Рјечник

sr У ресторану 3   »   ro La restaurant 3

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

31 [treizeci şi unu]

La restaurant 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. D--esc -- -periti-. D_____ u_ a________ D-r-s- u- a-e-i-i-. ------------------- Doresc un aperitiv. 0
Хтео / хтела бих салату. Do-----o----ată. D_____ o s______ D-r-s- o s-l-t-. ---------------- Doresc o salată. 0
Хтео / хтела бих једну супу. Dor-sc o s---. D_____ o s____ D-r-s- o s-p-. -------------- Doresc o supă. 0
Хтео / хтела бих десерт. Dor--c -- deser-. D_____ u_ d______ D-r-s- u- d-s-r-. ----------------- Doresc un desert. 0
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. D-re---o--n-heţat- -u--r-şcă. D_____ o î________ c_ f______ D-r-s- o î-g-e-a-ă c- f-i-c-. ----------------------------- Doresc o îngheţată cu frişcă. 0
Хтео / хтела бих воће или сир. D--e-- -r---e -----r-nz-. D_____ f_____ s__ b______ D-r-s- f-u-t- s-u b-â-z-. ------------------------- Doresc fructe sau brânză. 0
Хтели / хтеле бисмо доручковати. Vr---s- -u-- m-c-- de---. V___ s_ l___ m____ d_____ V-e- s- l-ă- m-c-l d-j-n- ------------------------- Vrem să luăm micul dejun. 0
Хтели / хтеле бисмо ручати. Vr-------ân--- p------. V___ s_ m_____ p_______ V-e- s- m-n-ă- p-â-z-l- ----------------------- Vrem să mâncăm prânzul. 0
Хтели / хтеле бисмо вечерати. V--- -- c--ăm. V___ s_ c_____ V-e- s- c-n-m- -------------- Vrem să cinăm. 0
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? C--d-ri----a m-c------u-? C_ d_____ l_ m____ d_____ C- d-r-ţ- l- m-c-l d-j-n- ------------------------- Ce doriţi la micul dejun? 0
Кајзерице с мармеладом и медом? Ch-f-ă -- -e--şi -i--e? C_____ c_ g__ ş_ m_____ C-i-l- c- g-m ş- m-e-e- ----------------------- Chiflă cu gem şi miere? 0
Тост с кобасицом и сиром? Pâ-ne -r-ji-ă c--sa--m-şi-----ză? P____ p______ c_ s____ ş_ b______ P-i-e p-ă-i-ă c- s-l-m ş- b-â-z-? --------------------------------- Pâine prăjită cu salam şi brânză? 0
Кувано јаје? Un-----i-r-? U_ o_ f_____ U- o- f-e-t- ------------ Un ou fiert? 0
Јаје на око? U- oc-i? U_ o____ U- o-h-? -------- Un ochi? 0
Омлет? O-om---ă? O o______ O o-l-t-? --------- O omletă? 0
Молим још један јогурт. Vă---- î-c--un--a---. V_ r__ î___ u_ i_____ V- r-g î-c- u- i-u-t- --------------------- Vă rog încă un iaurt. 0
Молим још соли и бибера. V- -og-î-c- sare ------er. V_ r__ î___ s___ ş_ p_____ V- r-g î-c- s-r- ş- p-p-r- -------------------------- Vă rog încă sare şi piper. 0
Молим још једну чашу воде. V- rog-un pa-----u---ă. V_ r__ u_ p____ c_ a___ V- r-g u- p-h-r c- a-ă- ----------------------- Vă rog un pahar cu apă. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + румунски (1-100) МП3 румунски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!