Рјечник

sr Годишња доба и време   »   ru Времена года и погода

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [шестнадцать]

16 [shestnadtsatʹ]

Времена года и погода

Vremena goda i pogoda

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Ово су годишња доба: Это в-е-ена --да: Э__ в______ г____ Э-о в-е-е-а г-д-: ----------------- Это времена года: 0
Et- ---mena g--a: E__ v______ g____ E-o v-e-e-a g-d-: ----------------- Eto vremena goda:
Пролеће, лето, Весна, л-т-, В_____ л____ В-с-а- л-т-, ------------ Весна, лето, 0
V--n-- l---, V_____ l____ V-s-a- l-t-, ------------ Vesna, leto,
jесен и зима. осе-ь----има. о____ и з____ о-е-ь и з-м-. ------------- осень и зима. 0
o---ʹ ----ma. o____ i z____ o-e-ʹ i z-m-. ------------- osenʹ i zima.
Лето је вруће. Летом жа--о. Л____ ж_____ Л-т-м ж-р-о- ------------ Летом жарко. 0
Le----zh-rk-. L____ z______ L-t-m z-a-k-. ------------- Letom zharko.
Лети сија сунце. Л--о--с---ит-со-н--. Л____ с_____ с______ Л-т-м с-е-и- с-л-ц-. -------------------- Летом светит солнце. 0
L-tom sv-tit--o---se. L____ s_____ s_______ L-t-m s-e-i- s-l-t-e- --------------------- Letom svetit solntse.
Лети радо идемо шетати. Лето---- -ю--- хо---ь ---ят-. Л____ м_ л____ х_____ г______ Л-т-м м- л-б-м х-д-т- г-л-т-. ----------------------------- Летом мы любим ходить гулять. 0
Let-- m- ly-bim----ditʹ ---y--ʹ. L____ m_ l_____ k______ g_______ L-t-m m- l-u-i- k-o-i-ʹ g-l-a-ʹ- -------------------------------- Letom my lyubim khoditʹ gulyatʹ.
Зима је хладна. Зимой --лод-о. З____ х_______ З-м-й х-л-д-о- -------------- Зимой холодно. 0
Z-m-y kho-o--o. Z____ k________ Z-m-y k-o-o-n-. --------------- Zimoy kholodno.
Зими пада снег или киша. З-----ид-т-с-ег---и дожд-. З____ и___ с___ и__ д_____ З-м-й и-ё- с-е- и-и д-ж-ь- -------------------------- Зимой идёт снег или дождь. 0
Zim-- -dët-sneg-i---dozh-ʹ. Z____ i___ s___ i__ d______ Z-m-y i-ë- s-e- i-i d-z-d-. --------------------------- Zimoy idët sneg ili dozhdʹ.
Зими радо остајемо код куће. З--ой мы ------бы---дом-. З____ м_ л____ б___ д____ З-м-й м- л-б-м б-т- д-м-. ------------------------- Зимой мы любим быть дома. 0
Z-m-y-my l-ub----y---dom-. Z____ m_ l_____ b___ d____ Z-m-y m- l-u-i- b-t- d-m-. -------------------------- Zimoy my lyubim bytʹ doma.
Хладно је. Х--о---. Х_______ Х-л-д-о- -------- Холодно. 0
K-o-o---. K________ K-o-o-n-. --------- Kholodno.
Пада киша. Идёт--ожд-. И___ д_____ И-ё- д-ж-ь- ----------- Идёт дождь. 0
I--t-d---dʹ. I___ d______ I-ë- d-z-d-. ------------ Idët dozhdʹ.
Ветровито је. Вет--н-. В_______ В-т-е-о- -------- Ветрено. 0
Ve--e--. V_______ V-t-e-o- -------- Vetreno.
Топло је. Те-л-. Т_____ Т-п-о- ------ Тепло. 0
T-pl-. T_____ T-p-o- ------ Teplo.
Сунчано је. Солн-чн-. С________ С-л-е-н-. --------- Солнечно. 0
S-l--c-n-. S_________ S-l-e-h-o- ---------- Solnechno.
Ведро је. Яс--. Я____ Я-н-. ----- Ясно. 0
Ya---. Y_____ Y-s-o- ------ Yasno.
Какво је време данас? Кака--сег-д-я-п-го--? К____ с______ п______ К-к-я с-г-д-я п-г-д-? --------------------- Какая сегодня погода? 0
K--aya -eg---y- p-god-? K_____ s_______ p______ K-k-y- s-g-d-y- p-g-d-? ----------------------- Kakaya segodnya pogoda?
Данас је хладно. С-годня--оло-н-. С______ х_______ С-г-д-я х-л-д-о- ---------------- Сегодня холодно. 0
S---dnya----lod-o. S_______ k________ S-g-d-y- k-o-o-n-. ------------------ Segodnya kholodno.
Данас је топло. С-г-дн--т-п-о. С______ т_____ С-г-д-я т-п-о- -------------- Сегодня тепло. 0
S-g-dn-- t-pl-. S_______ t_____ S-g-d-y- t-p-o- --------------- Segodnya teplo.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + руски (1-100) МП3 руски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...