Рјечник

sr Ћаскање 3   »   lv Neliela saruna 3

22 [двадесет и два]

Ћаскање 3

Ћаскање 3

22 [divdesmit divi]

Neliela saruna 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
Пушите ли? V-- -ūs -mē-----? V__ J__ s________ V-i J-s s-ē-ē-a-? ----------------- Vai Jūs smēķējat? 0
Пре да. Ag--k j-. A____ j__ A-r-k j-. --------- Agrāk jā. 0
Али сада више не пушим. B-t ta-----s v-irs n-s-ēķē-u. B__ t____ e_ v____ n_________ B-t t-g-d e- v-i-s n-s-ē-ē-u- ----------------------------- Bet tagad es vairs nesmēķēju. 0
Смета ли Вам ако ја пушим? V-i---s -ūs tra---s, -a-es-smēķē-u? V__ t__ J__ t_______ j_ e_ s_______ V-i t-s J-s t-a-c-s- j- e- s-ē-ē-u- ----------------------------------- Vai tas Jūs traucēs, ja es smēķēšu? 0
Не, апсолутно не. N-,-p----gi --maz. N__ p______ n_____ N-, p-l-ī-i n-m-z- ------------------ Nē, pilnīgi nemaz. 0
Не смета ми. T-----n--n-trauc-. T__ m___ n________ T-s m-n- n-t-a-c-. ------------------ Tas mani netraucē. 0
Хоћете ли попити нешто? Va- --s k----ko d-----e-? V__ J__ k___ k_ d________ V-i J-s k-u- k- d-e-s-e-? ------------------------- Vai Jūs kaut ko dzersiet? 0
Један коњак? K-nja--? K_______ K-n-a-u- -------- Konjaku? 0
Не, радије пиво. Nē, l---k----. N__ l____ a___ N-, l-b-k a-u- -------------- Nē, labāk alu. 0
Путујете ли много? V---Jū---a-dz-c--o-a-? V__ J__ d____ c_______ V-i J-s d-u-z c-ļ-j-t- ---------------------- Vai Jūs daudz ceļojat? 0
Да, већином су то пословна путовања. Jā- g-l--n--ārt-t-e--r d-e--s---b-aucien-. J__ g__________ t__ i_ d_______ b_________ J-, g-l-e-o-ā-t t-e i- d-e-e-t- b-a-c-e-i- ------------------------------------------ Jā, galvenokārt tie ir dienesta braucieni. 0
Али сада смо овде на годишњем одмору. Be- -agad---- t---sam--t-a--nāj---. B__ t____ m__ t_ e___ a____________ B-t t-g-d m-s t- e-a- a-v-ļ-n-j-m-. ----------------------------------- Bet tagad mēs te esam atvaļinājumā. 0
Каква врућина! Ka- -a--k--s----! K__ p__ k________ K-s p-r k-r-t-m-! ----------------- Kas par karstumu! 0
Да, данас је стварно вруће. Jā,-š--i-n-ir--a---š-m-k-rsts. J__ š_____ i_ p_______ k______ J-, š-d-e- i- p-t-e-ā- k-r-t-. ------------------------------ Jā, šodien ir patiešām karsts. 0
Хајдемо на балкон. Iz-e-i--u- -a-kon-. I______ u_ b_______ I-i-s-m u- b-l-o-a- ------------------- Iziesim uz balkona. 0
Сутра ће овде бити забава. Rī--te---- -al-ī--. R__ t_ b__ b_______ R-t t- b-s b-l-ī-e- ------------------- Rīt te būs ballīte. 0
Хоћете ли и Ви доћи?? Va------a---nā----t? V__ J__ a__ n_______ V-i J-s a-ī n-k-i-t- -------------------- Vai Jūs arī nāksiet? 0
Да, ми смо такође позвани. Jā- --s---ī ---m i-----i. J__ m__ a__ e___ i_______ J-, m-s a-ī e-a- i-l-g-i- ------------------------- Jā, mēs arī esam ielūgti. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + летонски (1-100) МП3 летонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језик и писмо

Сврха сваког језика је споразумевање међу људима. Говором изражавамо своје мисли и емоције. Чинећи то, не придржавамо се нужно правила свог језика. Ми користимо сопствени говорни језик. Са писаним језиком ствари стоје другачије. Ту се виде сва правила језика којим владамо. Писмо је оно што један језик чини правим језиком. Оно га чини видљивим. Писмом се преноси искуство скупљано хиљадама година. Зато је писмо основа сваке високоразвијене културе. Први облик писма настао је пре више од пет хиљада година. Било је то клинасто писмо Сумераца. Било је урезивано у глинене таблице. Овакво клинасто писмо користило се три хиљаде година. Отприлике толико дуго су се употребљавали хијероглифи древних Египћана. Проучавали су их многобројни научници. Хијероглифи представљају релативно комликован систем писања. А ипак су највероватније измишљени из једног врло простог разлога. Египат је у то време био огромна краљевина, са великим бројем становника. Било је неопходно организовати свакодневни живот, а понајпре економски систем. Било је потребно да се ефикасно организује порески систем и систем обрачуна. У ту сврху су древни Египћани развили своје сликовне знакове. Алфабетски систем писма дугујемо Сумерцима. Сваки систем писма открива нам много тога о народу који се њиме служи. Сем тога, свака нација има особености сопственог писма. Нажалост, рукопис сваким даном све више и више губи на значају. Модерна технологија данашњице скоро да га је учинила излишним. И зато: немојте само говорити, почните опет да пишете!
Да ли си знао?
Канада језик спада у породицу дравидских језика. Они се углавном говоре у јужној Индији. Канада није у сродству с индоаријским језицима северне Индије. Око 40 милиона људи говори канада као матерњи језик. Признат је као један од 22 националних језика Индије. Канада је аглутинирајући језик. То значи да се граматичке функције изражавају афиксима. Језик се дијели у четири регионалне дијалектне групе. Приликом говора говорници не одају само одакле су. У њиховом језику се такође може препознати којем друштвеном слоју припадају. Говорни и писани канада се јако међусобно разликују. И као и многи други индијски језици канада има властито писмо. Оно се састоји од мешавине абецеде и слоговног писма. Састоји се од пуно округлих знакова што је типично за јужноиндијска писма. А учење ових лепих слова је заиста забавно…