Рјечник

sr У ресторану 3   »   ku Li restoranê 3

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

31 [sî û yek]

Li restoranê 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски курдски (курмањи) Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. Mezey-kê d-x--zim. M_______ d________ M-z-y-k- d-x-a-i-. ------------------ Mezeyekê dixwazim. 0
Хтео / хтела бих салату. Sel-tey-kê -----zim. S_________ d________ S-l-t-y-k- d-x-a-i-. -------------------- Seleteyekê dixwazim. 0
Хтео / хтела бих једну супу. Ş-rbey-kê d-xw--im. Ş________ d________ Ş-r-e-e-ê d-x-a-i-. ------------------- Şorbeyekê dixwazim. 0
Хтео / хтела бих десерт. Şî-înay------d---a--m. Ş___________ d________ Ş-r-n-y-y-k- d-x-a-i-. ---------------------- Şîrînayiyekê dixwazim. 0
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. B----ş--a ---kr--a ---waz-m. B________ b_ k____ d________ B-r-e-î-a b- k-e-a d-x-a-i-. ---------------------------- Berfeşîra bi krema dixwazim. 0
Хтео / хтела бих воће или сир. F-kî - --nîr di-w--i-. F___ û p____ d________ F-k- û p-n-r d-x-a-i-. ---------------------- Fêkî û penîr dixwazim. 0
Хтели / хтеле бисмо доручковати. Em d-xwazin t-ş-- bixw-n. E_ d_______ t____ b______ E- d-x-a-i- t-ş-ê b-x-i-. ------------------------- Em dixwazin taştê bixwin. 0
Хтели / хтеле бисмо ручати. Em f---v--- di-wazin. E_ f_______ d________ E- f-r-v-n- d-x-a-i-. --------------------- Em firavînê dixwazin. 0
Хтели / хтеле бисмо вечерати. E- şîv-------z--. E_ ş___ d________ E- ş-v- d-x-a-i-. ----------------- Em şîvê dixwazin. 0
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? H----- t--tê de -- --xw-z--? H__ d_ t____ d_ ç_ d________ H-n d- t-ş-ê d- ç- d-x-a-i-? ---------------------------- Hûn di taştê de çi dixwazin? 0
Кајзерице с мармеладом и медом? Rîç---- s----wîça-b--mas-? R____ û s________ b_ m____ R-ç-l û s-n-e-î-a b- m-s-? -------------------------- Rîçal û sandewîça bi masî? 0
Тост с кобасицом и сиром? T---a-b- --sîs - -e--r? T____ b_ s____ û p_____ T-s-a b- s-s-s û p-n-r- ----------------------- Tosta bi sosîs û penîr? 0
Кувано јаје? E---ê-a-k--andiy-? E_ h___ k_________ E- h-k- k-l-n-i-e- ------------------ Ev hêka kelandiye? 0
Јаје на око? H-k--- -- rû--d-? H_____ d_ r__ d__ H-k-k- d- r-n d-? ----------------- Hêkeka di rûn de? 0
Омлет? Hê--r-n--? H_________ H-k-r-n-k- ---------- Hêkerûnek? 0
Молим још један јогурт. J--ke-em----e-re-mas-ekî --n j-. J_ k_____ x__ r_ m______ d__ j__ J- k-r-m- x-e r- m-s-e-î d-n j-. -------------------------------- Ji kerema xwe re mastekî din jî. 0
Молим још соли и бибера. J- -e-em- -w- ---piçe-------î xwê-û -so-. J_ k_____ x__ r_ p____ d__ j_ x__ û î____ J- k-r-m- x-e r- p-ç-k d-n j- x-ê û î-o-. ----------------------------------------- Ji kerema xwe re piçek din jî xwê û îsot. 0
Молим још једну чашу воде. Ji-k---m--xw------s-a-e-- --n ---av. J_ k_____ x__ r_ î_______ d__ j_ a__ J- k-r-m- x-e r- î-k-n-k- d-n j- a-. ------------------------------------ Ji kerema xwe re îskaneke din jî av. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 курдски (курмањи) (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!