Knjiga fraza

bs Sastanak   »   hu Találkozót megbeszélni

24 [dvadeset i četiri]

Sastanak

Sastanak

24 [huszonnégy]

Találkozót megbeszélni

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski mađarski Igra Više
Jesi li propustio / propustila autobus? L-k-s-ed--z-a--ó-uszt? L_______ a_ a_________ L-k-s-e- a- a-t-b-s-t- ---------------------- Lekésted az autóbuszt? 0
Čekao / Čekala sam te pola sata. E---f---ó-----árta- -ád. E__ f__ ó___ v_____ r___ E-y f-l ó-á- v-r-a- r-d- ------------------------ Egy fél órát vártam rád. 0
Nemaš mobitel kod sebe? Ni-cs-----d--ob-lt------? N____ n____ m____________ N-n-s n-l-d m-b-l-e-e-o-? ------------------------- Nincs nálad mobiltelefon? 0
Sljedeći put budi tačan! Legkö-e-e-- -égy--o-t-s! L__________ l___ p______ L-g-ö-e-e-b l-g- p-n-o-! ------------------------ Legközelebb légy pontos! 0
Sljedeći put uzmi taksi! L--k--ele-b -ívj-e-y--axi-! L__________ h___ e__ t_____ L-g-ö-e-e-b h-v- e-y t-x-t- --------------------------- Legközelebb hívj egy taxit! 0
Sljedeći put ponesi kišobran! L-g-öz--eb---o-- ---ad-al e---nyőt! L__________ h___ m_______ e________ L-g-ö-e-e-b h-z- m-g-d-a- e-e-n-ő-! ----------------------------------- Legközelebb hozz magaddal esernyőt! 0
Sutra imam slobodno. Ho-n---szab-- va----. H_____ s_____ v______ H-l-a- s-a-a- v-g-o-. --------------------- Holnap szabad vagyok. 0
Hoćemo li se sutra sastati? A-----k holnap----álk-z-i? A______ h_____ t__________ A-a-u-k h-l-a- t-l-l-o-n-? -------------------------- Akarunk holnap találkozni? 0
Žao mi je, sutra ne mogu. Saj----m- -ol-a--nek-m-n---m---. S________ h_____ n____ n__ m____ S-j-á-o-, h-l-a- n-k-m n-m m-g-. -------------------------------- Sajnálom, holnap nekem nem megy. 0
Imaš li za ovaj vikend već nešto planirano? Va- már pr-gramo--- --tv--é--? V__ m__ p________ a h_________ V-n m-r p-o-r-m-d a h-t-é-é-e- ------------------------------ Van már programod a hétvégére? 0
Ili imaš već dogovoren sastanak? Vag- m-r e--g------él-v-l-hova? V___ m__ e___________ v________ V-g- m-r e-í-é-k-z-é- v-l-h-v-? ------------------------------- Vagy már elígérkeztél valahova? 0
Predlažem da se nađemo za vikend. Java-l-t--- -a---k-zz-nk a--é-v-g-n. J__________ t___________ a h________ J-v-s-a-o-, t-l-l-o-z-n- a h-t-é-é-. ------------------------------------ Javaslatom, találkozzunk a hétvégén. 0
Hoćemo li na piknik? A--r-n-------ke-ni--/--iknikez-ü--? A______ p__________ / P____________ A-a-u-k p-k-i-e-n-? / P-k-i-e-z-n-? ----------------------------------- Akarunk piknikezni? / Piknikezzünk? 0
Hoćemo li se odvesti do plaže? A---un- a----a-dr- --n--? /-------k-- s--a-d--? A______ a s_______ m_____ / M______ a s________ A-a-u-k a s-r-n-r- m-n-i- / M-n-ü-k a s-r-n-r-? ----------------------------------------------- Akarunk a strandra menni? / Menjünk a strandra? 0
Hoćemo li ići u planine? A-ar-n- --h-gy-k-e m---i- / --njünk --heg--kb-? A______ a h_______ m_____ / M______ a h________ A-a-u-k a h-g-e-b- m-n-i- / M-n-ü-k a h-g-e-b-? ----------------------------------------------- Akarunk a hegyekbe menni? / Menjünk a hegyekbe? 0
Doći ću po tebe u biro. El--zl-k-az irod--ól--- Fe-ve-zle--az-i-o---ál. E_______ a_ i________ / F_________ a_ i________ E-h-z-a- a- i-o-á-ó-. / F-l-e-z-e- a- i-o-á-á-. ----------------------------------------------- Elhozlak az irodából. / Felveszlek az irodánál. 0
Doći ću po tebe kući. El-ozl---ot-ho--ó-.-/----ve--le----há-a-okn-l. E_______ o_________ / F_________ a h__________ E-h-z-a- o-t-o-r-l- / F-l-e-z-e- a h-z-t-k-á-. ---------------------------------------------- Elhozlak otthonról. / Felveszlek a házatoknál. 0
Doći ću po tebe na autobusku stanicu. E-h-zl-k-- bus-me-áll-t--. E_______ a b______________ E-h-z-a- a b-s-m-g-l-ó-ó-. -------------------------- Elhozlak a buszmegállótól. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + mađarski (1-100) MP3 mađarski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Savjeti za učenje stranih jezika

Uvijek je naporno učiti novi jezik. Izgovor, gramatička pravila i vokabular iziskuju mnogo discipline. Međutim, postoje različiti trikovi koji olakšavaju učenje! Kao prvo, važno je pozitivno razmišljati. Radujte se novom jeziku i novim iskustvima! Teoretski je svejedno čime ćete započeti. Izaberite jednu temu koja Vas posebno zanima. Korisno je da se najprije koncentrirate na slušanje i govorenje. Zatim čitajte i pišite. Otkrijte sistem koji najbolje odgovara Vašoj svakodnevici. Kod pridjeva možete uvijek naučiti antonime u isto vrijeme. Ili pak u svom stanu objesite plakate s vokabularom. U autu ili prilikom vježbanja možete učiti iz audiopodataka. Prekinite učenje ako Vam je određena tema preteška. Napravite pauzu ili učite nešto drugo! Tako nikada nećete izgubiti volju za novim jezikom. Rješavanje križaljki na novom jeziku je zabavno. Filmovi na stranom jeziku pružaju raznovrsnost. Čitanjem novina na stranom jeziku učite puno o zemlji i ljudima. Na internetu ima mnogo vježbi koje mogu zamijeniti one iz Vaših udžbenika. I nađite prijatelje koji takođe vole učiti jezike. Nikad nemojte odvojeno učiti nove sadržaje, već uvijek u kontekstu! Sve redovno ponavljajte! Na taj način Vaš mozak može dobro zapamtiti gradivo. Oni kojima je teorije dosta trebali bi spakovati svoje kofere! Jer nigdje se ne uči tako učinkovito kao među izvornim govornicima. Možete voditi dnevnik o svojim iskustvima na svom putovanju. Najvažnije je ipak: Nikad nemojte odustati!
Da li ste to znali?
Korejski govori oko 75 miliona ljudi. Oni naravno žive prije svega u Sjevernoj i Južnoj Koreji. I u Kini i Japanu ima korejskih manjina. Nauka nije još sasvim sigurno utvrdila kojoj jezičkoj porodici korejski pripada. Da ja Koreja podijeljena primjećuje se i u jeziku obiju zemalja. Južna Koreja preuzima, na primjer, puno riječi iz engleskog. Sjeverni Korejci često ne razumiju te riječi. Standardni jezici obiju zemalja orijentiraju se na pojedinačni dijalekt glavnih gradova. Sljedeća posebnost korejskog jezika je njegova tačnost. Jezik, na primjer, ukazuje kakve odnose govornici imaju jedan prema drugom. Ima puno oblika za izražavanje učtivosti i puno raznih oblika za rođake. Korejsko pismo je slovno pismo. Pojedina slova se obuhvataju kao slogovi u imaginarnim kvadratima. Posebno su zanimljivi suglasnici koji svojim oblikom funkcioniraju kao slike. Oni pokazuju koji položaj pri izgovoru imaju usta, jezik, nepce i resica.