Рјечник

sr Ћаскање 3   »   ka პატარა დიალოგი 3

22 [двадесет и два]

Ћаскање 3

Ћаскање 3

22 [ოცდაორი]

22 [otsdaori]

პატარა დიალოგი 3

[p'at'ara dialogi 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грузијски Игра Више
Пушите ли? ე--ვ--? ე______ ე-ე-ი-? ------- ეწევით? 0
e-s--vit? e________ e-s-e-i-? --------- ets'evit?
Пре да. ადრ- -ე-ეო-ი. ა___ ვ_______ ა-რ- ვ-წ-ო-ი- ------------- ადრე ვეწეოდი. 0
a-r- -----e--i. a___ v_________ a-r- v-t-'-o-i- --------------- adre vets'eodi.
Али сада више не пушим. მაგრ-მ ა------არ-ვ--ევი. მ_____ ა___ ა___ ვ______ მ-გ-ა- ა-ლ- ა-ა- ვ-წ-ვ-. ------------------------ მაგრამ ახლა აღარ ვეწევი. 0
ma--a----hl---g-a--v-------. m_____ a____ a____ v________ m-g-a- a-h-a a-h-r v-t-'-v-. ---------------------------- magram akhla aghar vets'evi.
Смета ли Вам ако ја пушим? გ--უ----, ------წე-ი? გ________ რ__ ვ______ გ-წ-ხ-ბ-, რ-მ ვ-წ-ვ-? --------------------- გაწუხებთ, რომ ვეწევი? 0
ga-s'---ebt,-r-----ts'--i? g___________ r__ v________ g-t-'-k-e-t- r-m v-t-'-v-? -------------------------- gats'ukhebt, rom vets'evi?
Не, апсолутно не. სა--თო- -რ-. ს______ ა___ ს-ე-თ-დ ა-ა- ------------ საერთოდ არა. 0
saer-od ---. s______ a___ s-e-t-d a-a- ------------ saertod ara.
Не смета ми. არ მ--უხ-ბ-. ა_ მ________ ა- მ-წ-ხ-ბ-. ------------ არ მაწუხებს. 0
a- m-----k--b-. a_ m___________ a- m-t-'-k-e-s- --------------- ar mats'ukhebs.
Хоћете ли попити нешто? დ--ე-თ-----ს? დ_____ რ_____ დ-ლ-ვ- რ-მ-ს- ------------- დალევთ რამეს? 0
d-l--- r-m-s? d_____ r_____ d-l-v- r-m-s- ------------- dalevt rames?
Један коњак? კ-ნი---? კ_______ კ-ნ-ა-ს- -------- კონიაკს? 0
k'-n--k-s? k_________ k-o-i-k-s- ---------- k'oniak's?
Не, радије пиво. არა, ლუდ---ი--ე-ნ--. ა___ ლ___ მ_________ ა-ა- ლ-დ- მ-რ-ე-ნ-ა- -------------------- არა, ლუდი მირჩევნია. 0
ar---l-----i---e-n-a. a___ l___ m__________ a-a- l-d- m-r-h-v-i-. --------------------- ara, ludi mirchevnia.
Путујете ли много? ბ--რს -ო----რობთ? ბ____ მ__________ ბ-ვ-ს მ-გ-ა-რ-ბ-? ----------------- ბევრს მოგზაურობთ? 0
bev-s -o-z-u-o-t? b____ m__________ b-v-s m-g-a-r-b-? ----------------- bevrs mogzaurobt?
Да, већином су то пословна путовања. დი--,--ში-ა- -ა--ს მივლ---ბ-ბ-. დ____ ხ_____ მ____ მ___________ დ-ა-, ხ-ი-ა- მ-ქ-ს მ-ვ-ი-ე-ე-ი- ------------------------------- დიახ, ხშირად მაქვს მივლინებები. 0
d-akh- k-s-ir----a----m-v-i-e-eb-. d_____ k_______ m____ m___________ d-a-h- k-s-i-a- m-k-s m-v-i-e-e-i- ---------------------------------- diakh, khshirad makvs mivlinebebi.
Али сада смо овде на годишњем одмору. მაგ-ა--ა-ლ---- შ-ებ---ბ- გ-ა-ვს. მ_____ ა___ ა_ შ________ გ______ მ-გ-ა- ა-ლ- ა- შ-ე-უ-ე-ა გ-ა-ვ-. -------------------------------- მაგრამ ახლა აქ შვებულება გვაქვს. 0
mag-am a---a--k-shve----ba -v--v-. m_____ a____ a_ s_________ g______ m-g-a- a-h-a a- s-v-b-l-b- g-a-v-. ---------------------------------- magram akhla ak shvebuleba gvakvs.
Каква врућина! რა-სი-ხეა! რ_ ს______ რ- ს-ც-ე-! ---------- რა სიცხეა! 0
ra-s--sk--a! r_ s________ r- s-t-k-e-! ------------ ra sitskhea!
Да, данас је стварно вруће. დიახ--დღ------დვი-------ლ-. დ____ დ___ ნ________ ც_____ დ-ა-, დ-ე- ნ-მ-ვ-ლ-დ ც-ე-ა- --------------------------- დიახ, დღეს ნამდვილად ცხელა. 0
diakh,-d--es---md-i-ad ------a. d_____ d____ n________ t_______ d-a-h- d-h-s n-m-v-l-d t-k-e-a- ------------------------------- diakh, dghes namdvilad tskhela.
Хајдемо на балкон. გ--იდ-- -ი---ზ-? გ______ ა_______ გ-ვ-დ-თ ა-ვ-ნ-ე- ---------------- გავიდეთ აივანზე? 0
g-vi--t a-va-z-? g______ a_______ g-v-d-t a-v-n-e- ---------------- gavidet aivanze?
Сутра ће овде бити забава. ხ-ალ ა--ზეი-- ი-----. ხ___ ა_ ზ____ ი______ ხ-ა- ა- ზ-ი-ი ი-ნ-ბ-. --------------------- ხვალ აქ ზეიმი იქნება. 0
kh-al--- -e-m--ik-eba. k____ a_ z____ i______ k-v-l a- z-i-i i-n-b-. ---------------------- khval ak zeimi ikneba.
Хоћете ли и Ви доћи?? თქ---- -ოხვა-თ? თ_____ მ_______ თ-ვ-ნ- მ-ხ-ა-თ- --------------- თქვენც მოხვალთ? 0
t--en-- ----va-t? t______ m________ t-v-n-s m-k-v-l-? ----------------- tkvents mokhvalt?
Да, ми смо такође позвани. დ--ხ,-ჩ---ც---გვპატი-ე-. დ____ ჩ____ დ___________ დ-ა-, ჩ-ე-ც დ-გ-პ-ტ-ჟ-ს- ------------------------ დიახ, ჩვენც დაგვპატიჟეს. 0
d---h, --v---- --g-p'at---h--. d_____ c______ d______________ d-a-h- c-v-n-s d-g-p-a-'-z-e-. ------------------------------ diakh, chvents dagvp'at'izhes.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + грузијски (1-100) МП3 грузијски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језик и писмо

Сврха сваког језика је споразумевање међу људима. Говором изражавамо своје мисли и емоције. Чинећи то, не придржавамо се нужно правила свог језика. Ми користимо сопствени говорни језик. Са писаним језиком ствари стоје другачије. Ту се виде сва правила језика којим владамо. Писмо је оно што један језик чини правим језиком. Оно га чини видљивим. Писмом се преноси искуство скупљано хиљадама година. Зато је писмо основа сваке високоразвијене културе. Први облик писма настао је пре више од пет хиљада година. Било је то клинасто писмо Сумераца. Било је урезивано у глинене таблице. Овакво клинасто писмо користило се три хиљаде година. Отприлике толико дуго су се употребљавали хијероглифи древних Египћана. Проучавали су их многобројни научници. Хијероглифи представљају релативно комликован систем писања. А ипак су највероватније измишљени из једног врло простог разлога. Египат је у то време био огромна краљевина, са великим бројем становника. Било је неопходно организовати свакодневни живот, а понајпре економски систем. Било је потребно да се ефикасно организује порески систем и систем обрачуна. У ту сврху су древни Египћани развили своје сликовне знакове. Алфабетски систем писма дугујемо Сумерцима. Сваки систем писма открива нам много тога о народу који се њиме служи. Сем тога, свака нација има особености сопственог писма. Нажалост, рукопис сваким даном све више и више губи на значају. Модерна технологија данашњице скоро да га је учинила излишним. И зато: немојте само говорити, почните опет да пишете!
Да ли си знао?
Канада језик спада у породицу дравидских језика. Они се углавном говоре у јужној Индији. Канада није у сродству с индоаријским језицима северне Индије. Око 40 милиона људи говори канада као матерњи језик. Признат је као један од 22 националних језика Индије. Канада је аглутинирајући језик. То значи да се граматичке функције изражавају афиксима. Језик се дијели у четири регионалне дијалектне групе. Приликом говора говорници не одају само одакле су. У њиховом језику се такође може препознати којем друштвеном слоју припадају. Говорни и писани канада се јако међусобно разликују. И као и многи други индијски језици канада има властито писмо. Оно се састоји од мешавине абецеде и слоговног писма. Састоји се од пуно округлих знакова што је типично за јужноиндијска писма. А учење ових лепих слова је заиста забавно…