Рјечник

sr У ресторану 3   »   tr Restoranda 3

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

31 [otuz bir]

Restoranda 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски турски Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. B-- -rdö-- i-tiyor--. B__ o_____ i_________ B-r o-d-v- i-t-y-r-m- --------------------- Bir ordövr istiyorum. 0
Хтео / хтела бих салату. Bi- s-la-- --ti-or-m. B__ s_____ i_________ B-r s-l-t- i-t-y-r-m- --------------------- Bir salata istiyorum. 0
Хтео / хтела бих једну супу. Bir ço-ba i--i-o---. B__ ç____ i_________ B-r ç-r-a i-t-y-r-m- -------------------- Bir çorba istiyorum. 0
Хтео / хтела бих десерт. Bi- t------s---o---. B__ t____ i_________ B-r t-t-ı i-t-y-r-m- -------------------- Bir tatlı istiyorum. 0
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. K-e--lı do-----a i--i--ru-. K______ d_______ i_________ K-e-a-ı d-n-u-m- i-t-y-r-m- --------------------------- Kremalı dondurma istiyorum. 0
Хтео / хтела бих воће или сир. Me-ve---ya--eyn-r--s-iy-r-m. M____ v___ p_____ i_________ M-y-e v-y- p-y-i- i-t-y-r-m- ---------------------------- Meyve veya peynir istiyorum. 0
Хтели / хтеле бисмо доручковати. K--va--ı-yap--k--s---oruz. K_______ y_____ i_________ K-h-a-t- y-p-a- i-t-y-r-z- -------------------------- Kahvaltı yapmak istiyoruz. 0
Хтели / хтеле бисмо ручати. Ö-----emeği ---i---uz. Ö___ y_____ i_________ Ö-l- y-m-ğ- i-t-y-r-z- ---------------------- Öğle yemeği istiyoruz. 0
Хтели / хтеле бисмо вечерати. A-ş-m ye-e-i--sti-----. A____ y_____ i_________ A-ş-m y-m-ğ- i-t-y-r-z- ----------------------- Akşam yemeği istiyoruz. 0
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? K-h---------e-is-er-i-i-? K_________ n_ i__________ K-h-a-t-d- n- i-t-r-i-i-? ------------------------- Kahvaltıda ne istersiniz? 0
Кајзерице с мармеладом и медом? M----lat-v-----lı --nd---? M_______ v_ b____ s_______ M-r-e-a- v- b-l-ı s-n-v-ç- -------------------------- Marmelat ve ballı sandviç? 0
Тост с кобасицом и сиром? So-i-li v---e-n-rl- --st? S______ v_ p_______ t____ S-s-s-i v- p-y-i-l- t-s-? ------------------------- Sosisli ve peynirli tost? 0
Кувано јаје? Bi------a-mı- -u-urt-? B__ h________ y_______ B-r h-ş-a-m-ş y-m-r-a- ---------------------- Bir haşlanmış yumurta? 0
Јаје на око? Bir-y--d- -umu-ta? B__ y____ y_______ B-r y-ğ-a y-m-r-a- ------------------ Bir yağda yumurta? 0
Омлет? B-- om-et? B__ o_____ B-r o-l-t- ---------- Bir omlet? 0
Молим још један јогурт. L-tfe- -ir--o-urt --h-. L_____ b__ y_____ d____ L-t-e- b-r y-ğ-r- d-h-. ----------------------- Lütfen bir yoğurt daha. 0
Молим још соли и бибера. Lütfe--b-r----a-a-t-z-v-----er. L_____ b____ d___ t__ v_ b_____ L-t-e- b-r-z d-h- t-z v- b-b-r- ------------------------------- Lütfen biraz daha tuz ve biber. 0
Молим још једну чашу воде. Lü--en b-r--a---- -u---h-. L_____ b__ b_____ s_ d____ L-t-e- b-r b-r-a- s- d-h-. -------------------------- Lütfen bir bardak su daha. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + турски (1-100) МП3 турски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!