Рјечник

sr Годишња доба и време   »   af Seisoene en weer

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [sestien]

Seisoene en weer

Изаберите како желите да видите превод:   
српски африкански Игра Више
Ово су годишња доба: D-t i- --e-se---e-e: D__ i_ d__ s________ D-t i- d-e s-i-o-n-: -------------------- Dit is die seisoene: 0
Пролеће, лето, Le--e, ----r, L_____ s_____ L-n-e- s-m-r- ------------- Lente, somer, 0
jесен и зима. her-s, --nt--. h_____ w______ h-r-s- w-n-e-. -------------- herfs, winter. 0
Лето је вруће. D-e--o-----s-war-. D__ s____ i_ w____ D-e s-m-r i- w-r-. ------------------ Die somer is warm. 0
Лети сија сунце. In -i- -omer-s--- -ie --n. I_ d__ s____ s___ d__ s___ I- d-e s-m-r s-y- d-e s-n- -------------------------- In die somer skyn die son. 0
Лети радо идемо шетати. In d-- --m-r-g-an ---p-ons---aa-. I_ d__ s____ g___ s___ o__ g_____ I- d-e s-m-r g-a- s-a- o-s g-a-g- --------------------------------- In die somer gaan stap ons graag. 0
Зима је хладна. Di- w-nt----s--ou-. D__ w_____ i_ k____ D-e w-n-e- i- k-u-. ------------------- Die winter is koud. 0
Зими пада снег или киша. In di---i---r s-e-u o-------d-t. I_ d__ w_____ s____ o_ r___ d___ I- d-e w-n-e- s-e-u o- r-ë- d-t- -------------------------------- In die winter sneeu of reën dit. 0
Зими радо остајемо код куће. I- ----w----r-bl- on--g--ag-t-is. I_ d__ w_____ b__ o__ g____ t____ I- d-e w-n-e- b-y o-s g-a-g t-i-. --------------------------------- In die winter bly ons graag tuis. 0
Хладно је. D---i--kou-. D__ i_ k____ D-t i- k-u-. ------------ Dit is koud. 0
Пада киша. Di- re-n. D__ r____ D-t r-ë-. --------- Dit reën. 0
Ветровито је. D---is w--de--g. D__ i_ w________ D-t i- w-n-e-i-. ---------------- Dit is winderig. 0
Топло је. D-t----w--m. D__ i_ w____ D-t i- w-r-. ------------ Dit is warm. 0
Сунчано је. D-t-i- --nni-. D__ i_ s______ D-t i- s-n-i-. -------------- Dit is sonnig. 0
Ведро је. Dit i- h--de-. D__ i_ h______ D-t i- h-l-e-. -------------- Dit is helder. 0
Какво је време данас? Hoe--s--i- we---van-ag? H__ i_ d__ w___ v______ H-e i- d-e w-e- v-n-a-? ----------------------- Hoe is die weer vandag? 0
Данас је хладно. D-t------------d--. D__ i_ k___ v______ D-t i- k-u- v-n-a-. ------------------- Dit is koud vandag. 0
Данас је топло. D---is -arm ---dag. D__ i_ w___ v______ D-t i- w-r- v-n-a-. ------------------- Dit is warm vandag. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + африкански (1-100) МП3 африкански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...