Рјечник

sr Ћаскање 3   »   it Small Talk / chiacchiere 3

22 [двадесет и два]

Ћаскање 3

Ћаскање 3

22 [ventidue]

Small Talk / chiacchiere 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски италијански Игра Више
Пушите ли? L-i f-m-? L__ f____ L-i f-m-? --------- Lei fuma? 0
Пре да. Un---ol-a---mav-. U__ v____ f______ U-a v-l-a f-m-v-. ----------------- Una volta fumavo. 0
Али сада више не пушим. Ma-ade-s---o-----o----. M_ a_____ n__ f___ p___ M- a-e-s- n-n f-m- p-ù- ----------------------- Ma adesso non fumo più. 0
Смета ли Вам ако ја пушим? La -is-u-----e fum-? L_ d_______ s_ f____ L- d-s-u-b- s- f-m-? -------------------- La disturbo se fumo? 0
Не, апсолутно не. No- af-a-t-. N__ a_______ N-, a-f-t-o- ------------ No, affatto. 0
Не смета ми. No--mi-dis-u-ba. N__ m_ d________ N-n m- d-s-u-b-. ---------------- Non mi disturba. 0
Хоћете ли попити нешто? B-----u--cos-? B___ q________ B-v- q-a-c-s-? -------------- Beve qualcosa? 0
Један коњак? U- c-----? U_ c______ U- c-g-a-? ---------- Un cognac? 0
Не, радије пиво. N-,-pi-t--s-o-u-a---r--. N__ p________ u__ b_____ N-, p-u-t-s-o u-a b-r-a- ------------------------ No, piuttosto una birra. 0
Путујете ли много? Lei vi-gg-a m--to? L__ v______ m_____ L-i v-a-g-a m-l-o- ------------------ Lei viaggia molto? 0
Да, већином су то пословна путовања. Sì,-d--sol-----o-o--iaggi ---a--ari. S__ d_ s_____ s___ v_____ d_ a______ S-, d- s-l-t- s-n- v-a-g- d- a-f-r-. ------------------------------------ Sì, di solito sono viaggi di affari. 0
Али сада смо овде на годишњем одмору. M- ad-s-o --am--q---in----a--a. M_ a_____ s____ q__ i_ v_______ M- a-e-s- s-a-o q-i i- v-c-n-a- ------------------------------- Ma adesso siamo qui in vacanza. 0
Каква врућина! C-- af-! C__ a___ C-e a-a- -------- Che afa! 0
Да, данас је стварно вруће. S-,-o--i-fa--e-amen-e caldo. S__ o___ f_ v________ c_____ S-, o-g- f- v-r-m-n-e c-l-o- ---------------------------- Sì, oggi fa veramente caldo. 0
Хајдемо на балкон. A--ia-o --ori -u- b------. A______ f____ s__ b_______ A-d-a-o f-o-i s-l b-l-o-e- -------------------------- Andiamo fuori sul balcone. 0
Сутра ће овде бити забава. D------c’--un--fes--. D_____ c__ u__ f_____ D-m-n- c-è u-a f-s-a- --------------------- Domani c’è una festa. 0
Хоћете ли и Ви доћи?? Ci---e-- an--e-L--? C_ v____ a____ L___ C- v-e-e a-c-e L-i- ------------------- Ci viene anche Lei? 0
Да, ми смо такође позвани. S-,-anc-- -o- siam----------. S__ a____ n__ s____ i________ S-, a-c-e n-i s-a-o i-v-t-t-. ----------------------------- Sì, anche noi siamo invitati. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + италијански (1-100) МП3 италијански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језик и писмо

Сврха сваког језика је споразумевање међу људима. Говором изражавамо своје мисли и емоције. Чинећи то, не придржавамо се нужно правила свог језика. Ми користимо сопствени говорни језик. Са писаним језиком ствари стоје другачије. Ту се виде сва правила језика којим владамо. Писмо је оно што један језик чини правим језиком. Оно га чини видљивим. Писмом се преноси искуство скупљано хиљадама година. Зато је писмо основа сваке високоразвијене културе. Први облик писма настао је пре више од пет хиљада година. Било је то клинасто писмо Сумераца. Било је урезивано у глинене таблице. Овакво клинасто писмо користило се три хиљаде година. Отприлике толико дуго су се употребљавали хијероглифи древних Египћана. Проучавали су их многобројни научници. Хијероглифи представљају релативно комликован систем писања. А ипак су највероватније измишљени из једног врло простог разлога. Египат је у то време био огромна краљевина, са великим бројем становника. Било је неопходно организовати свакодневни живот, а понајпре економски систем. Било је потребно да се ефикасно организује порески систем и систем обрачуна. У ту сврху су древни Египћани развили своје сликовне знакове. Алфабетски систем писма дугујемо Сумерцима. Сваки систем писма открива нам много тога о народу који се њиме служи. Сем тога, свака нација има особености сопственог писма. Нажалост, рукопис сваким даном све више и више губи на значају. Модерна технологија данашњице скоро да га је учинила излишним. И зато: немојте само говорити, почните опет да пишете!
Да ли си знао?
Канада језик спада у породицу дравидских језика. Они се углавном говоре у јужној Индији. Канада није у сродству с индоаријским језицима северне Индије. Око 40 милиона људи говори канада као матерњи језик. Признат је као један од 22 националних језика Индије. Канада је аглутинирајући језик. То значи да се граматичке функције изражавају афиксима. Језик се дијели у четири регионалне дијалектне групе. Приликом говора говорници не одају само одакле су. У њиховом језику се такође може препознати којем друштвеном слоју припадају. Говорни и писани канада се јако међусобно разликују. И као и многи други индијски језици канада има властито писмо. Оно се састоји од мешавине абецеде и слоговног писма. Састоји се од пуно округлих знакова што је типично за јужноиндијска писма. А учење ових лепих слова је заиста забавно…