Рјечник

sr У ресторану 3   »   ru В ресторане 3

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

31 [тридцать один]

31 [tridtsatʹ odin]

В ресторане 3

[V restorane 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. Я--о--- -ы - -о--л--бы -ак-ск-. Я х____ б_ / х_____ б_ з_______ Я х-т-л б- / х-т-л- б- з-к-с-у- ------------------------------- Я хотел бы / хотела бы закуску. 0
Ya k-ot-l -y ---h-t--- -y----usku. Y_ k_____ b_ / k______ b_ z_______ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- z-k-s-u- ---------------------------------- Ya khotel by / khotela by zakusku.
Хтео / хтела бих салату. Я--оте- б- - ----ла -ы----ат. Я х____ б_ / х_____ б_ с_____ Я х-т-л б- / х-т-л- б- с-л-т- ----------------------------- Я хотел бы / хотела бы салат. 0
Y- kho-e- -y-- k-o--la -y sa---. Y_ k_____ b_ / k______ b_ s_____ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- s-l-t- -------------------------------- Ya khotel by / khotela by salat.
Хтео / хтела бих једну супу. Я х-----б--/ --т----б--су-. Я х____ б_ / х_____ б_ с___ Я х-т-л б- / х-т-л- б- с-п- --------------------------- Я хотел бы / хотела бы суп. 0
Ya-k----l-by-/ -h-t--- ----up. Y_ k_____ b_ / k______ b_ s___ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- s-p- ------------------------------ Ya khotel by / khotela by sup.
Хтео / хтела бих десерт. Я----ел -ы / х-т-л---ы--есе-т. Я х____ б_ / х_____ б_ д______ Я х-т-л б- / х-т-л- б- д-с-р-. ------------------------------ Я хотел бы / хотела бы десерт. 0
Ya k---e- b--/ --otela-by-de----. Y_ k_____ b_ / k______ b_ d______ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- d-s-r-. --------------------------------- Ya khotel by / khotela by desert.
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. Я -отел бы-/-хот-л- бы---------е----сл-вк-ми. Я х____ б_ / х_____ б_ м________ с_ с________ Я х-т-л б- / х-т-л- б- м-р-ж-н-е с- с-и-к-м-. --------------------------------------------- Я хотел бы / хотела бы мороженое со сливками. 0
Ya --o-e---y-/ k-o-e-a -y m-rozh--oy- -o -l-v----. Y_ k_____ b_ / k______ b_ m__________ s_ s________ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- m-r-z-e-o-e s- s-i-k-m-. -------------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by morozhenoye so slivkami.
Хтео / хтела бих воће или сир. Я х-тел--- - -о-ела----фру-ты-и-и с-р. Я х____ б_ / х_____ б_ ф_____ и__ с___ Я х-т-л б- / х-т-л- б- ф-у-т- и-и с-р- -------------------------------------- Я хотел бы / хотела бы фрукты или сыр. 0
Y------el--y --k--te-a by frukty -----y-. Y_ k_____ b_ / k______ b_ f_____ i__ s___ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- f-u-t- i-i s-r- ----------------------------------------- Ya khotel by / khotela by frukty ili syr.
Хтели / хтеле бисмо доручковати. Мы---т-ли-б- --з------ать. М_ х_____ б_ п____________ М- х-т-л- б- п-з-в-р-к-т-. -------------------------- Мы хотели бы позавтракать. 0
M- -h-t--i by----a-----a-ʹ. M_ k______ b_ p____________ M- k-o-e-i b- p-z-v-r-k-t-. --------------------------- My khoteli by pozavtrakatʹ.
Хтели / хтеле бисмо ручати. М- х-тели бы -ообе---ь. М_ х_____ б_ п_________ М- х-т-л- б- п-о-е-а-ь- ----------------------- Мы хотели бы пообедать. 0
M- --ote----y--o-beda-ʹ. M_ k______ b_ p_________ M- k-o-e-i b- p-o-e-a-ʹ- ------------------------ My khoteli by poobedatʹ.
Хтели / хтеле бисмо вечерати. Мы х---ли-б- по-жин-т-. М_ х_____ б_ п_________ М- х-т-л- б- п-у-и-а-ь- ----------------------- Мы хотели бы поужинать. 0
My -h-t-l--b- -ouz----tʹ. M_ k______ b_ p__________ M- k-o-e-i b- p-u-h-n-t-. ------------------------- My khoteli by pouzhinatʹ.
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? Ч----ы-Вы----ел--на -а-т---? Ч__ б_ В_ х_____ н_ з_______ Ч-о б- В- х-т-л- н- з-в-р-к- ---------------------------- Что бы Вы хотели на завтрак? 0
C--o-by-Vy -h-t--i n---av---k? C___ b_ V_ k______ n_ z_______ C-t- b- V- k-o-e-i n- z-v-r-k- ------------------------------ Chto by Vy khoteli na zavtrak?
Кајзерице с мармеладом и медом? Б----ки с-д----м - м-до-? Б______ с д_____ и м_____ Б-л-ч-и с д-е-о- и м-д-м- ------------------------- Булочки с джемом и мёдом? 0
B---chk- s dzh-mo- - m-d--? B_______ s d______ i m_____ B-l-c-k- s d-h-m-m i m-d-m- --------------------------- Bulochki s dzhemom i mëdom?
Тост с кобасицом и сиром? Т-ст с-кол-асой --с---м? Т___ с к_______ и с_____ Т-с- с к-л-а-о- и с-р-м- ------------------------ Тост с колбасой и сыром? 0
Tost----ol---oy i-sy--m? T___ s k_______ i s_____ T-s- s k-l-a-o- i s-r-m- ------------------------ Tost s kolbasoy i syrom?
Кувано јаје? В--ён-- ---о? В______ я____ В-р-н-е я-ц-? ------------- Варёное яйцо? 0
Varën-y- -ay--o? V_______ y______ V-r-n-y- y-y-s-? ---------------- Varënoye yaytso?
Јаје на око? Яи------г-аз--ью? Я________________ Я-ч-и-у-г-а-у-ь-? ----------------- Яичницу-глазунью? 0
Yai---it-u-g-a-u----? Y____________________ Y-i-h-i-s---l-z-n-y-? --------------------- Yaichnitsu-glazunʹyu?
Омлет? О--е-? О_____ О-л-т- ------ Омлет? 0
Omlet? O_____ O-l-t- ------ Omlet?
Молим још један јогурт. И--щё о-ин-й-г--т,-----лу----. И е__ о___ й______ п__________ И е-ё о-и- й-г-р-, п-ж-л-й-т-. ------------------------------ И ещё один йогурт, пожалуйста. 0
I y-shc-ë od-n --gu--,-p-z-a-u-s-a. I y______ o___ y______ p___________ I y-s-c-ë o-i- y-g-r-, p-z-a-u-s-a- ----------------------------------- I yeshchë odin yogurt, pozhaluysta.
Молим још соли и бибера. И-ещё-соль - -ер--,---жа-у-ст-. И е__ с___ и п_____ п__________ И е-ё с-л- и п-р-ц- п-ж-л-й-т-. ------------------------------- И ещё соль и перец, пожалуйста. 0
I yes-ch--s--ʹ-- --r-t---pozh--u-st-. I y______ s___ i p______ p___________ I y-s-c-ë s-l- i p-r-t-, p-z-a-u-s-a- ------------------------------------- I yeshchë solʹ i perets, pozhaluysta.
Молим још једну чашу воде. Е-----и- --а----в-д-, по-а-уй--а. Е__ о___ с_____ в____ п__________ Е-ё о-и- с-а-а- в-д-, п-ж-л-й-т-. --------------------------------- Ещё один стакан воды, пожалуйста. 0
Y-s-ch- ---n s-a-a--vo-y,---zh-l--st-. Y______ o___ s_____ v____ p___________ Y-s-c-ë o-i- s-a-a- v-d-, p-z-a-u-s-a- -------------------------------------- Yeshchë odin stakan vody, pozhaluysta.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + руски (1-100) МП3 руски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!