ----------------------- zapkhulshi mze anatebs.
Лети радо идемо шетати. ზა-ხუ--- -ასე----დ-მი-დ-ვართ. ზაფხულში სასეირნოდ მივდივართ. ზ-ფ-უ-შ- ს-ს-ი-ნ-დ მ-ვ-ი-ა-თ- ----------------------------- ზაფხულში სასეირნოდ მივდივართ. 0
z--k-----i--asei-no- miv-iva--. zapkhulshi saseirnod mivdivart. z-p-h-l-h- s-s-i-n-d m-v-i-a-t- ------------------------------- zapkhulshi saseirnod mivdivart.
Зима је хладна. ზამ---- ც-ვ-ა. ზამთარი ცივია. ზ-მ-ა-ი ც-ვ-ა- -------------- ზამთარი ცივია. 0
z-mta-i--si-i-. zamtari tsivia. z-m-a-i t-i-i-. --------------- zamtari tsivia.
Зими пада снег или киша. ზ-მ--რში-თო-ს-ა----ი-ს. ზამთარში თოვს ან წვიმს. ზ-მ-ა-შ- თ-ვ- ა- წ-ი-ს- ----------------------- ზამთარში თოვს ან წვიმს. 0
z--ta-shi t----an--s'v---. zamtarshi tovs an ts'vims. z-m-a-s-i t-v- a- t-'-i-s- -------------------------- zamtarshi tovs an ts'vims.
Зими радо остајемо код куће. ზ-მ-არ-----ხ--ი---ფნა გვ-ყვა--. ზამთარში სახლში ყოფნა გვიყვარს. ზ-მ-ა-შ- ს-ხ-შ- ყ-ფ-ა გ-ი-ვ-რ-. ------------------------------- ზამთარში სახლში ყოფნა გვიყვარს. 0
za--ar-h--s--h-s-- qop-- --i-v-rs. zamtarshi sakhlshi qopna gviqvars. z-m-a-s-i s-k-l-h- q-p-a g-i-v-r-. ---------------------------------- zamtarshi sakhlshi qopna gviqvars.
Хладно је. ცი-ა. ცივა. ც-ვ-. ----- ცივა. 0
ts--a. tsiva. t-i-a- ------ tsiva.
Пада киша. წ--მს. წვიმს. წ-ი-ს- ------ წვიმს. 0
ts'vim-. ts'vims. t-'-i-s- -------- ts'vims.
Ветровито је. ქ-რ--. ქარია. ქ-რ-ა- ------ ქარია. 0
k-ria. karia. k-r-a- ------ karia.
Топло је. თ----. თბილა. თ-ი-ა- ------ თბილა. 0
tbi-a. tbila. t-i-a- ------ tbila.
Сунчано је. მზ--ნი -მი-დ--. მზიანი ამინდია. მ-ი-ნ- ა-ი-დ-ა- --------------- მზიანი ამინდია. 0
m-i-ni --in---. mziani amindia. m-i-n- a-i-d-a- --------------- mziani amindia.
Ведро је. უ-რუბლო -მ--დ-ა. უღრუბლო ამინდია. უ-რ-ბ-ო ა-ი-დ-ა- ---------------- უღრუბლო ამინდია. 0
ug--ub-o-a--nd--. ughrublo amindia. u-h-u-l- a-i-d-a- ----------------- ughrublo amindia.
Какво је време данас? დღ-- -ო--რ- --ინდი-? დღეს როგორი ამინდია? დ-ე- რ-გ-რ- ა-ი-დ-ა- -------------------- დღეს როგორი ამინდია? 0
d-h-s----o-- a-in---? dghes rogori amindia? d-h-s r-g-r- a-i-d-a- --------------------- dghes rogori amindia?
Данас је хладно. დ----ცი-ა. დღეს ცივა. დ-ე- ც-ვ-. ---------- დღეს ცივა. 0
dghe--ts--a. dghes tsiva. d-h-s t-i-a- ------------ dghes tsiva.
Данас је топло. დ-ეს-თ----. დღეს თბილა. დ-ე- თ-ი-ა- ----------- დღეს თბილა. 0
dg-es -----. dghes tbila. d-h-s t-i-a- ------------ dghes tbila.

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...