Рјечник

sr Годишња доба и време   »   ar ‫فصول السنة والطقس‬

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

‫16 [ستة عشر]‬

16 [stat eashr]

‫فصول السنة والطقس‬

fsul alsanat waltuqsa

Изаберите како желите да видите превод:   
српски арапски Игра Више
Ово су годишња доба: ‫-ذه ------- ال-ن--‬ ‫___ ه_ ف___ ا______ ‫-ذ- ه- ف-و- ا-س-ة-‬ -------------------- ‫هذه هى فصول السنة:‬ 0
hdh-h-----f--ul---s---: h____ h__ f____ a______ h-h-h h-a f-s-l a-s-n-: ----------------------- hdhih haa fusul alsunt:
Пролеће, лето, ‫---ب--، ا-صي--‬ ‫_______ ا______ ‫-ل-ب-ع- ا-ص-ف-‬ ---------------- ‫الربيع، الصيف،‬ 0
a---bie- al---fa, a_______ a_______ a-r-b-e- a-s-y-a- ----------------- alrabie, alsiyfa,
jесен и зима. ‫ال-ريف- --لشتا--‬ ‫_______ و________ ‫-ل-ر-ف- و-ل-ت-ء-‬ ------------------ ‫الخريف، والشتاء.‬ 0
alkh-riu--,-wa----t-'-. a__________ w__________ a-k-a-i-f-, w-l-h-t-'-. ----------------------- alkhariufu, walshata'a.
Лето је вруће. ‫-------ار.‬ ‫_____ ح____ ‫-ل-ي- ح-ر-‬ ------------ ‫الصيف حار.‬ 0
al-i--h-r. a____ h___ a-s-f h-r- ---------- alsif har.
Лети сија сунце. ‫-- ا-----تسط--ا-شمس-‬ ‫__ ا____ ت___ ا______ ‫-ي ا-ص-ف ت-ط- ا-ش-س-‬ ---------------------- ‫في الصيف تسطع الشمس.‬ 0
fi --sayf ta-t-e-a---a---. f_ a_____ t_____ a________ f- a-s-y- t-s-i- a-s-a-s-. -------------------------- fi alsayf tastie alshamsa.
Лети радо идемо шетати. ‫-- الص-- ن----ن-ن-----‬ ‫__ ا____ ن__ أ_ ن______ ‫-ي ا-ص-ف ن-ب أ- ن-ن-ه-‬ ------------------------ ‫في الصيف نحب أن نتنزه.‬ 0
f--alsa-f ---i-u -ana--a--nz-h-. f_ a_____ n_____ '___ n_________ f- a-s-y- n-h-b- '-n- n-t-n-a-a- -------------------------------- fi alsayf nuhibu 'ana natanzaha.
Зима је хладна. ‫--ش-ا- -ار-.‬ ‫______ ب_____ ‫-ل-ت-ء ب-ر-.- -------------- ‫الشتاء بارد.‬ 0
al---t-- ---d-. a_______ b_____ a-s-i-a- b-r-a- --------------- alshita' barda.
Зими пада снег или киша. ‫ف----شتا- ---- ---تمطر‬ ‫__ ا_____ ت___ أ_ ت____ ‫-ي ا-ش-ا- ت-ل- أ- ت-ط-‬ ------------------------ ‫في الشتاء تثلج أو تمطر‬ 0
f--a---ita- t------ --w tm-r f_ a_______ t______ '__ t___ f- a-s-i-a- t-t-l-j '-w t-t- ---------------------------- fy alshita' tathlij 'aw tmtr
Зими радо остајемо код куће. ‫-- الش-ا- ن-ض- الب-اء -ي-ا--ي--‬ ‫__ ا_____ ن___ ا_____ ف_ ا______ ‫-ي ا-ش-ا- ن-ض- ا-ب-ا- ف- ا-ب-ت-‬ --------------------------------- ‫في الشتاء نفضل البقاء في البيت.‬ 0
fi--l----a--n--a--l a--a--' ---al--y-. f_ a_______ n______ a______ f_ a______ f- a-s-i-a- n-f-d-l a-b-q-' f- a-b-y-. -------------------------------------- fi alshita' nufadil albaqa' fi albayt.
Хладно је. ‫-لجو -ارد.‬ ‫____ ب_____ ‫-ل-و ب-ر-.- ------------ ‫الجو بارد.‬ 0
a-i-u-b-r--. a____ b_____ a-i-u b-r-a- ------------ aliju barda.
Пада киша. ‫إ----ت---.‬ ‫____ ت_____ ‫-ن-ا ت-ط-.- ------------ ‫إنها تمطر.‬ 0
'----h----mt--. '______ t______ '-i-a-a t-m-a-. --------------- 'iinaha tamtar.
Ветровито је. ‫ال-- عا-ف.‬ ‫____ ع_____ ‫-ل-و ع-ص-.- ------------ ‫الجو عاصف.‬ 0
aljaw eas-f-. a____ e______ a-j-w e-s-f-. ------------- aljaw easifa.
Топло је. ‫---- -اف--‬ ‫____ د_____ ‫-ل-و د-ف-.- ------------ ‫الجو دافئ.‬ 0
a-ij-----i-. a____ d_____ a-i-w d-f-a- ------------ alijw dafia.
Сунчано је. ‫ا-ج---ُ--س-‬ ‫____ مُ_____ ‫-ل-و م-ش-س-‬ ------------- ‫الجو مُشمس.‬ 0
aliju---shms. a____ m______ a-i-u m-s-m-. ------------- aliju mushms.
Ведро је. ‫ا--و-صاف--‬ ‫____ ص____ ‫-ل-و ص-ف-.- ------------ ‫الجو صافٍ.‬ 0
a--aw-sa-in. a____ s_____ a-j-w s-f-n- ------------ aljaw safin.
Какво је време данас? ‫--ف ------الي-م؟‬ ‫___ ا____ ا______ ‫-ي- ا-ط-س ا-ي-م-‬ ------------------ ‫كيف الطقس اليوم؟‬ 0
kif-a--aq- -lyawm-? k__ a_____ a_______ k-f a-t-q- a-y-w-a- ------------------- kif altaqs alyawma?
Данас је хладно. ‫-لي-- ---و -ا---‬ ‫_____ ا___ ب_____ ‫-ل-و- ا-ج- ب-ر-.- ------------------ ‫اليوم الجو بارد.‬ 0
a-i-----lja----rda. a_____ a____ b_____ a-i-w- a-j-w b-r-a- ------------------- aliawm aljaw barda.
Данас је топло. ‫ا---م-ا-جو------‬ ‫_____ ا___ د_____ ‫-ل-و- ا-ج- د-ف-.- ------------------ ‫اليوم الجو دافئ.‬ 0
ali--- -lj-wi--a--. a_____ a_____ d____ a-i-w- a-j-w- d-f-. ------------------- aliawm aljawi dafy.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + арапски (1-100) МП3 арапски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...