Рјечник

sr Обављање потрепштина   »   px Fazer compras

51 [педесет и један]

Обављање потрепштина

Обављање потрепштина

51 [cinquenta e um]

Fazer compras

Изаберите како желите да видите превод:   
српски португалски (BR) Игра Више
Хоћу у библиотеку. Eu qu----i--à b-b-ioteca. E_ q____ i_ à b__________ E- q-e-o i- à b-b-i-t-c-. ------------------------- Eu quero ir à biblioteca. 0
Хоћу у књижару. Eu que-o ir---ra à---vr-ria. E_ q____ i_ p___ à l________ E- q-e-o i- p-r- à l-v-a-i-. ---------------------------- Eu quero ir para à livraria. 0
Хоћу до трафике. E- -ue-- -r-a-----o-q-e. E_ q____ i_ a_ q________ E- q-e-o i- a- q-i-s-u-. ------------------------ Eu quero ir ao quiosque. 0
Ја хоћу да изнајмим књигу. E----ero-p-gar--- l-v-- -mp-----do. E_ q____ p____ u_ l____ e__________ E- q-e-o p-g-r u- l-v-o e-p-e-t-d-. ----------------------------------- Eu quero pegar um livro emprestado. 0
Ја хоћу да купим књигу. Eu ----o co---ar um---vr-. E_ q____ c______ u_ l_____ E- q-e-o c-m-r-r u- l-v-o- -------------------------- Eu quero comprar um livro. 0
Ја хоћу да купим новине. Eu---e-o c------ -m-j-----. E_ q____ c______ u_ j______ E- q-e-o c-m-r-r u- j-r-a-. --------------------------- Eu quero comprar um jornal. 0
Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. Eu-qu-ro ir à-bib-i--e-a-pa-a ---ar um l---o e--r--ta--. E_ q____ i_ à b_________ p___ p____ u_ l____ e__________ E- q-e-o i- à b-b-i-t-c- p-r- p-g-r u- l-v-o e-p-e-t-d-. -------------------------------------------------------- Eu quero ir à biblioteca para pegar um livro emprestado. 0
Ја хоћу у књижару да купим књигу. Eu -u--- ---- l----ri----r--compra---m--ivro. E_ q____ i_ à l_______ p___ c______ u_ l_____ E- q-e-o i- à l-v-a-i- p-r- c-m-r-r u- l-v-o- --------------------------------------------- Eu quero ir à livraria para comprar um livro. 0
Ја хоћу до трафике да купим новине. E- -------- ao-------ue -a-a c----ar -m--o-nal. E_ q____ i_ a_ q_______ p___ c______ u_ j______ E- q-e-o i- a- q-i-s-u- p-r- c-m-r-r u- j-r-a-. ----------------------------------------------- Eu quero ir ao quiosque para comprar um jornal. 0
Ја хоћу до оптичара. Eu---e-o ---ao oc--i-ta. E_ q____ i_ a_ o________ E- q-e-o i- a- o-u-i-t-. ------------------------ Eu quero ir ao oculista. 0
Ја хоћу до супермаркета. E--q-e-- -r -o-su----e-c--o. E_ q____ i_ a_ s____________ E- q-e-o i- a- s-p-r-e-c-d-. ---------------------------- Eu quero ir ao supermercado. 0
Ја хоћу до пекара. E----e-o ---a- p-dei--. E_ q____ i_ a_ p_______ E- q-e-o i- a- p-d-i-o- ----------------------- Eu quero ir ao padeiro. 0
Ја хоћу да купим наочале. Eu---e-o ---pr------ --u---. E_ q____ c______ u__ ó______ E- q-e-o c-m-r-r u-s ó-u-o-. ---------------------------- Eu quero comprar uns óculos. 0
Ја хоћу да купим воће и поврће. Eu que-- --mpr-r f-ut---- ------s. E_ q____ c______ f_____ e l_______ E- q-e-o c-m-r-r f-u-a- e l-g-m-s- ---------------------------------- Eu quero comprar frutas e legumes. 0
Ја хоћу да купим земичке и хлеб. E----e-o -o-p-a- -o-i-h-s --p-o. E_ q____ c______ b_______ e p___ E- q-e-o c-m-r-r b-l-n-a- e p-o- -------------------------------- Eu quero comprar bolinhas e pão. 0
Ја хоћу до оптичара да купим наочале. Eu --e-o--r -o-o--l-s-a p--a---mpr-r-u-s -cul-s. E_ q____ i_ a_ o_______ p___ c______ u__ ó______ E- q-e-o i- a- o-u-i-t- p-r- c-m-r-r u-s ó-u-o-. ------------------------------------------------ Eu quero ir ao oculista para comprar uns óculos. 0
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. Eu --e-o i-----supermerc--o ---a c--p-ar ---t-s---le-u---. E_ q____ i_ a_ s___________ p___ c______ f_____ e l_______ E- q-e-o i- a- s-p-r-e-c-d- p-r- c-m-r-r f-u-a- e l-g-m-s- ---------------------------------------------------------- Eu quero ir ao supermercado para comprar frutas e legumes. 0
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. Eu----r- ir-a--pad-i-o-par--co-pr---b---n-a- ---ã-. E_ q____ i_ a_ p______ p___ c______ b_______ e p___ E- q-e-o i- a- p-d-i-o p-r- c-m-r-r b-l-n-a- e p-o- --------------------------------------------------- Eu quero ir ao padeiro para comprar bolinhas e pão. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + португалски (BR) (1-100) МП3 португалски (BR) (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Мањински језици Европе

У Европи се говори много различитих језика. Већина њих спада у идноевропске језике. Осим већих националних језика, постоје и много мањи. У питању су језици мањина. Језици мањина се разликују од званичних језика. Али, они нису дијалекти. Они такође нису ни језици имиграната. Мањински језици су увек етнички обојени. То значи да су у питању језици одређених етничких група. Скоро свака европска земља има своје мањинске језике. У Европској унији овај број износи четрдесет. Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи. У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој. Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе. Мањински језици имају посебан статус. Ово стога што њима говори релативно мала група људи. Такве групе нису у стању да граде сопствене школе. За њих је такође проблем издавање сопствених књига. Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање. Европска унија настоји да заштити мањинске језике. Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе. Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине. Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика. Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група. Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати. У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији. Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи. Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика. Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава. Урду је матерњи језик око 60 милиона људи. У Пакистану је то национални језик. И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље. Урду је у уском сродству с хинду језиком. Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика. Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика. Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог. Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју. Оно што се јасно разликује су знаковни системи. Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не. Као књижевни језик је урду од изузетног значаја. Користи се често и у великим филмским продукцијама. Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!