Рјечник

sr Ћаскање 3   »   ca Conversa 3

22 [двадесет и два]

Ћаскање 3

Ћаскање 3

22 [vint-i-dos]

Conversa 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски каталонски Игра Више
Пушите ли? F-----o-tè? F___ v_____ F-m- v-s-è- ----------- Fuma vostè? 0
Пре да. Ab-ns,-sí. A_____ s__ A-a-s- s-. ---------- Abans, sí. 0
Али сада више не пушим. Per- --a ja -----m-. P___ a__ j_ n_ f____ P-r- a-a j- n- f-m-. -------------------- Però ara ja no fumo. 0
Смета ли Вам ако ја пушим? L- i---rta--i-f---? L_ i______ s_ f____ L- i-p-r-a s- f-m-? ------------------- Li importa si fumo? 0
Не, апсолутно не. No, n- -en-. N__ n_ g____ N-, n- g-n-. ------------ No, no gens. 0
Не смета ми. No-em----e-t--p--. N_ e_ m______ p___ N- e- m-l-s-a p-s- ------------------ No em molesta pas. 0
Хоћете ли попити нешто? Q-e -o- --- -e-beur-? Q__ v__ r__ d_ b_____ Q-e v-l r-s d- b-u-e- --------------------- Que vol res de beure? 0
Један коњак? Un--onya-? U_ c______ U- c-n-a-? ---------- Un conyac? 0
Не, радије пиво. N-----s-a---t --a ---ve--. N__ m__ a____ u__ c_______ N-, m-s a-i-t u-a c-r-e-a- -------------------------- No, més aviat una cervesa. 0
Путујете ли много? Q-e---atja--o-- -o--è? Q__ v_____ m___ v_____ Q-e v-a-j- m-l- v-s-è- ---------------------- Que viatja molt vostè? 0
Да, већином су то пословна путовања. Sí,--erò---n --breto---i----s ---negoc-s. S__ p___ s__ s_______ v______ d_ n_______ S-, p-r- s-n s-b-e-o- v-a-g-s d- n-g-c-s- ----------------------------------------- Sí, però són sobretot viatges de negocis. 0
Али сада смо овде на годишњем одмору. P-rò a-a --m --ca-c-s. P___ a__ f__ v________ P-r- a-a f-m v-c-n-e-. ---------------------- Però ara fem vacances. 0
Каква врућина! Qui-a--al-r! Q____ c_____ Q-i-a c-l-r- ------------ Quina calor! 0
Да, данас је стварно вруће. S-- avui -a-mol-a---l--. S__ a___ f_ m____ c_____ S-, a-u- f- m-l-a c-l-r- ------------------------ Sí, avui fa molta calor. 0
Хајдемо на балкон. Ane- a---a-có. A___ a_ b_____ A-e- a- b-l-ó- -------------- Anem al balcó. 0
Сутра ће овде бити забава. De-à-----au---una---sta. D___ h_ h____ u__ f_____ D-m- h- h-u-à u-a f-s-a- ------------------------ Demà hi haurà una festa. 0
Хоћете ли и Ви доћи?? Q---v-l--e-----am--? Q__ v__ v____ t_____ Q-e v-l v-n-r t-m-é- -------------------- Que vol venir també? 0
Да, ми смо такође позвани. Sí, t---é-h--som con-idats. S__ t____ h_ s__ c_________ S-, t-m-é h- s-m c-n-i-a-s- --------------------------- Sí, també hi som convidats. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + каталонски (1-100) МП3 каталонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језик и писмо

Сврха сваког језика је споразумевање међу људима. Говором изражавамо своје мисли и емоције. Чинећи то, не придржавамо се нужно правила свог језика. Ми користимо сопствени говорни језик. Са писаним језиком ствари стоје другачије. Ту се виде сва правила језика којим владамо. Писмо је оно што један језик чини правим језиком. Оно га чини видљивим. Писмом се преноси искуство скупљано хиљадама година. Зато је писмо основа сваке високоразвијене културе. Први облик писма настао је пре више од пет хиљада година. Било је то клинасто писмо Сумераца. Било је урезивано у глинене таблице. Овакво клинасто писмо користило се три хиљаде година. Отприлике толико дуго су се употребљавали хијероглифи древних Египћана. Проучавали су их многобројни научници. Хијероглифи представљају релативно комликован систем писања. А ипак су највероватније измишљени из једног врло простог разлога. Египат је у то време био огромна краљевина, са великим бројем становника. Било је неопходно организовати свакодневни живот, а понајпре економски систем. Било је потребно да се ефикасно организује порески систем и систем обрачуна. У ту сврху су древни Египћани развили своје сликовне знакове. Алфабетски систем писма дугујемо Сумерцима. Сваки систем писма открива нам много тога о народу који се њиме служи. Сем тога, свака нација има особености сопственог писма. Нажалост, рукопис сваким даном све више и више губи на значају. Модерна технологија данашњице скоро да га је учинила излишним. И зато: немојте само говорити, почните опет да пишете!
Да ли си знао?
Канада језик спада у породицу дравидских језика. Они се углавном говоре у јужној Индији. Канада није у сродству с индоаријским језицима северне Индије. Око 40 милиона људи говори канада као матерњи језик. Признат је као један од 22 националних језика Индије. Канада је аглутинирајући језик. То значи да се граматичке функције изражавају афиксима. Језик се дијели у четири регионалне дијалектне групе. Приликом говора говорници не одају само одакле су. У њиховом језику се такође може препознати којем друштвеном слоју припадају. Говорни и писани канада се јако међусобно разликују. И као и многи други индијски језици канада има властито писмо. Оно се састоји од мешавине абецеде и слоговног писма. Састоји се од пуно округлих знакова што је типично за јужноиндијска писма. А учење ових лепих слова је заиста забавно…