Рјечник

sr У ресторану 3   »   no På restaurant 3

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

31 [trettien]

På restaurant 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски норвешки Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. J-g -il-gje-ne -a en--o-r--t. J__ v__ g_____ h_ e_ f_______ J-g v-l g-e-n- h- e- f-r-e-t- ----------------------------- Jeg vil gjerne ha en forrett. 0
Хтео / хтела бих салату. Je--vil -je--- ha e---a-a-. J__ v__ g_____ h_ e_ s_____ J-g v-l g-e-n- h- e- s-l-t- --------------------------- Jeg vil gjerne ha en salat. 0
Хтео / хтела бих једну супу. Je- -i- -jern--ha--n su---. J__ v__ g_____ h_ e_ s_____ J-g v-l g-e-n- h- e- s-p-e- --------------------------- Jeg vil gjerne ha en suppe. 0
Хтео / хтела бих десерт. J-g-v-l ---rne ha d--s--t. J__ v__ g_____ h_ d_______ J-g v-l g-e-n- h- d-s-e-t- -------------------------- Jeg vil gjerne ha dessert. 0
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. J-g --l gjerne -a ----ed----m--ø--. J__ v__ g_____ h_ i_ m__ k_________ J-g v-l g-e-n- h- i- m-d k-e-f-ø-e- ----------------------------------- Jeg vil gjerne ha is med kremfløte. 0
Хтео / хтела бих воће или сир. J-- --- --erne ha -r-k--e-l-- os-. J__ v__ g_____ h_ f____ e____ o___ J-g v-l g-e-n- h- f-u-t e-l-r o-t- ---------------------------------- Jeg vil gjerne ha frukt eller ost. 0
Хтели / хтеле бисмо доручковати. V-------jerne s------ro---t. V_ v__ g_____ s____ f_______ V- v-l g-e-n- s-i-e f-o-o-t- ---------------------------- Vi vil gjerne spise frokost. 0
Хтели / хтеле бисмо ручати. Vi-------erne sp-se---dd--. V_ v__ g_____ s____ m______ V- v-l g-e-n- s-i-e m-d-a-. --------------------------- Vi vil gjerne spise middag. 0
Хтели / хтеле бисмо вечерати. V- --l--je-n- ------kvel---a-. V_ v__ g_____ s____ k_________ V- v-l g-e-n- s-i-e k-e-d-m-t- ------------------------------ Vi vil gjerne spise kveldsmat. 0
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? H-a -nsk-r-du å-h- -il-----o--? H__ ø_____ d_ å h_ t__ f_______ H-a ø-s-e- d- å h- t-l f-o-o-t- ------------------------------- Hva ønsker du å ha til frokost? 0
Кајзерице с мармеладом и медом? Ru-ds-ykke- -e- s---e--- ---ho--i--? R__________ m__ s_______ o_ h_______ R-n-s-y-k-r m-d s-l-e-ø- o- h-n-i-g- ------------------------------------ Rundstykker med syltetøy og honning? 0
Тост с кобасицом и сиром? Toa-t --d --lse--- os-? T____ m__ p____ o_ o___ T-a-t m-d p-l-e o- o-t- ----------------------- Toast med pølse og ost? 0
Кувано јаје? E--k--- e--? E_ k___ e___ E- k-k- e-g- ------------ Et kokt egg? 0
Јаје на око? E- --eil-g-? E_ s________ E- s-e-l-g-? ------------ Et speilegg? 0
Омлет? E---me-et-? E_ o_______ E- o-e-e-t- ----------- En omelett? 0
Молим још један јогурт. K---j-g--å-en--o--rt? K__ j__ f_ e_ j______ K-n j-g f- e- j-g-r-? --------------------- Kan jeg få en jogurt? 0
Молим још соли и бибера. Ka- je- -å-s--t-o- p-p-e-? K__ j__ f_ s___ o_ p______ K-n j-g f- s-l- o- p-p-e-? -------------------------- Kan jeg få salt og pepper? 0
Молим још једну чашу воде. K-n--eg-få-et----ss -a--? K__ j__ f_ e_ g____ v____ K-n j-g f- e- g-a-s v-n-? ------------------------- Kan jeg få et glass vann? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + норвешки (1-100) МП3 норвешки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!