Рјечник

sr У ресторану 3   »   cs V restauraci 3

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

31 [třicet jedna]

V restauraci 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. Ch----- c---la b--h n--ak---ř---r-. C____ / c_____ b___ n_____ p_______ C-t-l / c-t-l- b-c- n-j-k- p-e-k-m- ----------------------------------- Chtěl / chtěla bych nějaký předkrm. 0
Хтео / хтела бих салату. D-m s--s----. D__ s_ s_____ D-m s- s-l-t- ------------- Dám si salát. 0
Хтео / хтела бих једну супу. Dá-----po--vku. D__ s_ p_______ D-m s- p-l-v-u- --------------- Dám si polévku. 0
Хтео / хтела бих десерт. D---si --jak- -ákusek. D__ s_ n_____ z_______ D-m s- n-j-k- z-k-s-k- ---------------------- Dám si nějaký zákusek. 0
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. Dá--si------inu s- š-eh-čk--. D__ s_ z_______ s_ š_________ D-m s- z-r-l-n- s- š-e-a-k-u- ----------------------------- Dám si zmrzlinu se šlehačkou. 0
Хтео / хтела бих воће или сир. D-- -- -v--e --bo -ý-. D__ s_ o____ n___ s___ D-m s- o-o-e n-b- s-r- ---------------------- Dám si ovoce nebo sýr. 0
Хтели / хтеле бисмо доручковати. C-t----bycho- p-s--da-. C_____ b_____ p________ C-t-l- b-c-o- p-s-í-a-. ----------------------- Chtěli bychom posnídat. 0
Хтели / хтеле бисмо ручати. Ch--li by-h-- -b--v-t. C_____ b_____ o_______ C-t-l- b-c-o- o-ě-v-t- ---------------------- Chtěli bychom obědvat. 0
Хтели / хтеле бисмо вечерати. Chtěl--b-c----po-e-eř-t. C_____ b_____ p_________ C-t-l- b-c-o- p-v-č-ř-t- ------------------------ Chtěli bychom povečeřet. 0
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? Co -u--te--h--t k sn-da--? C_ b_____ c____ k s_______ C- b-d-t- c-t-t k s-í-a-i- -------------------------- Co budete chtít k snídani? 0
Кајзерице с мармеладом и медом? Hou-ky ----rme--do- - -e-em? H_____ s m_________ a m_____ H-u-k- s m-r-e-á-o- a m-d-m- ---------------------------- Housky s marmeládou a medem? 0
Тост с кобасицом и сиром? Toast -- s--á--- - sý---? T____ s_ s______ a s_____ T-a-t s- s-l-m-m a s-r-m- ------------------------- Toast se salámem a sýrem? 0
Кувано јаје? V-ř-né--ej--? V_____ v_____ V-ř-n- v-j-e- ------------- Vařené vejce? 0
Јаје на око? V---k- ok-? V_____ o___ V-l-k- o-o- ----------- Volské oko? 0
Омлет? Om----u? O_______ O-e-e-u- -------- Omeletu? 0
Молим још један јогурт. J-ště -eden-j---r-,------m. J____ j____ j______ p______ J-š-ě j-d-n j-g-r-, p-o-í-. --------------------------- Ještě jeden jogurt, prosím. 0
Молим још соли и бибера. J-š-- ----- pep-- pro-í-. J____ s__ a p____ p______ J-š-ě s-l a p-p-, p-o-í-. ------------------------- Ještě sůl a pepř, prosím. 0
Молим још једну чашу воде. Je--------nic- --dy, pr-s-m. J____ s_______ v____ p______ J-š-ě s-l-n-c- v-d-, p-o-í-. ---------------------------- Ještě sklenici vody, prosím. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + чешки (1-100) МП3 чешки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!