Рјечник

sr У ресторану 3   »   lv Restorānā 3

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

31 [trīsdesmit viens]

Restorānā 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. Es v-l-s --d- -zk-du. E_ v____ k___ u______ E- v-l-s k-d- u-k-d-. --------------------- Es vēlos kādu uzkodu. 0
Хтео / хтела бих салату. E- ---o- sal----. E_ v____ s_______ E- v-l-s s-l-t-s- ----------------- Es vēlos salātus. 0
Хтео / хтела бих једну супу. E- vē-o--zu-u. E_ v____ z____ E- v-l-s z-p-. -------------- Es vēlos zupu. 0
Хтео / хтела бих десерт. Es --------s-r-u. E_ v____ d_______ E- v-l-s d-s-r-u- ----------------- Es vēlos desertu. 0
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. E- ---------dē--mu ar p-t------mu. E_ v____ s________ a_ p___________ E- v-l-s s-l-ē-u-u a- p-t-k-ē-u-u- ---------------------------------- Es vēlos saldējumu ar putukrējumu. 0
Хтео / хтела бих воће или сир. E- -ēl-- augļ-s-v-i si-ru. E_ v____ a_____ v__ s_____ E- v-l-s a-g-u- v-i s-e-u- -------------------------- Es vēlos augļus vai sieru. 0
Хтели / хтеле бисмо доручковати. Mē----lami-- --b-okas---. M__ v_______ p___________ M-s v-l-m-e- p-b-o-a-t-t- ------------------------- Mēs vēlamies pabrokastot. 0
Хтели / хтеле бисмо ручати. Mēs -ē---i-- -a-s- -----e-a-. M__ v_______ p____ p_________ M-s v-l-m-e- p-ē-t p-s-i-n-s- ----------------------------- Mēs vēlamies paēst pusdienas. 0
Хтели / хтеле бисмо вечерати. M-- ---a--es-paē-t--ak-riņas. M__ v_______ p____ v_________ M-s v-l-m-e- p-ē-t v-k-r-ņ-s- ----------------------------- Mēs vēlamies paēst vakariņas. 0
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? K--Jūs -ē-at-e-----ka-tīs? K_ J__ v_______ b_________ K- J-s v-l-t-e- b-o-a-t-s- -------------------------- Ko Jūs vēlaties brokastīs? 0
Кајзерице с мармеладом и медом? Maiz-tes -r--arme-ā-i--n-me-u? M_______ a_ m________ u_ m____ M-i-ī-e- a- m-r-e-ā-i u- m-d-? ------------------------------ Maizītes ar marmelādi un medu? 0
Тост с кобасицом и сиром? T--t-r--i-i-ar -e-- un--ie--? T__________ a_ d___ u_ s_____ T-s-e-m-i-i a- d-s- u- s-e-u- ----------------------------- Tostermaizi ar desu un sieru? 0
Кувано јаје? Vā-ī-- olu? V_____ o___ V-r-t- o-u- ----------- Vārītu olu? 0
Јаје на око? Vēr--ci? V_______ V-r-a-i- -------- Vēršaci? 0
Омлет? O----i? O______ O-l-t-? ------- Omleti? 0
Молим још један јогурт. L---u, -ēl--ie-u jogu--u! L_____ v__ v____ j_______ L-d-u- v-l v-e-u j-g-r-u- ------------------------- Lūdzu, vēl vienu jogurtu! 0
Молим још соли и бибера. Lūdzu,-s--- u- -ip-ru-! L_____ s___ u_ p_______ L-d-u- s-l- u- p-p-r-s- ----------------------- Lūdzu, sāli un piparus! 0
Молим још једну чашу воде. Lū---, v-- ----u g--z- ū--n-! L_____ v__ v____ g____ ū_____ L-d-u- v-l v-e-u g-ā-i ū-e-s- ----------------------------- Lūdzu, vēl vienu glāzi ūdens! 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + летонски (1-100) МП3 летонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!