Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   px Ontem – hoje – amanhã

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [dez]

Ontem – hoje – amanhã

Изаберите како желите да видите превод:   
српски португалски (BR) Игра Више
Јуче је била субота. Onte--fo- s--a-o. O____ f__ s______ O-t-m f-i s-b-d-. ----------------- Ontem foi sábado. 0
Јуче сам био / била у биоскопу. O---m--st--e--o-ci--m-. O____ e_____ n_ c______ O-t-m e-t-v- n- c-n-m-. ----------------------- Ontem estive no cinema. 0
Филм је био интересантан. O-filme---i-in-e-e-sant-. O f____ f__ i____________ O f-l-e f-i i-t-r-s-a-t-. ------------------------- O filme foi interessante. 0
Данас је недеља. Hoje - ---ing-. H___ é d_______ H-j- é d-m-n-o- --------------- Hoje é domingo. 0
Данас не радим. H-j- --o --------. H___ n__ t________ H-j- n-o t-a-a-h-. ------------------ Hoje não trabalho. 0
Остајем код куће. E--f-c- em cas-. E_ f___ e_ c____ E- f-c- e- c-s-. ---------------- Eu fico em casa. 0
Сутра је понедељак. A-a----é-segun-a--e---. A_____ é s_____________ A-a-h- é s-g-n-a-f-i-a- ----------------------- Amanhã é segunda-feira. 0
Сутра поново радим. A--nh- -olto a-t-a---ha-. A_____ v____ a t_________ A-a-h- v-l-o a t-a-a-h-r- ------------------------- Amanhã volto a trabalhar. 0
Ја радим у бироу. E---r---l-- n----cr-t----. E_ t_______ n_ e__________ E- t-a-a-h- n- e-c-i-ó-i-. -------------------------- Eu trabalho no escritório. 0
Ко је то? Que- ---s-e? Q___ é e____ Q-e- é e-t-? ------------ Quem é este? 0
То је Петaр. Es-e é-o Ped-o. E___ é o P_____ E-t- é o P-d-o- --------------- Este é o Pedro. 0
Петар је студент. Pe--- - e---da-te. P____ é e_________ P-d-o é e-t-d-n-e- ------------------ Pedro é estudante. 0
Ко је то? Que- é? Q___ é_ Q-e- é- ------- Quem é? 0
То је Марта. É a--a--a. É a M_____ É a M-r-a- ---------- É a Marta. 0
Марта је секретарица. M---a-- s-----ár-a. M____ é s__________ M-r-a é s-c-e-á-i-. ------------------- Marta é secretária. 0
Петар и Марта су пријатељи. Pe-ro - Mar-- --o a-ig--. P____ e M____ s__ a______ P-d-o e M-r-a s-o a-i-o-. ------------------------- Pedro e Marta são amigos. 0
Петар је Мартин пријатељ. P---o-é-o a-igo -a-M--ta. P____ é o a____ d_ M_____ P-d-o é o a-i-o d- M-r-a- ------------------------- Pedro é o amigo da Marta. 0
Марта је Петрова пријатељица. M-rta-- - a---a--- P---o. M____ é a a____ d_ P_____ M-r-a é a a-i-a d- P-d-o- ------------------------- Marta é a amiga do Pedro. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + португалски (BR) (1-100) МП3 португалски (BR) (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!