Knjiga fraza

bs Kupovina   »   hu Bevásárlás

54 [pedeset i četiri]

Kupovina

Kupovina

54 [ötvennégy]

Bevásárlás

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski mađarski Igra Više
Ja želim kupiti poklon. S--re--ék--e--i-e-y-aj-n-ék-t. S________ v____ e__ a_________ S-e-e-n-k v-n-i e-y a-á-d-k-t- ------------------------------ Szeretnék venni egy ajándékot. 0
Ali ništa previše skupo. D----m--ú--d--gát. D_ n__ t__ d______ D- n-m t-l d-á-á-. ------------------ De nem túl drágát. 0
Imate li možda tašnu? T-l-n--gy ---it-sk-t? T____ e__ k__________ T-l-n e-y k-z-t-s-á-? --------------------- Talán egy kézitáskát? 0
Koju boju želite? Mi---n--z-nt-sze---ne? M_____ s____ s________ M-l-e- s-í-t s-e-e-n-? ---------------------- Milyen színt szeretne? 0
Crnu, braon ili bijelu? F--e--t, -arn-t vagy-f---r-t? F_______ b_____ v___ f_______ F-k-t-t- b-r-á- v-g- f-h-r-t- ----------------------------- Feketét, barnát vagy fehéret? 0
Veliku ili malu? Eg- na-yot, --gy -g---ic--t? E__ n______ v___ e__ k______ E-y n-g-o-, v-g- e-y k-c-i-? ---------------------------- Egy nagyot, vagy egy kicsit? 0
Mogu li vidjeti ovu? M-- -z-bad-e-t-n--n--? M__ s_____ e__ n______ M-g s-a-a- e-t n-z-e-? ---------------------- Meg szabad ezt néznem? 0
Je li ona od kože? B-r-ől-v-n? B_____ v___ B-r-ő- v-n- ----------- Bőrből van? 0
Ili je od vještačkog materijala? V-------ő--ő- van? V___ m_______ v___ V-g- m-b-r-ő- v-n- ------------------ Vagy műbőrből van? 0
Naravno, od kože. Bőrb-l--erm--z---s--. B_____ t_____________ B-r-ő- t-r-é-z-t-s-n- --------------------- Bőrből természetesen. 0
To je naročito dobar kvalitet. E--e-y ---önös----- m--ő--gű---u. E_ e__ k________ j_ m_______ á___ E- e-y k-l-n-s-n j- m-n-s-g- á-u- --------------------------------- Ez egy különösen jó minőségű áru. 0
A tašna ja zaista povoljna. És---k-zi-ásk- á-a---l---- n-g-o---------. É_ a k________ á__ v______ n_____ k_______ É- a k-z-t-s-a á-a v-l-b-n n-g-o- k-d-e-ö- ------------------------------------------ És a kézitáska ára valóban nagyon kedvezö. 0
Ova mi se sviđa. E--tets-ik---kem. E_ t______ n_____ E- t-t-z-k n-k-m- ----------------- Ez tetszik nekem. 0
Ovu ću uzeti. E-t -e--em. E__ v______ E-t v-s-e-. ----------- Ezt veszem. 0
Mogu li je eventualno zamijeniti? Ese--e- v-ss-ac-er------m--z-? E______ v________________ e___ E-e-l-g v-s-z-c-e-é-h-t-m e-t- ------------------------------ Esetleg visszacserélhetem ezt? 0
Podrazumijeva se. Magá--l--rt-----. M______ é________ M-g-t-l é-t-t-d-. ----------------- Magától értetődő. 0
Zapakovaćemo je kao poklon. Be------o-juk-mi-t -g--a------. B____________ m___ e__ a_______ B-c-o-a-o-j-k m-n- e-y a-á-d-k- ------------------------------- Becsomagoljuk mint egy ajándék. 0
Tamo preko je blagajna. A-túl-l-alon ----a -énztá-. A t_________ v__ a p_______ A t-l-l-a-o- v-n a p-n-t-r- --------------------------- A túloldalon van a pénztár. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + mađarski (1-100) MP3 mađarski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Ko razumije koga?

Na svijetu živi oko 7 milijardi ljudi. Svi oni govore neki jezik. Nažalost, on nije uvijek isti. Da bismo komunicirali s drugim narodima, moramo učiti jezike. To je često veoma mukotrpno. Međutim, postoje jezici koji su veoma slični. Njihovi govornici se razumiju bez da su usvojili drugi jezik. Taj se fenomen naziva mutual intelligibility . Pritom se razlikuju dvije varijante. Prva varijanta je međusobnо usmeno razumijevanje. Ovdje se govornici razumiju tokom međusobne usmene komunikacije. Međutim, pisani oblik drugih jezika ne razumiju. To je zbog različitih pisama jezika. Primjer za to su jezici hindi i urdu. Međusobno pismeno razumijevanje predstavlja drugu varijantu. U tom slučaju jezik se razumije u pisanom obliku. Međutim, kad govornici međusobno pričaju, jako se loše razumiju. Razlog tome je jako različit izgovor. Primjer za to su njemački i holandski jezik. Većina srodnih jezika sadrže obje varijante. To znači da su usmeno i pismeno uzajamno razumljivi. Primjer za to su ruski i ukrajinski ili tajlandski i laoski. Takođe postoji asimetričan oblik međusobnog razmijevanja. To je slučaj kad se govornici različito razumiju. Portugalci bolje razumiju Špance nego Španci Portugalce. Austrijanci takođe bolje razumiju Njemce nego obrnuto. Kod navedenih primjera prepreku predstavljaju izgovor i dijalekt. Ko želi voditi dobre razgovore, mora naučiti nešto novo...