Рјечник

sr Годишња доба и време   »   hi ऋतु और मौसम

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

१६ [सोलह]

16 [solah]

ऋतु और मौसम

[rtu aur mausam]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хинди Игра Више
Ово су годишња доба: ऋत-ऐ- ---होती---ं ऋ__ ये हो_ हैं ऋ-ु-ं य- ह-त- ह-ं ----------------- ऋतुऐं ये होती हैं 0
rt-ai--y---ote--h-in r_____ y_ h____ h___ r-u-i- y- h-t-e h-i- -------------------- rtuain ye hotee hain
Пролеће, лето, व--त--ग---ी व___ ग__ व-ं-, ग-्-ी ----------- वसंत, गर्मी 0
va--n-, g-r-ee v______ g_____ v-s-n-, g-r-e- -------------- vasant, garmee
jесен и зима. श-- ---स--दी श__ औ_ स__ श-त औ- स-्-ी ------------ शरत और सर्दी 0
sha--- au- s-rdee s_____ a__ s_____ s-a-a- a-r s-r-e- ----------------- sharat aur sardee
Лето је вруће. गर-म---रम ह-त--है ग__ ग__ हो_ है ग-्-ी ग-म ह-त- ह- ----------------- गर्मी गरम होती है 0
g----e g-ram h-t-e hai g_____ g____ h____ h__ g-r-e- g-r-m h-t-e h-i ---------------------- garmee garam hotee hai
Лети сија сунце. गर-----ें सू-- --क-ा है ग__ में सू__ च___ है ग-्-ी म-ं स-र- च-क-ा ह- ----------------------- गर्मी में सूरज चमकता है 0
g---e--mein s-o--- -ham-k-ta --i g_____ m___ s_____ c________ h__ g-r-e- m-i- s-o-a- c-a-a-a-a h-i -------------------------------- garmee mein sooraj chamakata hai
Лети радо идемо шетати. ह----ग--म----ं ---ना-अच्छा ल----है ह_ ग__ में ट___ अ__ ल__ है ह-े- ग-्-ी म-ं ट-ल-ा अ-्-ा ल-त- ह- ---------------------------------- हमें गर्मी में टहलना अच्छा लगता है 0
h---n----mee-mein t-h-la-a-a--c--a-l-g-t--hai h____ g_____ m___ t_______ a______ l_____ h__ h-m-n g-r-e- m-i- t-h-l-n- a-h-h-a l-g-t- h-i --------------------------------------------- hamen garmee mein tahalana achchha lagata hai
Зима је хладна. स-------्-ी --ती -ै स__ ठ__ हो_ है स-्-ी ठ-्-ी ह-त- ह- ------------------- सर्दी ठण्डी होती है 0
sar--e-t------ ho--e h-i s_____ t______ h____ h__ s-r-e- t-a-d-e h-t-e h-i ------------------------ sardee thandee hotee hai
Зими пада снег или киша. सर्दी---ं ---फ़ -िर-ी ---या ब-रिश-होती-है स__ में ब__ गि__ है या बा__ हो_ है स-्-ी म-ं ब-्- ग-र-ी ह- य- ब-र-श ह-त- ह- ---------------------------------------- सर्दी में बर्फ़ गिरती है या बारिश होती है 0
sa-d-e-me-- ---f-girat-- h-i y--b-a-i-h--o-e- h-i s_____ m___ b___ g______ h__ y_ b______ h____ h__ s-r-e- m-i- b-r- g-r-t-e h-i y- b-a-i-h h-t-e h-i ------------------------------------------------- sardee mein barf giratee hai ya baarish hotee hai
Зими радо остајемо код куће. ह--- -र-द--मे--घ---- --न- अ-्---लगता -ै ह_ स__ में घ_ प_ र__ अ__ ल__ है ह-े- स-्-ी म-ं घ- प- र-न- अ-्-ा ल-त- ह- --------------------------------------- हमें सर्दी में घर पर रहना अच्छा लगता है 0
ha--n-sa--e------ g-ar-p----a-ana a--c--- -a-ata hai h____ s_____ m___ g___ p__ r_____ a______ l_____ h__ h-m-n s-r-e- m-i- g-a- p-r r-h-n- a-h-h-a l-g-t- h-i ---------------------------------------------------- hamen sardee mein ghar par rahana achchha lagata hai
Хладно је. ठ--- -ै ठ__ है ठ-्- ह- ------- ठण्ड है 0
t-and---i t____ h__ t-a-d h-i --------- thand hai
Пада киша. ब--ि- -----ी -ै बा__ हो र_ है ब-र-श ह- र-ी ह- --------------- बारिश हो रही है 0
b-a-is- -- ra--e -ai b______ h_ r____ h__ b-a-i-h h- r-h-e h-i -------------------- baarish ho rahee hai
Ветровито је. तू-़-नी है तू__ है त-फ-ा-ी ह- ---------- तूफ़ानी है 0
t---a---e --i t________ h__ t-o-a-n-e h-i ------------- toofaanee hai
Топло је. ग--मी -ै ग__ है ग-्-ी ह- -------- गर्मी है 0
g---e--hai g_____ h__ g-r-e- h-i ---------- garmee hai
Сунчано је. धू---ै धू_ है ध-प ह- ------ धूप है 0
dh--p -ai d____ h__ d-o-p h-i --------- dhoop hai
Ведро је. कड-ी धू- है क_ धू_ है क-़- ध-प ह- ----------- कड़ी धूप है 0
k---e --o-- --i k____ d____ h__ k-d-e d-o-p h-i --------------- kadee dhoop hai
Какво је време данас? आज----- -ै-ा-ह-? आ_ मौ__ कै_ है_ आ- म-स- क-स- ह-? ---------------- आज मौसम कैसा है? 0
aaj--a-s-m-----a ha-? a__ m_____ k____ h___ a-j m-u-a- k-i-a h-i- --------------------- aaj mausam kaisa hai?
Данас је хладно. आ- ठण-ड -ै आ_ ठ__ है आ- ठ-्- ह- ---------- आज ठण्ड है 0
aa- ----- hai a__ t____ h__ a-j t-a-d h-i ------------- aaj thand hai
Данас је топло. आ- गर्म- -ै आ_ ग__ है आ- ग-्-ी ह- ----------- आज गर्मी है 0
aaj-g--me--h-i a__ g_____ h__ a-j g-r-e- h-i -------------- aaj garmee hai

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + хинди (1-100) МП3 хинди (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...