Рјечник

sr У ресторану 3   »   ca Al restaurant 3

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

31 [trenta-u]

Al restaurant 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски каталонски Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. Vo--r-a u-a --tra-a. V______ u__ e_______ V-l-r-a u-a e-t-a-a- -------------------- Voldria una entrada. 0
Хтео / хтела бих салату. V-l-ri----a -m--id-. V______ u__ a_______ V-l-r-a u-a a-a-i-a- -------------------- Voldria una amanida. 0
Хтео / хтела бих једну супу. Vo-d--a-un- -op-. V______ u__ s____ V-l-r-a u-a s-p-. ----------------- Voldria una sopa. 0
Хтео / хтела бих десерт. V-ld--a un---------s. V______ u___ p_______ V-l-r-a u-e- p-s-r-s- --------------------- Voldria unes postres. 0
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. Vo----a u- -e--- amb--at-. V______ u_ g____ a__ n____ V-l-r-a u- g-l-t a-b n-t-. -------------------------- Voldria un gelat amb nata. 0
Хтео / хтела бих воће или сир. Vo-d-ia-----ta-o--orma-g-. V______ f_____ o f________ V-l-r-a f-u-t- o f-r-a-g-. -------------------------- Voldria fruita o formatge. 0
Хтели / хтеле бисмо доручковати. (-o--l-r--)--o-----m -s--rza-. (__________ v_______ e________ (-o-a-t-e-) v-l-r-e- e-m-r-a-. ------------------------------ (Nosaltres) voldríem esmorzar. 0
Хтели / хтеле бисмо ручати. (--salt-es--vo------ --n--. (__________ v_______ d_____ (-o-a-t-e-) v-l-r-e- d-n-r- --------------------------- (Nosaltres) voldríem dinar. 0
Хтели / хтеле бисмо вечерати. (Nosa----s) -o--rí-m-s----. (__________ v_______ s_____ (-o-a-t-e-) v-l-r-e- s-p-r- --------------------------- (Nosaltres) voldríem sopar. 0
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? Què--o--pe- ------ar? Q__ v__ p__ e________ Q-è v-l p-r e-m-r-a-? --------------------- Què vol per esmorzar? 0
Кајзерице с мармеладом и медом? Pa-e-s -mb---lmela-a-i--e-? P_____ a__ m________ i m___ P-n-t- a-b m-l-e-a-a i m-l- --------------------------- Panets amb melmelada i mel? 0
Тост с кобасицом и сиром? T-rrades-a---sals--xa------m-tg-? T_______ a__ s_______ i f________ T-r-a-e- a-b s-l-i-x- i f-r-a-g-? --------------------------------- Torrades amb salsitxa i formatge? 0
Кувано јаје? U--ou-pa---t pe- ai---? U_ o_ p_____ p__ a_____ U- o- p-s-a- p-r a-g-a- ----------------------- Un ou passat per aigua? 0
Јаје на око? Un--u freg--? U_ o_ f______ U- o- f-e-i-? ------------- Un ou fregit? 0
Омлет? Una-t-u-ta? U__ t______ U-a t-u-t-? ----------- Una truita? 0
Молим још један јогурт. U- -lt-- ---urt,-s- us -l-u. U_ a____ i______ s_ u_ p____ U- a-t-e i-g-r-, s- u- p-a-. ---------------------------- Un altre iogurt, si us plau. 0
Молим још соли и бибера. Una-m--- -é- de sa--i --bre,----us-p--u. U__ m___ m__ d_ s__ i p_____ s_ u_ p____ U-a m-c- m-s d- s-l i p-b-e- s- u- p-a-. ---------------------------------------- Una mica més de sal i pebre, si us plau. 0
Молим још једну чашу воде. Un -ltre--o--d-ai-u-- s---s p-a-. U_ a____ g__ d_______ s_ u_ p____ U- a-t-e g-t d-a-g-a- s- u- p-a-. --------------------------------- Un altre got d’aigua, si us plau. 0

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!