Рјечник

sr Ћаскање 3   »   cs Konverzace 3

22 [двадесет и два]

Ћаскање 3

Ћаскање 3

22 [dvacet dva]

Konverzace 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
Пушите ли? K-u-ít-? K_______ K-u-í-e- -------- Kouříte? 0
Пре да. D-ív- a--. D____ a___ D-í-e a-o- ---------- Dříve ano. 0
Али сада више не пушим. A-------už ---o----. A__ t__ u_ n________ A-e t-ď u- n-k-u-í-. -------------------- Ale teď už nekouřím. 0
Смета ли Вам ако ја пушим? V-d- v--, -e-kou--m? V___ v___ ž_ k______ V-d- v-m- ž- k-u-í-? -------------------- Vadí vám, že kouřím? 0
Не, апсолутно не. N-- vůbec n-. N__ v____ n__ N-, v-b-c n-. ------------- Ne, vůbec ne. 0
Не смета ми. To-m---e-ad-. T_ m_ n______ T- m- n-v-d-. ------------- To mi nevadí. 0
Хоћете ли попити нешто? Dáte -- -ě---k-p-tí? D___ s_ n___ k p____ D-t- s- n-c- k p-t-? -------------------- Dáte si něco k pití? 0
Један коњак? Dáte s- koňa-? D___ s_ k_____ D-t- s- k-ň-k- -------------- Dáte si koňak? 0
Не, радије пиво. Ne- r-d--i-piv-. N__ r_____ p____ N-, r-d-j- p-v-. ---------------- Ne, raději pivo. 0
Путујете ли много? Cestujete-h--ně? C________ h_____ C-s-u-e-e h-d-ě- ---------------- Cestujete hodně? 0
Да, већином су то пословна путовања. Ano,-v-tš---u-j-z-ím n- s---e--í c----. A___ v_______ j_____ n_ s_______ c_____ A-o- v-t-i-o- j-z-í- n- s-u-e-n- c-s-y- --------------------------------------- Ano, většinou jezdím na služební cesty. 0
Али сада смо овде на годишњем одмору. Al- t-ď--sm---a --v-le-é. A__ t__ j___ n_ d________ A-e t-ď j-m- n- d-v-l-n-. ------------------------- Ale teď jsme na dovolené. 0
Каква врућина! T--j---l- --d-o! T_ j_ a__ v_____ T- j- a-e v-d-o- ---------------- To je ale vedro! 0
Да, данас је стварно вруће. A--,----- ---o-r-v-u-h-r-o. A___ d___ j_ o______ h_____ A-o- d-e- j- o-r-v-u h-r-o- --------------------------- Ano, dnes je opravdu horko. 0
Хајдемо на балкон. P--ďme -a b-lk--. P_____ n_ b______ P-j-m- n- b-l-ó-. ----------------- Pojďme na balkón. 0
Сутра ће овде бити забава. Z-t-- ta-y -u-e pá--y. Z____ t___ b___ p_____ Z-t-a t-d- b-d- p-r-y- ---------------------- Zítra tady bude párty. 0
Хоћете ли и Ви доћи?? P-ij-et------? P_______ t____ P-i-d-t- t-k-? -------------- Přijdete také? 0
Да, ми смо такође позвани. Ano- -sme ta-- -ozv-n-. A___ j___ t___ p_______ A-o- j-m- t-k- p-z-á-i- ----------------------- Ano, jsme také pozváni. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + чешки (1-100) МП3 чешки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језик и писмо

Сврха сваког језика је споразумевање међу људима. Говором изражавамо своје мисли и емоције. Чинећи то, не придржавамо се нужно правила свог језика. Ми користимо сопствени говорни језик. Са писаним језиком ствари стоје другачије. Ту се виде сва правила језика којим владамо. Писмо је оно што један језик чини правим језиком. Оно га чини видљивим. Писмом се преноси искуство скупљано хиљадама година. Зато је писмо основа сваке високоразвијене културе. Први облик писма настао је пре више од пет хиљада година. Било је то клинасто писмо Сумераца. Било је урезивано у глинене таблице. Овакво клинасто писмо користило се три хиљаде година. Отприлике толико дуго су се употребљавали хијероглифи древних Египћана. Проучавали су их многобројни научници. Хијероглифи представљају релативно комликован систем писања. А ипак су највероватније измишљени из једног врло простог разлога. Египат је у то време био огромна краљевина, са великим бројем становника. Било је неопходно организовати свакодневни живот, а понајпре економски систем. Било је потребно да се ефикасно организује порески систем и систем обрачуна. У ту сврху су древни Египћани развили своје сликовне знакове. Алфабетски систем писма дугујемо Сумерцима. Сваки систем писма открива нам много тога о народу који се њиме служи. Сем тога, свака нација има особености сопственог писма. Нажалост, рукопис сваким даном све више и више губи на значају. Модерна технологија данашњице скоро да га је учинила излишним. И зато: немојте само говорити, почните опет да пишете!
Да ли си знао?
Канада језик спада у породицу дравидских језика. Они се углавном говоре у јужној Индији. Канада није у сродству с индоаријским језицима северне Индије. Око 40 милиона људи говори канада као матерњи језик. Признат је као један од 22 националних језика Индије. Канада је аглутинирајући језик. То значи да се граматичке функције изражавају афиксима. Језик се дијели у четири регионалне дијалектне групе. Приликом говора говорници не одају само одакле су. У њиховом језику се такође може препознати којем друштвеном слоју припадају. Говорни и писани канада се јако међусобно разликују. И као и многи други индијски језици канада има властито писмо. Оно се састоји од мешавине абецеде и слоговног писма. Састоји се од пуно округлих знакова што је типично за јужноиндијска писма. А учење ових лепих слова је заиста забавно…