Рјечник

sr У ресторану 3   »   ar ‫فى المطعم 3‬

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

‫31 [واحد وثلاثون]‬

31 [wahd wathalathuna]

‫فى المطعم 3‬

fa almatem 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски арапски Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. ‫-ر-د صحن-م--ل-ت-‬ ‫____ ص__ م_______ ‫-ر-د ص-ن م-ب-ا-.- ------------------ ‫أريد صحن مقبلات.‬ 0
arid-sah---u-bi---a. a___ s___ m_________ a-i- s-h- m-q-i-a-a- -------------------- arid sahn muqbilata.
Хтео / хтела бих салату. ‫أر---ص-- سلط-.‬ ‫____ ص__ س_____ ‫-ر-د ص-ن س-ط-.- ---------------- ‫أريد صحن سلطة.‬ 0
ari--s-hn su-t---. a___ s___ s_______ a-i- s-h- s-l-a-a- ------------------ arid sahn sultata.
Хтео / хтела бих једну супу. ‫--يد-صحن--س-ء-‬ ‫____ ص__ ح_____ ‫-ر-د ص-ن ح-ا-.- ---------------- ‫أريد صحن حساء.‬ 0
ari--s-h- -i-a'. a___ s___ h_____ a-i- s-h- h-s-'- ---------------- arid sahn hisa'.
Хтео / хтела бих десерт. ‫-ر-----ض-ا--ل---‬ ‫____ ب__ ا_______ ‫-ر-د ب-ض ا-ح-و-.- ------------------ ‫أريد بعض الحلوى.‬ 0
ari- --d -lhul-aa. a___ b__ a________ a-i- b-d a-h-l-a-. ------------------ arid bed alhulwaa.
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. ‫-ري-----ة مع -لق---‬ ‫____ ب___ م_ ا______ ‫-ر-د ب-ظ- م- ا-ق-ط-‬ --------------------- ‫أريد بوظة مع القشطة‬ 0
arid-b-wz---a- --qs--t a___ b____ m__ a______ a-i- b-w-t m-e a-q-h-t ---------------------- arid bawzt mae alqshtt
Хтео / хтела бих воће или сир. ‫أ--د فواك-----جبنة-‬ ‫____ ف____ أ_ ج_____ ‫-ر-د ف-ا-ه أ- ج-ن-.- --------------------- ‫أريد فواكه أو جبنة.‬ 0
a-----a-akih 'aw -a-----. a___ f______ '__ j_______ a-i- f-w-k-h '-w j-b-a-a- ------------------------- arid fawakih 'aw jabnata.
Хтели / хтеле бисмо доручковати. ‫ن-ي- أن --ط-.‬ ‫____ أ_ ن_____ ‫-ر-د أ- ن-ط-.- --------------- ‫نريد أن نفطر.‬ 0
nr-d 'ana--af-a-a. n___ '___ n_______ n-i- '-n- n-f-a-a- ------------------ nrid 'ana naftara.
Хтели / хтеле бисмо ручати. ‫--ي--ت---ل -------‬ ‫____ ت____ ا_______ ‫-ر-د ت-ا-ل ا-غ-ا-.- -------------------- ‫نريد تناول الغداء.‬ 0
n--d -ana--- -l-h--a'-. n___ t______ a_________ n-i- t-n-w-l a-g-a-a-a- ----------------------- nrid tanawul alghada'a.
Хтели / хтеле бисмо вечерати. ‫ن--د تن-و- --ع--ء-‬ ‫____ ت____ ا_______ ‫-ر-د ت-ا-ل ا-ع-ا-.- -------------------- ‫نريد تناول العشاء.‬ 0
nr-- -anawu--ale--h-'. n___ t______ a________ n-i- t-n-w-l a-e-s-a-. ---------------------- nrid tanawul aleasha'.
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? ‫-ا --غ----ع---فط-ر؟‬ ‫__ ت____ م_ ا_______ ‫-ا ت-غ-ه م- ا-ف-و-؟- --------------------- ‫ما ترغبه مع الفطور؟‬ 0
m-- targ--bu--m-e-a-fu-uwr-? m__ t________ m__ a_________ m-a t-r-h-b-h m-e a-f-t-w-a- ---------------------------- maa targhabuh mae alfutuwra?
Кајзерице с мармеладом и медом? ‫--ز مع--ر-- -عس--‬ ‫___ م_ م___ و_____ ‫-ب- م- م-ب- و-س-؟- ------------------- ‫خبز مع مربى وعسل؟‬ 0
k---za--ae --r------eusl? k_____ m__ m_____ w______ k-b-z- m-e m-r-a- w-e-s-? ------------------------- khbuza mae marbaa waeusl?
Тост с кобасицом и сиром? ‫خ-ز---م--مع س-- ------‬ ‫___ م___ م_ س__ و______ ‫-ب- م-م- م- س-ق و-ب-ة-‬ ------------------------ ‫خبز محمص مع سجق وجبنة؟‬ 0
khb-za --ha-i---ae -a-aq -a-a-nat-? k_____ m______ m__ s____ w_________ k-b-z- m-h-m-s m-e s-j-q w-j-b-a-a- ----------------------------------- khbuza muhamis mae sajaq wajabnata?
Кувано јаје? ‫بيضة -سلو-ة-‬ ‫____ م_______ ‫-ي-ة م-ل-ق-؟- -------------- ‫بيضة مسلوقة؟‬ 0
b--da- mas-uq? b_____ m______ b-a-a- m-s-u-? -------------- byadat masluq?
Јаје на око? ‫ب----م-لية؟‬ ‫____ م______ ‫-ي-ة م-ل-ة-‬ ------------- ‫بيضة مقلية؟‬ 0
by-dat maq-l-t? b_____ m_______ b-a-a- m-q-l-t- --------------- byadat maqalit?
Омлет? ‫-ج---يض-‬ ‫___ ب____ ‫-ج- ب-ض-‬ ---------- ‫عجة بيض؟‬ 0
e--- ---? e___ b___ e-a- b-d- --------- ejat byd?
Молим још један јогурт. ‫----ض-ك--ز-------- -ان-ة-‬ ‫__ ف____ ز____ ل__ ث______ ‫-ن ف-ل-، ز-د-ة ل-ن ث-ن-ة-‬ --------------------------- ‫من فضلك، زبدية لبن ثانية.‬ 0
m--f-d-la--- z-b-i---n--a-an --ani---. m_ f________ z________ l____ t________ m- f-d-l-k-, z-b-i-t-n l-b-n t-a-i-t-. -------------------------------------- mn fidalaka, zabdiatan laban thaniata.
Молим још соли и бибера. ‫من فض-----عض-ا-مل--وا-ف-فل-‬ ‫__ ف____ ب__ ا____ و________ ‫-ن ف-ل-، ب-ض ا-م-ح و-ل-ل-ل-‬ ----------------------------- ‫من فضلك، بعض الملح والفلفل.‬ 0
m- -ada--ka--b-----m---- walfa--fla. m_ f________ b__ a______ w__________ m- f-d-l-k-, b-d a-m-l-h w-l-a-i-l-. ------------------------------------ mn fadalaka, bed almulih walfalifla.
Молим још једну чашу воде. ‫-ن -ضل---ك---م---إضاف-.‬ ‫__ ف____ ك__ م__ إ______ ‫-ن ف-ل-، ك-ب م-ء إ-ا-ي-‬ ------------------------- ‫من فضلك، كوب ماء إضافي.‬ 0
mn --dl-ka,-kawb ma--'---af-. m_ f_______ k___ m__ '_______ m- f-d-i-a- k-w- m-' '-i-a-i- ----------------------------- mn fadlika, kawb ma' 'iidafi.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + арапски (1-100) МП3 арапски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!