Рјечник

sr Ћаскање 3   »   sl Kratek pogovor 3

22 [двадесет и два]

Ћаскање 3

Ћаскање 3

22 [dvaindvajset]

Kratek pogovor 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
Пушите ли? Al- -adite? A__ k______ A-i k-d-t-? ----------- Ali kadite? 0
Пре да. N-k-č-s-m. N____ s___ N-k-č s-m- ---------- Nekoč sem. 0
Али сада више не пушим. V--dar-zda- ne kadim --č. V_____ z___ n_ k____ v___ V-n-a- z-a- n- k-d-m v-č- ------------------------- Vendar zdaj ne kadim več. 0
Смета ли Вам ако ја пушим? A-- ----m-t-, -e k--im? A__ v__ m____ č_ k_____ A-i v-s m-t-, č- k-d-m- ----------------------- Ali vas moti, če kadim? 0
Не, апсолутно не. Ne---ik--o- --- --e--ab-olu--o-ne.) N__ n______ n__ (___ a________ n___ N-, n-k-k-r n-. (-e- a-s-l-t-o n-.- ----------------------------------- Ne, nikakor ne. (Ne, absolutno ne.) 0
Не смета ми. T--m- ne -oti. T_ m_ n_ m____ T- m- n- m-t-. -------------- To me ne moti. 0
Хоћете ли попити нешто? B- -aj p-p--i? B_ k__ p______ B- k-j p-p-l-? -------------- Bi kaj popili? 0
Један коњак? B- ---jak? B_ k______ B- k-n-a-? ---------- Bi konjak? 0
Не, радије пиво. N----aj---i e-o-pi-o. N__ r___ b_ e__ p____ N-, r-j- b- e-o p-v-. --------------------- Ne, raje bi eno pivo. 0
Путујете ли много? Ali-veli-o--otu--t-? A__ v_____ p________ A-i v-l-k- p-t-j-t-? -------------------- Ali veliko potujete? 0
Да, већином су то пословна путовања. D----eči-om- so to p-----na--otova-j-. D__ v_______ s_ t_ p_______ p_________ D-, v-č-n-m- s- t- p-s-o-n- p-t-v-n-a- -------------------------------------- Da, večinoma so to poslovna potovanja. 0
Али сада смо овде на годишњем одмору. V-nd---z--j---k-j-p--ž--lja---d-p-s-. V_____ z___ t____ p__________ d______ V-n-a- z-a- t-k-j p-e-i-l-a-o d-p-s-. ------------------------------------- Vendar zdaj tukaj preživljamo dopust. 0
Каква врућина! Kakš-a---o--na! K_____ v_______ K-k-n- v-o-i-a- --------------- Kakšna vročina! 0
Да, данас је стварно вруће. J-,-d-nes j- -e--v--č-. J__ d____ j_ r__ v_____ J-, d-n-s j- r-s v-o-e- ----------------------- Ja, danes je res vroče. 0
Хајдемо на балкон. Po-d--- -a ba----. P______ n_ b______ P-j-i-o n- b-l-o-. ------------------ Pojdimo na balkon. 0
Сутра ће овде бити забава. J--r---o -u zab--a. J____ b_ t_ z______ J-t-i b- t- z-b-v-. ------------------- Jutri bo tu zabava. 0
Хоћете ли и Ви доћи?? Boste p---l----di-v-? B____ p_____ t___ v__ B-s-e p-i-l- t-d- v-? --------------------- Boste prišli tudi vi? 0
Да, ми смо такође позвани. D-, t-d- ---smo --va-l-eni. D__ t___ m_ s__ p__________ D-, t-d- m- s-o p-v-b-j-n-. --------------------------- Da, tudi mi smo povabljeni. 0

Језик и писмо

Сврха сваког језика је споразумевање међу људима. Говором изражавамо своје мисли и емоције. Чинећи то, не придржавамо се нужно правила свог језика. Ми користимо сопствени говорни језик. Са писаним језиком ствари стоје другачије. Ту се виде сва правила језика којим владамо. Писмо је оно што један језик чини правим језиком. Оно га чини видљивим. Писмом се преноси искуство скупљано хиљадама година. Зато је писмо основа сваке високоразвијене културе. Први облик писма настао је пре више од пет хиљада година. Било је то клинасто писмо Сумераца. Било је урезивано у глинене таблице. Овакво клинасто писмо користило се три хиљаде година. Отприлике толико дуго су се употребљавали хијероглифи древних Египћана. Проучавали су их многобројни научници. Хијероглифи представљају релативно комликован систем писања. А ипак су највероватније измишљени из једног врло простог разлога. Египат је у то време био огромна краљевина, са великим бројем становника. Било је неопходно организовати свакодневни живот, а понајпре економски систем. Било је потребно да се ефикасно организује порески систем и систем обрачуна. У ту сврху су древни Египћани развили своје сликовне знакове. Алфабетски систем писма дугујемо Сумерцима. Сваки систем писма открива нам много тога о народу који се њиме служи. Сем тога, свака нација има особености сопственог писма. Нажалост, рукопис сваким даном све више и више губи на значају. Модерна технологија данашњице скоро да га је учинила излишним. И зато: немојте само говорити, почните опет да пишете!
Да ли си знао?
Канада језик спада у породицу дравидских језика. Они се углавном говоре у јужној Индији. Канада није у сродству с индоаријским језицима северне Индије. Око 40 милиона људи говори канада као матерњи језик. Признат је као један од 22 националних језика Индије. Канада је аглутинирајући језик. То значи да се граматичке функције изражавају афиксима. Језик се дијели у четири регионалне дијалектне групе. Приликом говора говорници не одају само одакле су. У њиховом језику се такође може препознати којем друштвеном слоју припадају. Говорни и писани канада се јако међусобно разликују. И као и многи други индијски језици канада има властито писмо. Оно се састоји од мешавине абецеде и слоговног писма. Састоји се од пуно округлих знакова што је типично за јужноиндијска писма. А учење ових лепих слова је заиста забавно…