Рјечник

sr Ћаскање 3   »   ru Лёгкая беседа 3

22 [двадесет и два]

Ћаскање 3

Ћаскање 3

22 [двадцать два]

22 [dvadtsatʹ dva]

Лёгкая беседа 3

Lëgkaya beseda 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Пушите ли? В- -у----? В_ к______ В- к-р-т-? ---------- Вы курите? 0
Vy----ite? V_ k______ V- k-r-t-? ---------- Vy kurite?
Пре да. Рань-е-да. Р_____ д__ Р-н-ш- д-. ---------- Раньше да. 0
Ranʹsh- -a. R______ d__ R-n-s-e d-. ----------- Ranʹshe da.
Али сада више не пушим. Но те-е-- я б--ь---не-к-р-. Н_ т_____ я б_____ н_ к____ Н- т-п-р- я б-л-ш- н- к-р-. --------------------------- Но теперь я больше не курю. 0
No -ep--ʹ-y--b-----e -e k-r-u. N_ t_____ y_ b______ n_ k_____ N- t-p-r- y- b-l-s-e n- k-r-u- ------------------------------ No teperʹ ya bolʹshe ne kuryu.
Смета ли Вам ако ја пушим? Вы--- воз-аж---е- -с-- я ----р-? В_ н_ в__________ е___ я з______ В- н- в-з-а-а-т-, е-л- я з-к-р-? -------------------------------- Вы не возражаете, если я закурю? 0
V- n- -o----hay-te,-y---i--a-za-u-y-? V_ n_ v____________ y____ y_ z_______ V- n- v-z-a-h-y-t-, y-s-i y- z-k-r-u- ------------------------------------- Vy ne vozrazhayete, yesli ya zakuryu?
Не, апсолутно не. А--о-ю-н--не-. А________ н___ А-с-л-т-о н-т- -------------- Абсолютно нет. 0
Absoly---o---t. A_________ n___ A-s-l-u-n- n-t- --------------- Absolyutno net.
Не смета ми. М-- --о-не--ом--ает. М__ э__ н_ п________ М-е э-о н- п-м-ш-е-. -------------------- Мне это не помешает. 0
Mne---o -- pom-s-aye-. M__ e__ n_ p__________ M-e e-o n- p-m-s-a-e-. ---------------------- Mne eto ne pomeshayet.
Хоћете ли попити нешто? Вы---о--и--д- пьё-е? В_ ч_________ п_____ В- ч-о-н-б-д- п-ё-е- -------------------- Вы что-нибудь пьёте? 0
V- c-t---ib-d----yët-? V_ c__________ p______ V- c-t---i-u-ʹ p-y-t-? ---------------------- Vy chto-nibudʹ pʹyëte?
Један коњак? К-нь--? К______ К-н-я-? ------- Коньяк? 0
Ko--y--? K_______ K-n-y-k- -------- Konʹyak?
Не, радије пиво. Н-----у--е-пиво. Н___ л____ п____ Н-т- л-ч-е п-в-. ---------------- Нет, лучше пиво. 0
N-t---uc-she pi--. N___ l______ p____ N-t- l-c-s-e p-v-. ------------------ Net, luchshe pivo.
Путујете ли много? Вы --ого -у-е--с----т-? В_ м____ п_____________ В- м-о-о п-т-ш-с-в-е-е- ----------------------- Вы много путешествуете? 0
V--mn-g--pute-h--t---e--? V_ m____ p_______________ V- m-o-o p-t-s-e-t-u-e-e- ------------------------- Vy mnogo puteshestvuyete?
Да, већином су то пословна путовања. Д-------ль--нс-ве--луч-ев э------о-ые -ое---и. Д__ в б__________ с______ э__ д______ п_______ Д-, в б-л-ш-н-т-е с-у-а-в э-о д-л-в-е п-е-д-и- ---------------------------------------------- Да, в большинстве случаев это деловые поездки. 0
D-, v ---ʹs--nst-e-slu-h--e--e---d--ov--- --y-zd-i. D__ v b___________ s________ e__ d_______ p________ D-, v b-l-s-i-s-v- s-u-h-y-v e-o d-l-v-y- p-y-z-k-. --------------------------------------------------- Da, v bolʹshinstve sluchayev eto delovyye poyezdki.
Али сада смо овде на годишњем одмору. Но-сейчас -ы зд--ь в-отп-с--. Н_ с_____ м_ з____ в о_______ Н- с-й-а- м- з-е-ь в о-п-с-е- ----------------------------- Но сейчас мы здесь в отпуске. 0
No sey--a--------sʹ - -t-usk-. N_ s______ m_ z____ v o_______ N- s-y-h-s m- z-e-ʹ v o-p-s-e- ------------------------------ No seychas my zdesʹ v otpuske.
Каква врућина! К--ая -а-а! К____ ж____ К-к-я ж-р-! ----------- Какая жара! 0
Ka-a-a-zh--a! K_____ z_____ K-k-y- z-a-a- ------------- Kakaya zhara!
Да, данас је стварно вруће. Д-----годня де--т-ит-л-н- жарк-. Д__ с______ д____________ ж_____ Д-, с-г-д-я д-й-т-и-е-ь-о ж-р-о- -------------------------------- Да, сегодня действительно жарко. 0
D-- s-g--nya-d-ystvit--ʹn- -ha-k-. D__ s_______ d____________ z______ D-, s-g-d-y- d-y-t-i-e-ʹ-o z-a-k-. ---------------------------------- Da, segodnya deystvitelʹno zharko.
Хајдемо на балкон. По-дём-на ба--он. П_____ н_ б______ П-й-ё- н- б-л-о-. ----------------- Пойдём на балкон. 0
P-y-ëm--a--al--n. P_____ n_ b______ P-y-ë- n- b-l-o-. ----------------- Poydëm na balkon.
Сутра ће овде бити забава. Завтр--з-----бу-е---е--р--ка. З_____ з____ б____ в_________ З-в-р- з-е-ь б-д-т в-ч-р-н-а- ----------------------------- Завтра здесь будет вечеринка. 0
Z-vt-a ----ʹ-b--et-----eri--a. Z_____ z____ b____ v__________ Z-v-r- z-e-ʹ b-d-t v-c-e-i-k-. ------------------------------ Zavtra zdesʹ budet vecherinka.
Хоћете ли и Ви доћи?? Вы-то-е --и-ёте? В_ т___ п_______ В- т-ж- п-и-ё-е- ---------------- Вы тоже придёте? 0
Vy-to--e--r-d-t-? V_ t____ p_______ V- t-z-e p-i-ë-e- ----------------- Vy tozhe pridëte?
Да, ми смо такође позвани. Д-,-------же---игла-или. Д__ н__ т___ п__________ Д-, н-с т-ж- п-и-л-с-л-. ------------------------ Да, нас тоже пригласили. 0
D---n-s--oz-- pr-glas--i. D__ n__ t____ p__________ D-, n-s t-z-e p-i-l-s-l-. ------------------------- Da, nas tozhe priglasili.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + руски (1-100) МП3 руски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језик и писмо

Сврха сваког језика је споразумевање међу људима. Говором изражавамо своје мисли и емоције. Чинећи то, не придржавамо се нужно правила свог језика. Ми користимо сопствени говорни језик. Са писаним језиком ствари стоје другачије. Ту се виде сва правила језика којим владамо. Писмо је оно што један језик чини правим језиком. Оно га чини видљивим. Писмом се преноси искуство скупљано хиљадама година. Зато је писмо основа сваке високоразвијене културе. Први облик писма настао је пре више од пет хиљада година. Било је то клинасто писмо Сумераца. Било је урезивано у глинене таблице. Овакво клинасто писмо користило се три хиљаде година. Отприлике толико дуго су се употребљавали хијероглифи древних Египћана. Проучавали су их многобројни научници. Хијероглифи представљају релативно комликован систем писања. А ипак су највероватније измишљени из једног врло простог разлога. Египат је у то време био огромна краљевина, са великим бројем становника. Било је неопходно организовати свакодневни живот, а понајпре економски систем. Било је потребно да се ефикасно организује порески систем и систем обрачуна. У ту сврху су древни Египћани развили своје сликовне знакове. Алфабетски систем писма дугујемо Сумерцима. Сваки систем писма открива нам много тога о народу који се њиме служи. Сем тога, свака нација има особености сопственог писма. Нажалост, рукопис сваким даном све више и више губи на значају. Модерна технологија данашњице скоро да га је учинила излишним. И зато: немојте само говорити, почните опет да пишете!
Да ли си знао?
Канада језик спада у породицу дравидских језика. Они се углавном говоре у јужној Индији. Канада није у сродству с индоаријским језицима северне Индије. Око 40 милиона људи говори канада као матерњи језик. Признат је као један од 22 националних језика Индије. Канада је аглутинирајући језик. То значи да се граматичке функције изражавају афиксима. Језик се дијели у четири регионалне дијалектне групе. Приликом говора говорници не одају само одакле су. У њиховом језику се такође може препознати којем друштвеном слоју припадају. Говорни и писани канада се јако међусобно разликују. И као и многи други индијски језици канада има властито писмо. Оно се састоји од мешавине абецеде и слоговног писма. Састоји се од пуно округлих знакова што је типично за јужноиндијска писма. А учење ових лепих слова је заиста забавно…