Рјечник

sr Ћаскање 3   »   da Small Talk 3

22 [двадесет и два]

Ћаскање 3

Ћаскање 3

22 [toogtyve]

Small Talk 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски дански Игра Више
Пушите ли? Ryger--u? R____ d__ R-g-r d-? --------- Ryger du? 0
Пре да. J----a- g--rt---t. J__ h__ g____ d___ J-g h-r g-o-t d-t- ------------------ Jeg har gjort det. 0
Али сада више не пушим. Me- nu r-ge- jeg -kke mere. M__ n_ r____ j__ i___ m____ M-n n- r-g-r j-g i-k- m-r-. --------------------------- Men nu ryger jeg ikke mere. 0
Смета ли Вам ако ја пушим? G--e-e- ----dig- h--s-j-- ----r? G______ d__ d___ h___ j__ r_____ G-n-r-r d-t d-g- h-i- j-g r-g-r- -------------------------------- Generer det dig, hvis jeg ryger? 0
Не, апсолутно не. Nej---bsolu---k--. N___ a______ i____ N-j- a-s-l-t i-k-. ------------------ Nej, absolut ikke. 0
Не смета ми. De- ----rer -i--i--e. D__ g______ m__ i____ D-t g-n-r-r m-g i-k-. --------------------- Det generer mig ikke. 0
Хоћете ли попити нешто? T-g n---- -t dr---e. T__ n____ a_ d______ T-g n-g-t a- d-i-k-. -------------------- Tag noget at drikke. 0
Један коњак? En-cognac? E_ c______ E- c-g-a-? ---------- En cognac? 0
Не, радије пиво. N--,-h-l-er- -n ø-. N___ h______ e_ ø__ N-j- h-l-e-e e- ø-. ------------------- Nej, hellere en øl. 0
Путујете ли много? Re-----d- -e---? R_____ d_ m_____ R-j-e- d- m-g-t- ---------------- Rejser du meget? 0
Да, већином су то пословна путовања. Ja,-for--et me-te p- -or-e--ingsr--se. J__ f__ d__ m____ p_ f________________ J-, f-r d-t m-s-e p- f-r-e-n-n-s-e-s-. -------------------------------------- Ja, for det meste på forretningsrejse. 0
Али сада смо овде на годишњем одмору. Men -- -r-v--p- fer-e. M__ n_ e_ v_ p_ f_____ M-n n- e- v- p- f-r-e- ---------------------- Men nu er vi på ferie. 0
Каква врућина! H-o- ----e- -ar--! H___ e_ h__ v_____ H-o- e- h-r v-r-t- ------------------ Hvor er her varmt! 0
Да, данас је стварно вруће. J-- i dag--r -e- -i-k-----var-t. J__ i d__ e_ d__ v_______ v_____ J-, i d-g e- d-t v-r-e-i- v-r-t- -------------------------------- Ja, i dag er det virkelig varmt. 0
Хајдемо на балкон. La-----g---d-p---ltanen. L__ o_ g_ u_ p_ a_______ L-d o- g- u- p- a-t-n-n- ------------------------ Lad os gå ud på altanen. 0
Сутра ће овде бити забава. I m---en er-he---es-. I m_____ e_ h__ f____ I m-r-e- e- h-r f-s-. --------------------- I morgen er her fest. 0
Хоћете ли и Ви доћи?? Ko--e--du -g-å? K_____ d_ o____ K-m-e- d- o-s-? --------------- Kommer du også? 0
Да, ми смо такође позвани. J------er-og-å-in--te--t. J__ v_ e_ o___ i_________ J-, v- e- o-s- i-v-t-r-t- ------------------------- Ja, vi er også inviteret. 0

Језик и писмо

Сврха сваког језика је споразумевање међу људима. Говором изражавамо своје мисли и емоције. Чинећи то, не придржавамо се нужно правила свог језика. Ми користимо сопствени говорни језик. Са писаним језиком ствари стоје другачије. Ту се виде сва правила језика којим владамо. Писмо је оно што један језик чини правим језиком. Оно га чини видљивим. Писмом се преноси искуство скупљано хиљадама година. Зато је писмо основа сваке високоразвијене културе. Први облик писма настао је пре више од пет хиљада година. Било је то клинасто писмо Сумераца. Било је урезивано у глинене таблице. Овакво клинасто писмо користило се три хиљаде година. Отприлике толико дуго су се употребљавали хијероглифи древних Египћана. Проучавали су их многобројни научници. Хијероглифи представљају релативно комликован систем писања. А ипак су највероватније измишљени из једног врло простог разлога. Египат је у то време био огромна краљевина, са великим бројем становника. Било је неопходно организовати свакодневни живот, а понајпре економски систем. Било је потребно да се ефикасно организује порески систем и систем обрачуна. У ту сврху су древни Египћани развили своје сликовне знакове. Алфабетски систем писма дугујемо Сумерцима. Сваки систем писма открива нам много тога о народу који се њиме служи. Сем тога, свака нација има особености сопственог писма. Нажалост, рукопис сваким даном све више и више губи на значају. Модерна технологија данашњице скоро да га је учинила излишним. И зато: немојте само говорити, почните опет да пишете!
Да ли си знао?
Канада језик спада у породицу дравидских језика. Они се углавном говоре у јужној Индији. Канада није у сродству с индоаријским језицима северне Индије. Око 40 милиона људи говори канада као матерњи језик. Признат је као један од 22 националних језика Индије. Канада је аглутинирајући језик. То значи да се граматичке функције изражавају афиксима. Језик се дијели у четири регионалне дијалектне групе. Приликом говора говорници не одају само одакле су. У њиховом језику се такође може препознати којем друштвеном слоју припадају. Говорни и писани канада се јако међусобно разликују. И као и многи други индијски језици канада има властито писмо. Оно се састоји од мешавине абецеде и слоговног писма. Састоји се од пуно округлих знакова што је типично за јужноиндијска писма. А учење ових лепих слова је заиста забавно…