Рјечник

sr Ћаскање 3   »   hu Rövid párbeszédek 3

22 [двадесет и два]

Ћаскање 3

Ћаскање 3

22 [huszonkettő]

Rövid párbeszédek 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски мађарски Игра Више
Пушите ли? D--------? D_________ D-h-n-z-k- ---------- Dohányzik? 0
Пре да. Ré---b-- -ge-. R_______ i____ R-g-b-e- i-e-. -------------- Régebben igen. 0
Али сада више не пушим. D- most m-r---m-d-há-yzom. D_ m___ m__ n__ d_________ D- m-s- m-r n-m d-h-n-z-m- -------------------------- De most már nem dohányzom. 0
Смета ли Вам ако ја пушим? Za-ar-a,--a do---y--m? Z_______ h_ d_________ Z-v-r-a- h- d-h-n-z-m- ---------------------- Zavarja, ha dohányzom? 0
Не, апсолутно не. Ne-, e-y--talá- -em. N___ e_________ n___ N-m- e-y-l-a-á- n-m- -------------------- Nem, egyáltalán nem. 0
Не смета ми. Ne- -ava-. N__ z_____ N-m z-v-r- ---------- Nem zavar. 0
Хоћете ли попити нешто? Isz-k ---a-i-? I____ v_______ I-z-k v-l-m-t- -------------- Iszik valamit? 0
Један коњак? Egy--o------? E__ k________ E-y k-n-a-o-? ------------- Egy konyakot? 0
Не, радије пиво. N--, s--------en---y--ö--. N___ s__________ e__ s____ N-m- s-í-e-e-b-n e-y s-r-. -------------------------- Nem, szívesebben egy sört. 0
Путујете ли много? S-kat u----k? S____ u______ S-k-t u-a-i-? ------------- Sokat utazik? 0
Да, већином су то пословна путовања. I-e-- eze--többn--re -z-e----t--. I____ e___ t________ ü_____ u____ I-e-, e-e- t-b-n-i-e ü-l-t- u-a-. --------------------------------- Igen, ezek többnyire üzleti utak. 0
Али сада смо овде на годишњем одмору. De m--t--tt--d-lünk. D_ m___ i__ ü_______ D- m-s- i-t ü-ü-ü-k- -------------------- De most itt üdülünk. 0
Каква врућина! Mi-y-- h--ég! M_____ h_____ M-l-e- h-s-g- ------------- Milyen hőség! 0
Да, данас је стварно вруће. Ig--- m--t--y--g -ele---a-. I____ m_ t______ m____ v___ I-e-, m- t-n-l-g m-l-g v-n- --------------------------- Igen, ma tényleg meleg van. 0
Хајдемо на балкон. K-m---ü-k-a----kél-re? K________ a_ e________ K-m-g-ü-k a- e-k-l-r-? ---------------------- Kimegyünk az erkélyre? 0
Сутра ће овде бити забава. H-l-ap l-s----t--gy buli. H_____ l___ i__ e__ b____ H-l-a- l-s- i-t e-y b-l-. ------------------------- Holnap lesz itt egy buli. 0
Хоћете ли и Ви доћи?? Önök-is-jön-e-? Ö___ i_ j______ Ö-ö- i- j-n-e-? --------------- Önök is jönnek? 0
Да, ми смо такође позвани. Ig--, ----e- -s m-ghívta-. I____ m_____ i_ m_________ I-e-, m-n-e- i- m-g-í-t-k- -------------------------- Igen, minket is meghívtak. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + мађарски (1-100) МП3 мађарски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језик и писмо

Сврха сваког језика је споразумевање међу људима. Говором изражавамо своје мисли и емоције. Чинећи то, не придржавамо се нужно правила свог језика. Ми користимо сопствени говорни језик. Са писаним језиком ствари стоје другачије. Ту се виде сва правила језика којим владамо. Писмо је оно што један језик чини правим језиком. Оно га чини видљивим. Писмом се преноси искуство скупљано хиљадама година. Зато је писмо основа сваке високоразвијене културе. Први облик писма настао је пре више од пет хиљада година. Било је то клинасто писмо Сумераца. Било је урезивано у глинене таблице. Овакво клинасто писмо користило се три хиљаде година. Отприлике толико дуго су се употребљавали хијероглифи древних Египћана. Проучавали су их многобројни научници. Хијероглифи представљају релативно комликован систем писања. А ипак су највероватније измишљени из једног врло простог разлога. Египат је у то време био огромна краљевина, са великим бројем становника. Било је неопходно организовати свакодневни живот, а понајпре економски систем. Било је потребно да се ефикасно организује порески систем и систем обрачуна. У ту сврху су древни Египћани развили своје сликовне знакове. Алфабетски систем писма дугујемо Сумерцима. Сваки систем писма открива нам много тога о народу који се њиме служи. Сем тога, свака нација има особености сопственог писма. Нажалост, рукопис сваким даном све више и више губи на значају. Модерна технологија данашњице скоро да га је учинила излишним. И зато: немојте само говорити, почните опет да пишете!
Да ли си знао?
Канада језик спада у породицу дравидских језика. Они се углавном говоре у јужној Индији. Канада није у сродству с индоаријским језицима северне Индије. Око 40 милиона људи говори канада као матерњи језик. Признат је као један од 22 националних језика Индије. Канада је аглутинирајући језик. То значи да се граматичке функције изражавају афиксима. Језик се дијели у четири регионалне дијалектне групе. Приликом говора говорници не одају само одакле су. У њиховом језику се такође може препознати којем друштвеном слоју припадају. Говорни и писани канада се јако међусобно разликују. И као и многи други индијски језици канада има властито писмо. Оно се састоји од мешавине абецеде и слоговног писма. Састоји се од пуно округлих знакова што је типично за јужноиндијска писма. А учење ових лепих слова је заиста забавно…