Рјечник

sr У ресторану 3   »   uk В ресторані 3

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

31 [тридцять один]

31 [trydtsyatʹ odyn]

В ресторані 3

[V restorani 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. Я -о------ус-у. Я х___ з_______ Я х-ч- з-к-с-у- --------------- Я хочу закуску. 0
YA-kh--hu z--us--. Y_ k_____ z_______ Y- k-o-h- z-k-s-u- ------------------ YA khochu zakusku.
Хтео / хтела бих салату. Я -оч- -----. Я х___ с_____ Я х-ч- с-л-т- ------------- Я хочу салат. 0
Y- -h-chu s---t. Y_ k_____ s_____ Y- k-o-h- s-l-t- ---------------- YA khochu salat.
Хтео / хтела бих једну супу. Я х-чу -уп. Я х___ с___ Я х-ч- с-п- ----------- Я хочу суп. 0
YA ---c-u -up. Y_ k_____ s___ Y- k-o-h- s-p- -------------- YA khochu sup.
Хтео / хтела бих десерт. Я-------е-е--. Я х___ д______ Я х-ч- д-с-р-. -------------- Я хочу десерт. 0
Y--k---h- ----rt. Y_ k_____ d______ Y- k-o-h- d-s-r-. ----------------- YA khochu desert.
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. Я-хо-у мор------- -ер--ами. Я х___ м_______ з в________ Я х-ч- м-р-з-в- з в-р-к-м-. --------------------------- Я хочу морозиво з вершками. 0
Y- ---c-u --r-z--o---v---h-amy. Y_ k_____ m_______ z v_________ Y- k-o-h- m-r-z-v- z v-r-h-a-y- ------------------------------- YA khochu morozyvo z vershkamy.
Хтео / хтела бих воће или сир. Я --чу --укти -бо---р. Я х___ ф_____ а__ с___ Я х-ч- ф-у-т- а-о с-р- ---------------------- Я хочу фрукти або сир. 0
YA kho-hu-f-u--y -b- ---. Y_ k_____ f_____ a__ s___ Y- k-o-h- f-u-t- a-o s-r- ------------------------- YA khochu frukty abo syr.
Хтели / хтеле бисмо доручковати. М- хочемо -н-----. М_ х_____ с_______ М- х-ч-м- с-і-а-и- ------------------ Ми хочемо снідати. 0
M----o-he-o-sn-d---. M_ k_______ s_______ M- k-o-h-m- s-i-a-y- -------------------- My khochemo snidaty.
Хтели / хтеле бисмо ручати. М- --ч-----бі-ат-. М_ х_____ о_______ М- х-ч-м- о-і-а-и- ------------------ Ми хочемо обідати. 0
M--k-och-m----i-at-. M_ k_______ o_______ M- k-o-h-m- o-i-a-y- -------------------- My khochemo obidaty.
Хтели / хтеле бисмо вечерати. М-----ем--в-ч--я--. М_ х_____ в________ М- х-ч-м- в-ч-р-т-. ------------------- Ми хочемо вечеряти. 0
M--k-oche---v---e-----. M_ k_______ v__________ M- k-o-h-m- v-c-e-y-t-. ----------------------- My khochemo vecheryaty.
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? Що -и х-ч--е н-----д-нок? Щ_ В_ х_____ н_ с________ Щ- В- х-ч-т- н- с-і-а-о-? ------------------------- Що Ви хочете на сніданок? 0
S-----V--kho-hete------i-anok? S____ V_ k_______ n_ s________ S-c-o V- k-o-h-t- n- s-i-a-o-? ------------------------------ Shcho Vy khochete na snidanok?
Кајзерице с мармеладом и медом? Б-л---у - ма--ел--ом-і мед-м? Б______ з м_________ і м_____ Б-л-ч-у з м-р-е-а-о- і м-д-м- ----------------------------- Булочку з мармеладом і медом? 0
Bulo-hk--- ma-m-lad-----m-dom? B_______ z m_________ i m_____ B-l-c-k- z m-r-e-a-o- i m-d-m- ------------------------------ Bulochku z marmeladom i medom?
Тост с кобасицом и сиром? Т-ст ---ов--с-- - си-ом? Т___ з к_______ і с_____ Т-с- з к-в-а-о- і с-р-м- ------------------------ Тост з ковбасою і сиром? 0
To-t - -o-b--oy--- -y---? T___ z k________ i s_____ T-s- z k-v-a-o-u i s-r-m- ------------------------- Tost z kovbasoyu i syrom?
Кувано јаје? В-р--- я-це? В_____ я____ В-р-н- я-ц-? ------------ Варене яйце? 0
Vare-- ya-̆-s-? V_____ y______ V-r-n- y-y-t-e- --------------- Varene yay̆tse?
Јаје на око? Я-ч-ю? Я_____ Я-ч-ю- ------ Яєчню? 0
Ya---h---? Y_________ Y-y-c-n-u- ---------- Yayechnyu?
Омлет? Ом-е-? О_____ О-л-т- ------ Омлет? 0
Om-et? O_____ O-l-t- ------ Omlet?
Молим још један јогурт. Б-----а---,--е ----р-. Б__________ щ_ й______ Б-д---а-к-, щ- й-г-р-. ---------------------- Будь-ласка, ще йогурт. 0
Bud----ska- -h-he-y--hur-. B__________ s____ y̆______ B-d---a-k-, s-c-e y-o-u-t- -------------------------- Budʹ-laska, shche y̆ohurt.
Молим још соли и бибера. Б-д----ск-, ---сіль і-п--е-ь. Б__________ щ_ с___ і п______ Б-д---а-к-, щ- с-л- і п-р-ц-. ----------------------------- Будь-ласка, ще сіль і перець. 0
Bud--la-k-,--h-h- si---i--e-et--. B__________ s____ s___ i p_______ B-d---a-k-, s-c-e s-l- i p-r-t-ʹ- --------------------------------- Budʹ-laska, shche silʹ i peretsʹ.
Молим још једну чашу воде. Б-дь--а---,--е-склянку в-ди. Б__________ щ_ с______ в____ Б-д---а-к-, щ- с-л-н-у в-д-. ---------------------------- Будь-ласка, ще склянку води. 0
Bu-ʹ--aska, --che-s-l--n---vody. B__________ s____ s_______ v____ B-d---a-k-, s-c-e s-l-a-k- v-d-. -------------------------------- Budʹ-laska, shche sklyanku vody.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + украјински (1-100) МП3 украјински (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!