Рјечник

sr У ресторану 3   »   sv På restaurangen 3

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

31 [trettioett]

På restaurangen 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шведски Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. Jag -k--le-vi-j- -a-en ---r--t. J__ s_____ v____ h_ e_ f_______ J-g s-u-l- v-l-a h- e- f-r-ä-t- ------------------------------- Jag skulle vilja ha en förrätt. 0
Хтео / хтела бих салату. Ja- ---l-------a-h---- sal-ad. J__ s_____ v____ h_ e_ s______ J-g s-u-l- v-l-a h- e- s-l-a-. ------------------------------ Jag skulle vilja ha en sallad. 0
Хтео / хтела бих једну супу. J---s-u--- -i--a ----n----pa. J__ s_____ v____ h_ e_ s_____ J-g s-u-l- v-l-a h- e- s-p-a- ----------------------------- Jag skulle vilja ha en soppa. 0
Хтео / хтела бих десерт. Ja------l--vi-j---- -n-e-t--r--t. J__ s_____ v____ h_ e_ e_________ J-g s-u-l- v-l-a h- e- e-t-r-ä-t- --------------------------------- Jag skulle vilja ha en efterrätt. 0
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. J-g--------v-l-a -a en gl-s- m---visp-räd-e. J__ s_____ v____ h_ e_ g____ m__ v__________ J-g s-u-l- v-l-a h- e- g-a-s m-d v-s-g-ä-d-. -------------------------------------------- Jag skulle vilja ha en glass med vispgrädde. 0
Хтео / хтела бих воће или сир. Ja- s-ul-e -i-ja-ha fruk--e-le- os-. J__ s_____ v____ h_ f____ e____ o___ J-g s-u-l- v-l-a h- f-u-t e-l-r o-t- ------------------------------------ Jag skulle vilja ha frukt eller ost. 0
Хтели / хтеле бисмо доручковати. V--sk-lle---lj- -t- -rukos-. V_ s_____ v____ ä__ f_______ V- s-u-l- v-l-a ä-a f-u-o-t- ---------------------------- Vi skulle vilja äta frukost. 0
Хтели / хтеле бисмо ручати. V--sk-l-----l-- ät--lunch. V_ s_____ v____ ä__ l_____ V- s-u-l- v-l-a ä-a l-n-h- -------------------------- Vi skulle vilja äta lunch. 0
Хтели / хтеле бисмо вечерати. Vi--k-l-e-v--ja ä-a--i-d--. V_ s_____ v____ ä__ m______ V- s-u-l- v-l-a ä-a m-d-a-. --------------------------- Vi skulle vilja äta middag. 0
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? Va---il- n---- -ill fruk---? V__ v___ n_ h_ t___ f_______ V-d v-l- n- h- t-l- f-u-o-t- ---------------------------- Vad vill ni ha till frukost? 0
Кајзерице с мармеладом и медом? Små-ransk- m-d---r-e----o-h--o---g? S_________ m__ m_______ o__ h______ S-å-r-n-k- m-d m-r-e-a- o-h h-n-n-? ----------------------------------- Småfranska med marmelad och honung? 0
Тост с кобасицом и сиром? Rosta----öd--e- korv-o---os-? R_____ b___ m__ k___ o__ o___ R-s-a- b-ö- m-d k-r- o-h o-t- ----------------------------- Rostat bröd med korv och ost? 0
Кувано јаје? Ett kok---g-? E__ k___ ä___ E-t k-k- ä-g- ------------- Ett kokt ägg? 0
Јаје на око? Ett -t--t ä--? E__ s____ ä___ E-t s-e-t ä-g- -------------- Ett stekt ägg? 0
Омлет? E--omel--t? E_ o_______ E- o-e-e-t- ----------- En omelett? 0
Молим још један јогурт. E--yo-hu-- -ill, --c-. E_ y______ t____ t____ E- y-g-u-t t-l-, t-c-. ---------------------- En yoghurt till, tack. 0
Молим још соли и бибера. M-r s-lt och p---ar- --ck. M__ s___ o__ p______ t____ M-r s-l- o-h p-p-a-, t-c-. -------------------------- Mer salt och peppar, tack. 0
Молим још једну чашу воде. Et---la--vatt-n t-l-, t-c-. E__ g___ v_____ t____ t____ E-t g-a- v-t-e- t-l-, t-c-. --------------------------- Ett glas vatten till, tack. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + шведски (1-100) МП3 шведски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!