Knjiga fraza

bs Prošlost modalnih glagola 2   »   hu Módbeli segédigék múlt ideje 2

88 [osamdeset i osam]

Prošlost modalnih glagola 2

Prošlost modalnih glagola 2

88 [nyolcvannyolc]

Módbeli segédigék múlt ideje 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski mađarski Igra Više
Moj sin ne htjede se igrati sa lutkom. A fia- -e-----rt---b----a- j-tsz-ni. A f___ n__ a____ a b______ j________ A f-a- n-m a-a-t a b-b-v-l j-t-z-n-. ------------------------------------ A fiam nem akart a babával játszani. 0
Moja kćerka ne htjede igrati fudbal. A --nyom--e- -ka---f--bal--zn-. A l_____ n__ a____ f___________ A l-n-o- n-m a-a-t f-t-a-l-z-i- ------------------------------- A lányom nem akart futballozni. 0
Moja žena ne htjede igrati šah sa mnom. A-f-l---g-- n-m ----t v--em-----o-ni. A f________ n__ a____ v____ s________ A f-l-s-g-m n-m a-a-t v-l-m s-k-o-n-. ------------------------------------- A feleségem nem akart velem sakkozni. 0
Moja djeca ne htjedoše ići u šetnju. A----r----- -e--ak-r--k sé-á-n-. A g________ n__ a______ s_______ A g-e-e-e-m n-m a-a-t-k s-t-l-i- -------------------------------- A gyerekeim nem akartak sétálni. 0
Oni ne htjedoše pospremiti sobu. N---ak-r--- a -z-bá-----d-er--ni. N__ a______ a s_____ r___________ N-m a-a-t-k a s-o-á- r-n-b-r-k-i- --------------------------------- Nem akarták a szobát rendberakni. 0
Oni ne htjedoše ići u krevet. Nem-aka-t-- --y-a men-i. N__ a______ á____ m_____ N-m a-a-t-k á-y-a m-n-i- ------------------------ Nem akartak ágyba menni. 0
On ne smjede jesti sladoled. Ne-i ne---ol--s-a--d--ag-lal----enn-. N___ n__ v___ s_____ f_________ e____ N-k- n-m v-l- s-a-a- f-g-l-l-o- e-n-. ------------------------------------- Neki nem volt szabad fagylaltot enni. 0
On ne smjede jesti čokoladu. Neki -em-v-l- s-a-a- cs-ko-á-ét enni. N___ n__ v___ s_____ c_________ e____ N-k- n-m v-l- s-a-a- c-o-o-á-é- e-n-. ------------------------------------- Neki nem volt szabad csokoládét enni. 0
On ne smjede jesti bombone. Ne---nem--ol--s-abad cu----áka--e-ni. N___ n__ v___ s_____ c_________ e____ N-k- n-m v-l- s-a-a- c-k-r-á-a- e-n-. ------------------------------------- Neki nem volt szabad cukorkákat enni. 0
Ja smjedoh nešto zaželjeti. K-ván------ m-gamn--------it. K__________ m_______ v_______ K-v-n-a-t-m m-g-m-a- v-l-m-t- ----------------------------- Kívánhattam magamnak valamit. 0
Ja smjedoh kupiti sebi haljinu. Ve-et--m maga---k -g---u---. V_______ m_______ e__ r_____ V-h-t-e- m-g-m-a- e-y r-h-t- ---------------------------- Vehettem magamnak egy ruhát. 0
Ja smjedoh uzeti sebi jednu pralinu. El-e-e-t-m-e-y pra-i-é-. E_________ e__ p________ E-v-h-t-e- e-y p-a-i-é-. ------------------------ Elvehettem egy pralinét. 0
Da li se smjelo pušiti u avionu? D-hányoz-a-tál-a----ülő--n? D_____________ a r_________ D-h-n-o-h-t-á- a r-p-l-b-n- --------------------------- Dohányozhattál a repülőben? 0
Da li se smjelo piti pivo u bolnici? I--t--l sört-a--ó-házb--? I______ s___ a k_________ I-a-t-l s-r- a k-r-á-b-n- ------------------------- Ihattál sört a kórházban? 0
Da li se smjelo povesti psa u hotel? Maga-d---vi--tt-d ---u-y---- -z-ll----a? M_______ v_______ a k_____ a s__________ M-g-d-a- v-h-t-e- a k-t-á- a s-á-l-d-b-? ---------------------------------------- Magaddal vihetted a kutyát a szállodába? 0
Djeca su za vrijeme praznika smjela dugo ostati vani. A-v---c------t- a---e--ke--e- --k-ig-vo-----a--d-kint ma--d-i. A v______ a____ a g__________ s_____ v___ s_____ k___ m_______ A v-k-c-ó a-a-t a g-e-e-e-n-k s-k-i- v-l- s-a-a- k-n- m-r-d-i- -------------------------------------------------------------- A vakáció alatt a gyerekeknek sokáig volt szabad kint maradni. 0
Smjela su se dugo igrati u dvorištu. S-káig j--s-h----k a- --var-n. S_____ j__________ a_ u_______ S-k-i- j-t-z-a-t-k a- u-v-r-n- ------------------------------ Sokáig játszhattak az udvaron. 0
Smjela su dugo ostati budna. S-k-ig-f-n-m----h-tt--. S_____ f_______________ S-k-i- f-n-m-r-d-a-t-k- ----------------------- Sokáig fennmaradhattak. 0

Savjeti protiv zaboravljanja

Učenje nije uvijek jednostavno. Takođe i kad je zabavno može biti naporno. No radujemo se ukoliko smo nešto naučili. Ponosni smo na sebe i svoj napredak. Nažalost, to što smo naučili možemo opet zaboraviti. To je često problem posebno kod jezika. Većina nas u školi uči jedan ili više jezika. Nakon školovanja to znanje se izgubi. Jedva da više govorimo taj jezik. U svakodnevici prevladava naš maternji jezik. Mnogo stranih jezika se koristi samo za vrijeme odmora. Znanje se izgubi ako se redovino ne obnavlja. Našem mozgu potrebna je vježba. Moglo bi se reći da funkcionira poput mišića. Taj mišić se mora vježbati kako ne bi oslabio. No postoje načini da se spriječi zaboravljanje. Najvažnije je naučeno uvijek iznova primjenjivati. Pritom pomažu dosljedni rituali. Moguće je napraviti mali program za razne dane u sedmici. U ponedjeljak se, na primjer, čita knjiga na stranom jeziku. U srijedu se sluša strani radio program. U petak se piše dnevnik na stranom jeziku. Na taj način se izmjenjuje čitanje, slušanje i pisanje. Time se znanje aktivira na različite načine. Sve te vježbe ne moraju trajati dugo, dovoljno je svega pola sata. No važno je da se redovno vježba! Istraživanja pokazuju da ono što je jednom naučeno ostaje u mozgu desetljećima. Dakle, mora se samo izvaditi iz ladice...