Рјечник

sr Ћаскање 3   »   sv Småprat 3

22 [двадесет и два]

Ћаскање 3

Ћаскање 3

22 [tjugotvå]

Småprat 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шведски Игра Више
Пушите ли? R-ker-n-? R____ n__ R-k-r n-? --------- Röker ni? 0
Пре да. F-r-t---. F____ j__ F-r-t j-. --------- Förut ja. 0
Али сада више не пушим. Men ---r-ke---a- i-te l--gre. M__ n_ r____ j__ i___ l______ M-n n- r-k-r j-g i-t- l-n-r-. ----------------------------- Men nu röker jag inte längre. 0
Смета ли Вам ако ја пушим? S-ör -et-e- -- --- rö-e-? S___ d__ e_ o_ j__ r_____ S-ö- d-t e- o- j-g r-k-r- ------------------------- Stör det er om jag röker? 0
Не, апсолутно не. Nej,--nt--a--s. N___ i___ a____ N-j- i-t- a-l-. --------------- Nej, inte alls. 0
Не смета ми. D-- st-- m-- -n-e. D__ s___ m__ i____ D-t s-ö- m-g i-t-. ------------------ Det stör mig inte. 0
Хоћете ли попити нешто? Vil---- -----go- -t- -r-ck-? V___ n_ h_ n____ a__ d______ V-l- n- h- n-g-t a-t d-i-k-? ---------------------------- Vill ni ha något att dricka? 0
Један коњак? E--------? E_ k______ E- k-n-a-? ---------- En konjak? 0
Не, радије пиво. N----h-l-r- ---öl. N___ h_____ e_ ö__ N-j- h-l-r- e- ö-. ------------------ Nej, hellre en öl. 0
Путујете ли много? Är -- --c----ute---h re-er? Ä_ n_ m_____ u__ o__ r_____ Ä- n- m-c-e- u-e o-h r-s-r- --------------------------- Är ni mycket ute och reser? 0
Да, већином су то пословна путовања. J-,-f-- -e- m-sta ---det----är-re-or. J__ f__ d__ m____ ä_ d__ a___________ J-, f-r d-t m-s-a ä- d-t a-f-r-r-s-r- ------------------------------------- Ja, för det mesta är det affärsresor. 0
Али сада смо овде на годишњем одмору. M-n nu ----- på----ester--ä-. M__ n_ ä_ v_ p_ s_______ h___ M-n n- ä- v- p- s-m-s-e- h-r- ----------------------------- Men nu är vi på semester här. 0
Каква врућина! V--k-- ----a! V_____ h_____ V-l-e- h-t-a- ------------- Vilken hetta! 0
Да, данас је стварно вруће. Ja- ------r-----ve-k--gen-h-t-. J__ i___ ä_ d__ v________ h____ J-, i-a- ä- d-t v-r-l-g-n h-t-. ------------------------------- Ja, idag är det verkligen hett. 0
Хајдемо на балкон. V- --r--- -å--------e-. V_ g__ u_ p_ b_________ V- g-r u- p- b-l-o-g-n- ----------------------- Vi går ut på balkongen. 0
Сутра ће овде бити забава. I----o- är-de---e-- -ä-. I______ ä_ d__ f___ h___ I-o-g-n ä- d-t f-s- h-r- ------------------------ Imorgon är det fest här. 0
Хоћете ли и Ви доћи?? K--m-r -i-o-kså? K_____ n_ o_____ K-m-e- n- o-k-å- ---------------- Kommer ni också? 0
Да, ми смо такође позвани. J-,--i -- -c----inb--d-a. J__ v_ ä_ o____ i________ J-, v- ä- o-k-å i-b-u-n-. ------------------------- Ja, vi är också inbjudna. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + шведски (1-100) МП3 шведски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језик и писмо

Сврха сваког језика је споразумевање међу људима. Говором изражавамо своје мисли и емоције. Чинећи то, не придржавамо се нужно правила свог језика. Ми користимо сопствени говорни језик. Са писаним језиком ствари стоје другачије. Ту се виде сва правила језика којим владамо. Писмо је оно што један језик чини правим језиком. Оно га чини видљивим. Писмом се преноси искуство скупљано хиљадама година. Зато је писмо основа сваке високоразвијене културе. Први облик писма настао је пре више од пет хиљада година. Било је то клинасто писмо Сумераца. Било је урезивано у глинене таблице. Овакво клинасто писмо користило се три хиљаде година. Отприлике толико дуго су се употребљавали хијероглифи древних Египћана. Проучавали су их многобројни научници. Хијероглифи представљају релативно комликован систем писања. А ипак су највероватније измишљени из једног врло простог разлога. Египат је у то време био огромна краљевина, са великим бројем становника. Било је неопходно организовати свакодневни живот, а понајпре економски систем. Било је потребно да се ефикасно организује порески систем и систем обрачуна. У ту сврху су древни Египћани развили своје сликовне знакове. Алфабетски систем писма дугујемо Сумерцима. Сваки систем писма открива нам много тога о народу који се њиме служи. Сем тога, свака нација има особености сопственог писма. Нажалост, рукопис сваким даном све више и више губи на значају. Модерна технологија данашњице скоро да га је учинила излишним. И зато: немојте само говорити, почните опет да пишете!
Да ли си знао?
Канада језик спада у породицу дравидских језика. Они се углавном говоре у јужној Индији. Канада није у сродству с индоаријским језицима северне Индије. Око 40 милиона људи говори канада као матерњи језик. Признат је као један од 22 националних језика Индије. Канада је аглутинирајући језик. То значи да се граматичке функције изражавају афиксима. Језик се дијели у четири регионалне дијалектне групе. Приликом говора говорници не одају само одакле су. У њиховом језику се такође може препознати којем друштвеном слоју припадају. Говорни и писани канада се јако међусобно разликују. И као и многи други индијски језици канада има властито писмо. Оно се састоји од мешавине абецеде и слоговног писма. Састоји се од пуно округлих знакова што је типично за јужноиндијска писма. А учење ових лепих слова је заиста забавно…