Рјечник

sr Годишња доба и време   »   hy Seasons and Weather

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [տասնվեց]

16 [tasnvets’]

Seasons and Weather

[tarva yeghanaknery yev yeghanaky]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
Ово су годишња доба: Ս-ա-- տար-ա--ղան--ա-ե-- --; Սրանք տարվա եղանականերն են; Ս-ա-ք տ-ր-ա ե-ա-ա-ա-ե-ն ե-; --------------------------- Սրանք տարվա եղանականերն են; 0
S-a----t-r----egh-na--ne---y-n; Srank’ tarva yeghanakanern yen; S-a-k- t-r-a y-g-a-a-a-e-n y-n- ------------------------------- Srank’ tarva yeghanakanern yen;
Пролеће, лето, գ-ր-ւ-, ա-ա-, գարուն, ամառ, գ-ր-ւ-, ա-ա-, ------------- գարուն, ամառ, 0
ga-u-----a-r, garun, amarr, g-r-n- a-a-r- ------------- garun, amarr,
jесен и зима. ա-ու--- ձ-ե-: աշուն և ձմեռ: ա-ո-ն և ձ-ե-: ------------- աշուն և ձմեռ: 0
a-hu---ev--z-e-r ashun yev dzmerr a-h-n y-v d-m-r- ---------------- ashun yev dzmerr
Лето је вруће. Ամռ--ը---- -: Ամռանը շոգ է: Ա-ռ-ն- շ-գ է- ------------- Ամռանը շոգ է: 0
Amrrany----g-e Amrrany shog e A-r-a-y s-o- e -------------- Amrrany shog e
Лети сија сунце. Ամռ--ը---ղ--մ-է----ը: Ամռանը շողում է արևը: Ա-ռ-ն- շ-ղ-ւ- է ա-և-: --------------------- Ամռանը շողում է արևը: 0
A-rran- sh--hu--e--revy Amrrany shoghum e arevy A-r-a-y s-o-h-m e a-e-y ----------------------- Amrrany shoghum e arevy
Лети радо идемо шетати. Ա-ռան- -ա-ո-յ--վ --- --ո-- ---սա-ք-: Ամռանը հաճույքով ենք գնում զբոսանքի: Ա-ռ-ն- հ-ճ-ւ-ք-վ ե-ք գ-ո-մ զ-ո-ա-ք-: ------------------------------------ Ամռանը հաճույքով ենք գնում զբոսանքի: 0
A--ran--ha------o-----k- gnu---bo-a-k-i Amrrany hachuyk’ov yenk’ gnum zbosank’i A-r-a-y h-c-u-k-o- y-n-’ g-u- z-o-a-k-i --------------------------------------- Amrrany hachuyk’ov yenk’ gnum zbosank’i
Зима је хладна. Ձ-ռ--ը---ւր---: Ձմռանը ցուրտ է: Ձ-ռ-ն- ց-ւ-տ է- --------------- Ձմռանը ցուրտ է: 0
Dz---an- t-’----e Dzmrrany ts’urt e D-m-r-n- t-’-r- e ----------------- Dzmrrany ts’urt e
Зими пада снег или киша. Ձ-ռա-ը-ձ---ն--ա---ն-ր--- գա--ս: Ձմռանը ձյուն կամ անձրև է գալիս: Ձ-ռ-ն- ձ-ո-ն կ-մ ա-ձ-և է գ-լ-ս- ------------------------------- Ձմռանը ձյուն կամ անձրև է գալիս: 0
D---ra-y d-y-- k-- andzr-v e--alis Dzmrrany dzyun kam andzrev e galis D-m-r-n- d-y-n k-m a-d-r-v e g-l-s ---------------------------------- Dzmrrany dzyun kam andzrev e galis
Зими радо остајемо код куће. Ձմ--ն- -----յ------ն--ենք -նո--: Ձմռանը հաճույքով տանն ենք մնում: Ձ-ռ-ն- հ-ճ-ւ-ք-վ տ-ն- ե-ք մ-ո-մ- -------------------------------- Ձմռանը հաճույքով տանն ենք մնում: 0
D---r-ny--ac-uyk-o- --nn y-------um Dzmrrany hachuyk’ov tann yenk’ mnum D-m-r-n- h-c-u-k-o- t-n- y-n-’ m-u- ----------------------------------- Dzmrrany hachuyk’ov tann yenk’ mnum
Хладно је. Ցո-ր- -: Ցուրտ է: Ց-ւ-տ է- -------- Ցուրտ է: 0
T-’--- e Ts’urt e T-’-r- e -------- Ts’urt e
Пада киша. Ան-ր----գ-լ--: Անձրև է գալիս: Ա-ձ-և է գ-լ-ս- -------------- Անձրև է գալիս: 0
A----ev-- -alis Andzrev e galis A-d-r-v e g-l-s --------------- Andzrev e galis
Ветровито је. Ք-մո--է: Քամոտ է: Ք-մ-տ է- -------- Քամոտ է: 0
K-a-o--e K’amot e K-a-o- e -------- K’amot e
Топло је. Տա---: Տաք է: Տ-ք է- ------ Տաք է: 0
T-k’-e Tak’ e T-k- e ------ Tak’ e
Сунчано је. Ա-և-- -: Արևոտ է: Ա-և-տ է- -------- Արևոտ է: 0
A--vo- e Arevot e A-e-o- e -------- Arevot e
Ведро је. Ար--- է: Արևոտ է: Ա-և-տ է- -------- Արևոտ է: 0
Are--t e Arevot e A-e-o- e -------- Arevot e
Какво је време данас? Եղ-ն-կն ինչպ-՞ս ----ս-ր: Եղանակն ինչպե՞ս է այսօր: Ե-ա-ա-ն ի-չ-ե-ս է ա-ս-ր- ------------------------ Եղանակն ինչպե՞ս է այսօր: 0
Yegha-akn --c-’p-՞- - a-sor Yeghanakn inch’pe՞s e aysor Y-g-a-a-n i-c-’-e-s e a-s-r --------------------------- Yeghanakn inch’pe՞s e aysor
Данас је хладно. Ա---ր-ց-ւ-- է: Այսօր ցուրտ է: Ա-ս-ր ց-ւ-տ է- -------------- Այսօր ցուրտ է: 0
Ay--r --’u---e Aysor ts’urt e A-s-r t-’-r- e -------------- Aysor ts’urt e
Данас је топло. Այս-ր -աք է: Այսօր տաք է: Ա-ս-ր տ-ք է- ------------ Այսօր տաք է: 0
Ay--- ta---e Aysor tak’ e A-s-r t-k- e ------------ Aysor tak’ e

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...