Рјечник

sr Ћаскање 3   »   be Гутарка 3

22 [двадесет и два]

Ћаскање 3

Ћаскање 3

22 [дваццаць два]

22 [dvatstsats’ dva]

Гутарка 3

[Gutarka 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Пушите ли? Вы --ры--? В_ к______ В- к-р-ц-? ---------- Вы курыце? 0
Vy -uryt--? V_ k_______ V- k-r-t-e- ----------- Vy kurytse?
Пре да. Раней –-т--. Р____ – т___ Р-н-й – т-к- ------------ Раней – так. 0
Ra----– ta-. R____ – t___ R-n-y – t-k- ------------ Raney – tak.
Али сада више не пушим. А-е-ця----- бо--ш-н- ку--. А__ ц____ я б____ н_ к____ А-е ц-п-р я б-л-ш н- к-р-. -------------------------- Але цяпер я больш не куру. 0
Al---s-ape- -----l-s- n- k-r-. A__ t______ y_ b_____ n_ k____ A-e t-y-p-r y- b-l-s- n- k-r-. ------------------------------ Ale tsyaper ya bol’sh ne kuru.
Смета ли Вам ако ја пушим? В-- -е -удзе зам-на--- --л----з-к--у? В__ н_ б____ з________ к___ я з______ В-м н- б-д-е з-м-н-ц-, к-л- я з-к-р-? ------------------------------------- Вам не будзе замінаць, калі я закуру? 0
V-m -- ---z- --m-n--s-- k--і-y- -aku--? V__ n_ b____ z_________ k___ y_ z______ V-m n- b-d-e z-m-n-t-’- k-l- y- z-k-r-? --------------------------------------- Vam ne budze zamіnats’, kalі ya zakuru?
Не, апсолутно не. Н-, -усі---е. Н__ з____ н__ Н-, з-с-м н-. ------------- Не, зусім не. 0
Ne--z-sі- ne. N__ z____ n__ N-, z-s-m n-. ------------- Ne, zusіm ne.
Не смета ми. Мне------не-за---ае. М__ г___ н_ з_______ М-е г-т- н- з-м-н-е- -------------------- Мне гэта не замінае. 0
Mne -e-- ---z-mі-ae. M__ g___ n_ z_______ M-e g-t- n- z-m-n-e- -------------------- Mne geta ne zamіnae.
Хоћете ли попити нешто? В-п-е-е-шт--н---д--? В______ ш___________ В-п-е-е ш-о-н-б-д-ь- -------------------- Вып’еце што-небудзь? 0
V-p’et-e-sht---ebudz’? V_______ s____________ V-p-e-s- s-t---e-u-z-? ---------------------- Vyp’etse shto-nebudz’?
Један коњак? К-н-я-у? К_______ К-н-я-у- -------- Каньяку? 0
K-n’ya-u? K________ K-n-y-k-? --------- Kan’yaku?
Не, радије пиво. Не, л-пш п-в-. Н__ л___ п____ Н-, л-п- п-в-. -------------- Не, лепш піва. 0
N-,-lep---p--a. N__ l____ p____ N-, l-p-h p-v-. --------------- Ne, lepsh pіva.
Путујете ли много? В- шм-- -ад-рожніч-е--? В_ ш___ п______________ В- ш-а- п-д-р-ж-і-а-ц-? ----------------------- Вы шмат падарожнічаеце? 0
Vy-sh--- pa---ozhn--h-e---? V_ s____ p_________________ V- s-m-t p-d-r-z-n-c-a-t-e- --------------------------- Vy shmat padarozhnіchaetse?
Да, већином су то пословна путовања. Та-,--ас-ей -- -с- --та -а-а-д-і--ўк-. Т___ ч_____ з_ ў__ г___ к_____________ Т-к- ч-с-е- з- ў-ё г-т- к-м-н-з-р-ў-і- -------------------------------------- Так, часцей за ўсё гэта камандзіроўкі. 0
T--,-c-a-tsey--a -s- -e-a ka-----іr-u--. T___ c_______ z_ u__ g___ k_____________ T-k- c-a-t-e- z- u-e g-t- k-m-n-z-r-u-і- ---------------------------------------- Tak, chastsey za use geta kamandzіroukі.
Али сада смо овде на годишњем одмору. Але -я-е-----п--е-а-і-сюд---- -дп--ын--. А__ ц____ м_ п_______ с___ н_ а_________ А-е ц-п-р м- п-ы-х-л- с-д- н- а-п-ч-н-к- ---------------------------------------- Але цяпер мы прыехалі сюды на адпачынак. 0
A-e --ya-er -y--ry--halі -yu-- na-adp---y---. A__ t______ m_ p________ s____ n_ a__________ A-e t-y-p-r m- p-y-k-a-і s-u-y n- a-p-c-y-a-. --------------------------------------------- Ale tsyaper my pryekhalі syudy na adpachynak.
Каква врућина! Н- --с-я---а! Н_ і с_______ Н- і с-я-о-а- ------------- Ну і спякота! 0
N- ---p-akota! N_ і s________ N- і s-y-k-t-! -------------- Nu і spyakota!
Да, данас је стварно вруће. Та-,--ён-- са--а-д------ча. Т___ с____ с_______ г______ Т-к- с-н-я с-п-а-д- г-р-ч-. --------------------------- Так, сёння сапраўды горача. 0
Ta---senny--------dy--o--c--. T___ s_____ s_______ g_______ T-k- s-n-y- s-p-a-d- g-r-c-a- ----------------------------- Tak, sennya sapraudy goracha.
Хајдемо на балкон. Д-вайце выйдз-м ---б-лк--. Д______ в______ н_ б______ Д-в-й-е в-й-з-м н- б-л-о-. -------------------------- Давайце выйдзем на балкон. 0
D-v---se--yydzem--- -a--o-. D_______ v______ n_ b______ D-v-y-s- v-y-z-m n- b-l-o-. --------------------------- Davaytse vyydzem na balkon.
Сутра ће овде бити забава. З---ра -у- --д---вечары-а. З_____ т__ б____ в________ З-ў-р- т-т б-д-е в-ч-р-н-. -------------------------- Заўтра тут будзе вечарына. 0
Z--t-a t-------- v-ch-r--a. Z_____ t__ b____ v_________ Z-u-r- t-t b-d-e v-c-a-y-a- --------------------------- Zautra tut budze vecharyna.
Хоћете ли и Ви доћи?? Вы та--а----р-й-зе--? В_ т______ п_________ В- т-к-а-а п-ы-д-е-е- --------------------- Вы таксама прыйдзеце? 0
Vy --k-a----r-y--et--? V_ t______ p__________ V- t-k-a-a p-y-d-e-s-? ---------------------- Vy taksama pryydzetse?
Да, ми смо такође позвани. Т--, --- ----ам- ---р-сіл-. Т___ н__ т______ з_________ Т-к- н-с т-к-а-а з-п-а-і-і- --------------------------- Так, нас таксама запрасілі. 0
T--- -as---ksa-- -a--a-і-і. T___ n__ t______ z_________ T-k- n-s t-k-a-a z-p-a-і-і- --------------------------- Tak, nas taksama zaprasіlі.

Језик и писмо

Сврха сваког језика је споразумевање међу људима. Говором изражавамо своје мисли и емоције. Чинећи то, не придржавамо се нужно правила свог језика. Ми користимо сопствени говорни језик. Са писаним језиком ствари стоје другачије. Ту се виде сва правила језика којим владамо. Писмо је оно што један језик чини правим језиком. Оно га чини видљивим. Писмом се преноси искуство скупљано хиљадама година. Зато је писмо основа сваке високоразвијене културе. Први облик писма настао је пре више од пет хиљада година. Било је то клинасто писмо Сумераца. Било је урезивано у глинене таблице. Овакво клинасто писмо користило се три хиљаде година. Отприлике толико дуго су се употребљавали хијероглифи древних Египћана. Проучавали су их многобројни научници. Хијероглифи представљају релативно комликован систем писања. А ипак су највероватније измишљени из једног врло простог разлога. Египат је у то време био огромна краљевина, са великим бројем становника. Било је неопходно организовати свакодневни живот, а понајпре економски систем. Било је потребно да се ефикасно организује порески систем и систем обрачуна. У ту сврху су древни Египћани развили своје сликовне знакове. Алфабетски систем писма дугујемо Сумерцима. Сваки систем писма открива нам много тога о народу који се њиме служи. Сем тога, свака нација има особености сопственог писма. Нажалост, рукопис сваким даном све више и више губи на значају. Модерна технологија данашњице скоро да га је учинила излишним. И зато: немојте само говорити, почните опет да пишете!
Да ли си знао?
Канада језик спада у породицу дравидских језика. Они се углавном говоре у јужној Индији. Канада није у сродству с индоаријским језицима северне Индије. Око 40 милиона људи говори канада као матерњи језик. Признат је као један од 22 националних језика Индије. Канада је аглутинирајући језик. То значи да се граматичке функције изражавају афиксима. Језик се дијели у четири регионалне дијалектне групе. Приликом говора говорници не одају само одакле су. У њиховом језику се такође може препознати којем друштвеном слоју припадају. Говорни и писани канада се јако међусобно разликују. И као и многи други индијски језици канада има властито писмо. Оно се састоји од мешавине абецеде и слоговног писма. Састоји се од пуно округлих знакова што је типично за јужноиндијска писма. А учење ових лепих слова је заиста забавно…