Рјечник

sr Ћаскање 3   »   ru Лёгкая беседа 3

22 [двадесет и два]

Ћаскање 3

Ћаскање 3

22 [двадцать два]

22 [dvadtsatʹ dva]

Лёгкая беседа 3

[Lëgkaya beseda 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Пушите ли? Вы курит-? Вы курите? В- к-р-т-? ---------- Вы курите? 0
Vy-------? Vy kurite? V- k-r-t-? ---------- Vy kurite?
Пре да. Р-н-----а. Раньше да. Р-н-ш- д-. ---------- Раньше да. 0
R-nʹ----da. Ranʹshe da. R-n-s-e d-. ----------- Ranʹshe da.
Али сада више не пушим. Но-т-п--- - -о-----н- -урю. Но теперь я больше не курю. Н- т-п-р- я б-л-ш- н- к-р-. --------------------------- Но теперь я больше не курю. 0
No t--e-- ya---l--h- n- kur--. No teperʹ ya bolʹshe ne kuryu. N- t-p-r- y- b-l-s-e n- k-r-u- ------------------------------ No teperʹ ya bolʹshe ne kuryu.
Смета ли Вам ако ја пушим? Вы--- в-з---а------с-и----а-у-ю? Вы не возражаете, если я закурю? В- н- в-з-а-а-т-, е-л- я з-к-р-? -------------------------------- Вы не возражаете, если я закурю? 0
Vy--e-v-z-a--a-e--, -e------ -a----u? Vy ne vozrazhayete, yesli ya zakuryu? V- n- v-z-a-h-y-t-, y-s-i y- z-k-r-u- ------------------------------------- Vy ne vozrazhayete, yesli ya zakuryu?
Не, апсолутно не. Абс----н---е-. Абсолютно нет. А-с-л-т-о н-т- -------------- Абсолютно нет. 0
Abs-ly-t-- ---. Absolyutno net. A-s-l-u-n- n-t- --------------- Absolyutno net.
Не смета ми. М-- --- не---мешае-. Мне это не помешает. М-е э-о н- п-м-ш-е-. -------------------- Мне это не помешает. 0
M-e -to-n- p----hay--. Mne eto ne pomeshayet. M-e e-o n- p-m-s-a-e-. ---------------------- Mne eto ne pomeshayet.
Хоћете ли попити нешто? В---то-ниб--ь пь-те? Вы что-нибудь пьёте? В- ч-о-н-б-д- п-ё-е- -------------------- Вы что-нибудь пьёте? 0
Vy-c--o-n-budʹ-p--ëte? Vy chto-nibudʹ pʹyëte? V- c-t---i-u-ʹ p-y-t-? ---------------------- Vy chto-nibudʹ pʹyëte?
Један коњак? К-----? Коньяк? К-н-я-? ------- Коньяк? 0
Konʹy--? Konʹyak? K-n-y-k- -------- Konʹyak?
Не, радије пиво. Н----л--ш- -ив-. Нет, лучше пиво. Н-т- л-ч-е п-в-. ---------------- Нет, лучше пиво. 0
Net, l-ch-h--p-v-. Net, luchshe pivo. N-t- l-c-s-e p-v-. ------------------ Net, luchshe pivo.
Путујете ли много? Вы м-ого---т-ш----у---? Вы много путешествуете? В- м-о-о п-т-ш-с-в-е-е- ----------------------- Вы много путешествуете? 0
Vy-m---- pu--she-tv-y-te? Vy mnogo puteshestvuyete? V- m-o-o p-t-s-e-t-u-e-e- ------------------------- Vy mnogo puteshestvuyete?
Да, већином су то пословна путовања. Д-- --бо-ьш-нс-ве -л-ча-в-э-- -е-о-ые----з-к-. Да, в большинстве случаев это деловые поездки. Д-, в б-л-ш-н-т-е с-у-а-в э-о д-л-в-е п-е-д-и- ---------------------------------------------- Да, в большинстве случаев это деловые поездки. 0
Da- v ---ʹ--i-stv- s----ay-- -to--elov--e -oye-d-i. Da, v bolʹshinstve sluchayev eto delovyye poyezdki. D-, v b-l-s-i-s-v- s-u-h-y-v e-o d-l-v-y- p-y-z-k-. --------------------------------------------------- Da, v bolʹshinstve sluchayev eto delovyye poyezdki.
Али сада смо овде на годишњем одмору. Но с--ч-с-м---дес-----т--ск-. Но сейчас мы здесь в отпуске. Н- с-й-а- м- з-е-ь в о-п-с-е- ----------------------------- Но сейчас мы здесь в отпуске. 0
No s-y-has -- zde-ʹ v o-----e. No seychas my zdesʹ v otpuske. N- s-y-h-s m- z-e-ʹ v o-p-s-e- ------------------------------ No seychas my zdesʹ v otpuske.
Каква врућина! К---- -ара! Какая жара! К-к-я ж-р-! ----------- Какая жара! 0
Kakaya-z---a! Kakaya zhara! K-k-y- z-a-a- ------------- Kakaya zhara!
Да, данас је стварно вруће. Да---ег-д---д--с--ит-льно--а---. Да, сегодня действительно жарко. Д-, с-г-д-я д-й-т-и-е-ь-о ж-р-о- -------------------------------- Да, сегодня действительно жарко. 0
D----eg---y- -ey-----e-ʹno--h---o. Da, segodnya deystvitelʹno zharko. D-, s-g-d-y- d-y-t-i-e-ʹ-o z-a-k-. ---------------------------------- Da, segodnya deystvitelʹno zharko.
Хајдемо на балкон. Пой-ём-н- -ал---. Пойдём на балкон. П-й-ё- н- б-л-о-. ----------------- Пойдём на балкон. 0
P-yd-m-n---alk--. Poydëm na balkon. P-y-ë- n- b-l-o-. ----------------- Poydëm na balkon.
Сутра ће овде бити забава. Завт-- здес----д---ве-е-и---. Завтра здесь будет вечеринка. З-в-р- з-е-ь б-д-т в-ч-р-н-а- ----------------------------- Завтра здесь будет вечеринка. 0
Zav--a---esʹ--ud----eche---ka. Zavtra zdesʹ budet vecherinka. Z-v-r- z-e-ʹ b-d-t v-c-e-i-k-. ------------------------------ Zavtra zdesʹ budet vecherinka.
Хоћете ли и Ви доћи?? В- то-е ---дёт-? Вы тоже придёте? В- т-ж- п-и-ё-е- ---------------- Вы тоже придёте? 0
V---ozhe--ri---e? Vy tozhe pridëte? V- t-z-e p-i-ë-e- ----------------- Vy tozhe pridëte?
Да, ми смо такође позвани. Да----- --ж- -р---асил-. Да, нас тоже пригласили. Д-, н-с т-ж- п-и-л-с-л-. ------------------------ Да, нас тоже пригласили. 0
Da,---- --zhe pr-g-as--i. Da, nas tozhe priglasili. D-, n-s t-z-e p-i-l-s-l-. ------------------------- Da, nas tozhe priglasili.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик и писмо

Сврха сваког језика је споразумевање међу људима. Говором изражавамо своје мисли и емоције. Чинећи то, не придржавамо се нужно правила свог језика. Ми користимо сопствени говорни језик. Са писаним језиком ствари стоје другачије. Ту се виде сва правила језика којим владамо. Писмо је оно што један језик чини правим језиком. Оно га чини видљивим. Писмом се преноси искуство скупљано хиљадама година. Зато је писмо основа сваке високоразвијене културе. Први облик писма настао је пре више од пет хиљада година. Било је то клинасто писмо Сумераца. Било је урезивано у глинене таблице. Овакво клинасто писмо користило се три хиљаде година. Отприлике толико дуго су се употребљавали хијероглифи древних Египћана. Проучавали су их многобројни научници. Хијероглифи представљају релативно комликован систем писања. А ипак су највероватније измишљени из једног врло простог разлога. Египат је у то време био огромна краљевина, са великим бројем становника. Било је неопходно организовати свакодневни живот, а понајпре економски систем. Било је потребно да се ефикасно организује порески систем и систем обрачуна. У ту сврху су древни Египћани развили своје сликовне знакове. Алфабетски систем писма дугујемо Сумерцима. Сваки систем писма открива нам много тога о народу који се њиме служи. Сем тога, свака нација има особености сопственог писма. Нажалост, рукопис сваким даном све више и више губи на значају. Модерна технологија данашњице скоро да га је учинила излишним. И зато: немојте само говорити, почните опет да пишете!
Да ли си знао?
Канада језик спада у породицу дравидских језика. Они се углавном говоре у јужној Индији. Канада није у сродству с индоаријским језицима северне Индије. Око 40 милиона људи говори канада као матерњи језик. Признат је као један од 22 националних језика Индије. Канада је аглутинирајући језик. То значи да се граматичке функције изражавају афиксима. Језик се дијели у четири регионалне дијалектне групе. Приликом говора говорници не одају само одакле су. У њиховом језику се такође може препознати којем друштвеном слоју припадају. Говорни и писани канада се јако међусобно разликују. И као и многи други индијски језици канада има властито писмо. Оно се састоји од мешавине абецеде и слоговног писма. Састоји се од пуно округлих знакова што је типично за јужноиндијска писма. А учење ових лепих слова је заиста забавно…