Рјечник

sr Ћаскање 3   »   da Small Talk 3

22 [двадесет и два]

Ћаскање 3

Ћаскање 3

22 [toogtyve]

Small Talk 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски дански Игра Више
Пушите ли? R-ge- --? Ryger du? R-g-r d-? --------- Ryger du? 0
Пре да. Je- ha---j-rt -et. Jeg har gjort det. J-g h-r g-o-t d-t- ------------------ Jeg har gjort det. 0
Али сада више не пушим. Men-n- --g-r j-g-i--e---re. Men nu ryger jeg ikke mere. M-n n- r-g-r j-g i-k- m-r-. --------------------------- Men nu ryger jeg ikke mere. 0
Смета ли Вам ако ја пушим? G---re- de- --g,---i---e- ---e-? Generer det dig, hvis jeg ryger? G-n-r-r d-t d-g- h-i- j-g r-g-r- -------------------------------- Generer det dig, hvis jeg ryger? 0
Не, апсолутно не. N----a-solut-i---. Nej, absolut ikke. N-j- a-s-l-t i-k-. ------------------ Nej, absolut ikke. 0
Не смета ми. D-------r------ --k-. Det generer mig ikke. D-t g-n-r-r m-g i-k-. --------------------- Det generer mig ikke. 0
Хоћете ли попити нешто? Ta- n-get-at---i--e. Tag noget at drikke. T-g n-g-t a- d-i-k-. -------------------- Tag noget at drikke. 0
Један коњак? En c-gnac? En cognac? E- c-g-a-? ---------- En cognac? 0
Не, радије пиво. Nej, -e--ere-en---. Nej, hellere en øl. N-j- h-l-e-e e- ø-. ------------------- Nej, hellere en øl. 0
Путујете ли много? R-j--r-d- -----? Rejser du meget? R-j-e- d- m-g-t- ---------------- Rejser du meget? 0
Да, већином су то пословна путовања. J-- f-- --t-----e-på-for--t-in-s-ejse. Ja, for det meste på forretningsrejse. J-, f-r d-t m-s-e p- f-r-e-n-n-s-e-s-. -------------------------------------- Ja, for det meste på forretningsrejse. 0
Али сада смо овде на годишњем одмору. Men ---e- v--på f-r--. Men nu er vi på ferie. M-n n- e- v- p- f-r-e- ---------------------- Men nu er vi på ferie. 0
Каква врућина! Hv---e---------m-! Hvor er her varmt! H-o- e- h-r v-r-t- ------------------ Hvor er her varmt! 0
Да, данас је стварно вруће. J------ag-e--de- -i-k---- va---. Ja, i dag er det virkelig varmt. J-, i d-g e- d-t v-r-e-i- v-r-t- -------------------------------- Ja, i dag er det virkelig varmt. 0
Хајдемо на балкон. La-----g- ---p- alt---n. Lad os gå ud på altanen. L-d o- g- u- p- a-t-n-n- ------------------------ Lad os gå ud på altanen. 0
Сутра ће овде бити забава. I ---g-- e--h-r fest. I morgen er her fest. I m-r-e- e- h-r f-s-. --------------------- I morgen er her fest. 0
Хоћете ли и Ви доћи?? K-m-er-du også? Kommer du også? K-m-e- d- o-s-? --------------- Kommer du også? 0
Да, ми смо такође позвани. J---v--e--ogs- -nvi-e---. Ja, vi er også inviteret. J-, v- e- o-s- i-v-t-r-t- ------------------------- Ja, vi er også inviteret. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик и писмо

Сврха сваког језика је споразумевање међу људима. Говором изражавамо своје мисли и емоције. Чинећи то, не придржавамо се нужно правила свог језика. Ми користимо сопствени говорни језик. Са писаним језиком ствари стоје другачије. Ту се виде сва правила језика којим владамо. Писмо је оно што један језик чини правим језиком. Оно га чини видљивим. Писмом се преноси искуство скупљано хиљадама година. Зато је писмо основа сваке високоразвијене културе. Први облик писма настао је пре више од пет хиљада година. Било је то клинасто писмо Сумераца. Било је урезивано у глинене таблице. Овакво клинасто писмо користило се три хиљаде година. Отприлике толико дуго су се употребљавали хијероглифи древних Египћана. Проучавали су их многобројни научници. Хијероглифи представљају релативно комликован систем писања. А ипак су највероватније измишљени из једног врло простог разлога. Египат је у то време био огромна краљевина, са великим бројем становника. Било је неопходно организовати свакодневни живот, а понајпре економски систем. Било је потребно да се ефикасно организује порески систем и систем обрачуна. У ту сврху су древни Египћани развили своје сликовне знакове. Алфабетски систем писма дугујемо Сумерцима. Сваки систем писма открива нам много тога о народу који се њиме служи. Сем тога, свака нација има особености сопственог писма. Нажалост, рукопис сваким даном све више и више губи на значају. Модерна технологија данашњице скоро да га је учинила излишним. И зато: немојте само говорити, почните опет да пишете!
Да ли си знао?
Канада језик спада у породицу дравидских језика. Они се углавном говоре у јужној Индији. Канада није у сродству с индоаријским језицима северне Индије. Око 40 милиона људи говори канада као матерњи језик. Признат је као један од 22 националних језика Индије. Канада је аглутинирајући језик. То значи да се граматичке функције изражавају афиксима. Језик се дијели у четири регионалне дијалектне групе. Приликом говора говорници не одају само одакле су. У њиховом језику се такође може препознати којем друштвеном слоју припадају. Говорни и писани канада се јако међусобно разликују. И као и многи други индијски језици канада има властито писмо. Оно се састоји од мешавине абецеде и слоговног писма. Састоји се од пуно округлих знакова што је типично за јужноиндијска писма. А учење ових лепих слова је заиста забавно…