Рјечник

sr У ресторану 3   »   de Im Restaurant 3

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

31 [einunddreißig]

Im Restaurant 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски немачки Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. Ic- mö-h---ei-- V---p-is-. I__ m_____ e___ V_________ I-h m-c-t- e-n- V-r-p-i-e- -------------------------- Ich möchte eine Vorspeise. 0
Хтео / хтела бих салату. Ich möc--e---n---Sa-at. I__ m_____ e____ S_____ I-h m-c-t- e-n-n S-l-t- ----------------------- Ich möchte einen Salat. 0
Хтео / хтела бих једну супу. Ic- ---hte --ne S--p-. I__ m_____ e___ S_____ I-h m-c-t- e-n- S-p-e- ---------------------- Ich möchte eine Suppe. 0
Хтео / хтела бих десерт. I-- m-ch---ei-en-N---t----. I__ m_____ e____ N_________ I-h m-c-t- e-n-n N-c-t-s-h- --------------------------- Ich möchte einen Nachtisch. 0
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. I-h------- -i--Eis m-- ---ne. I__ m_____ e__ E__ m__ S_____ I-h m-c-t- e-n E-s m-t S-h-e- ----------------------------- Ich möchte ein Eis mit Sahne. 0
Хтео / хтела бих воће или сир. Ich-m--h---Ob---o--r -ä--. I__ m_____ O___ o___ K____ I-h m-c-t- O-s- o-e- K-s-. -------------------------- Ich möchte Obst oder Käse. 0
Хтели / хтеле бисмо доручковати. Wir -ö--ten -r-hst--ken. W__ m______ f___________ W-r m-c-t-n f-ü-s-ü-k-n- ------------------------ Wir möchten frühstücken. 0
Хтели / хтеле бисмо ручати. Wir-m-c-t-- -u-M-tt---es---. W__ m______ z_ M_____ e_____ W-r m-c-t-n z- M-t-a- e-s-n- ---------------------------- Wir möchten zu Mittag essen. 0
Хтели / хтеле бисмо вечерати. Wi- -öch-en ---A---- ----n. W__ m______ z_ A____ e_____ W-r m-c-t-n z- A-e-d e-s-n- --------------------------- Wir möchten zu Abend essen. 0
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? W-s--öch-e----- -u- Fr--st-ck? W__ m______ S__ z__ F_________ W-s m-c-t-n S-e z-m F-ü-s-ü-k- ------------------------------ Was möchten Sie zum Frühstück? 0
Кајзерице с мармеладом и медом? Br-tc-----it---rmela-e un- -onig? B_______ m__ M________ u__ H_____ B-ö-c-e- m-t M-r-e-a-e u-d H-n-g- --------------------------------- Brötchen mit Marmelade und Honig? 0
Тост с кобасицом и сиром? Toa-- mi- Wur-- un--K-se? T____ m__ W____ u__ K____ T-a-t m-t W-r-t u-d K-s-? ------------------------- Toast mit Wurst und Käse? 0
Кувано јаје? Ein-g-koch-es-Ei? E__ g________ E__ E-n g-k-c-t-s E-? ----------------- Ein gekochtes Ei? 0
Јаје на око? Ei---p-eg-l--? E__ S_________ E-n S-i-g-l-i- -------------- Ein Spiegelei? 0
Омлет? Ei- Omele-t? E__ O_______ E-n O-e-e-t- ------------ Ein Omelett? 0
Молим још један јогурт. Bi--- -och--in-- J-g----. B____ n___ e____ J_______ B-t-e n-c- e-n-n J-g-u-t- ------------------------- Bitte noch einen Joghurt. 0
Молим још соли и бибера. B---- noch -a-z u-d--f-ff--. B____ n___ S___ u__ P_______ B-t-e n-c- S-l- u-d P-e-f-r- ---------------------------- Bitte noch Salz und Pfeffer. 0
Молим још једну чашу воде. Bit-----ch-ein-Glas Wa-ser. B____ n___ e__ G___ W______ B-t-e n-c- e-n G-a- W-s-e-. --------------------------- Bitte noch ein Glas Wasser. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + немачки (1-100) МП3 немачки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!