Knjiga fraza

bs Dijelovi tijela   »   hu Testrészek

58 [pedeset i osam]

Dijelovi tijela

Dijelovi tijela

58 [ötvennyolc]

Testrészek

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski mađarski Igra Više
Ja crtam muškarca. R------- e-- ---f--. R_______ e__ f______ R-j-o-o- e-y f-r-i-. -------------------- Rajzolok egy férfit. 0
Prvo glavu. E-ő-z-----fejé-. E______ a f_____ E-ő-z-r a f-j-t- ---------------- Először a fejét. 0
Muškarac nosi šešir. A---rf--k--a----hor-. A f____ k______ h____ A f-r-i k-l-p-t h-r-. --------------------- A férfi kalapot hord. 0
Kosa se ne vidi. A----at---- ----- lá---. A h____ n__ l____ l_____ A h-j-t n-m l-h-t l-t-i- ------------------------ A hajat nem lehet látni. 0
Uši se također ne vide. A -ü--ket-se- l-h---lát-i. A f______ s__ l____ l_____ A f-l-k-t s-m l-h-t l-t-i- -------------------------- A füleket sem lehet látni. 0
Leđa se također ne vide. A--át-t -e----h-- -át-i. A h____ s__ l____ l_____ A h-t-t s-m l-h-t l-t-i- ------------------------ A hátat sem lehet látni. 0
Ja crtam oči i usta. Ler----lom - s-e---et és a ----a-. L_________ a s_______ é_ a s______ L-r-j-o-o- a s-e-e-e- é- a s-á-a-. ---------------------------------- Lerajzolom a szemeket és a szájat. 0
Muškarac pleše i smije se. A---rf-----c-l -- ne-et. A f____ t_____ é_ n_____ A f-r-i t-n-o- é- n-v-t- ------------------------ A férfi táncol és nevet. 0
Muškarac ima dug nos. A ---fi-ek-----zú -r---va-. A f_______ h_____ o___ v___ A f-r-i-e- h-s-z- o-r- v-n- --------------------------- A férfinek hosszú orra van. 0
On nosi štap u rukama. V-s- eg- -ot-- --kezében. V___ e__ b____ a k_______ V-s- e-y b-t-t a k-z-b-n- ------------------------- Visz egy botot a kezében. 0
On također nosi šal oko vrata. Eg-----a---s ho-d - ----a -ör-l. E__ s____ i_ h___ a n____ k_____ E-y s-l-t i- h-r- a n-a-a k-r-l- -------------------------------- Egy sálat is hord a nyaka körül. 0
Zima je i hladno je. Té- v---é--hid--. T__ v__ é_ h_____ T-l v-n é- h-d-g- ----------------- Tél van és hideg. 0
Ruke su snažne. A--a--k --ő--k. A k____ e______ A k-r-k e-ő-e-. --------------- A karok erősek. 0
Noge su također snažne. A-lábak----nté- -rő-e-. A l____ s______ e______ A l-b-k s-i-t-n e-ő-e-. ----------------------- A lábak szintén erősek. 0
Muškarac je od snijega. A--é--- hó--l-van. A f____ h____ v___ A f-r-i h-b-l v-n- ------------------ A férfi hóból van. 0
On ne nosi hlače i kaput. N-m-v-s-l na---go--é---a-á-o-. N__ v____ n_______ é_ k_______ N-m v-s-l n-d-á-o- é- k-b-t-t- ------------------------------ Nem visel nadrágot és kabátot. 0
Ali muškarac se ne smrzava. D--a f-rfi ne--f--y-m-g. D_ a f____ n__ f___ m___ D- a f-r-i n-m f-g- m-g- ------------------------ De a férfi nem fagy meg. 0
On je snjegović. Ő e----óe-be-. Ő e__ h_______ Ő e-y h-e-b-r- -------------- Ő egy hóember. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + mađarski (1-100) MP3 mađarski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Jezik naših predaka

Moderne jezike mogu analizirati lingvisti. Pritom koriste različite metode. Međutim, kako su govorili ljudi prije više hiljada godina? Puno je teže odgovoriti na to pitanje. Naučnici se svejedno time bave godinama. Žele istražiti kako se prije govorilo. Pritom pokušavaju rekonstruirati stare jezičke oblike. Američki naučnici su upravo došli do zanimljivog otkrića. Analizirali su preko 2.000 jezika. Pritom su posebno ispitivali rečenično ustrojstvo. Rezultati njihovog istraživanja bili su jako zanimljivi. Gotovo polovina jezika je imala S-O-G red riječi u rečenici. To znači da je vrijedio princip subjekt-objekt-glagol. Više od 700 jezika slijedi S-G-O model. I oko 160 jezika funkcionira po sistemu G-S-O. G-O-S model se koristi u oko 40 jezika. 120 jezika imaju mješovite oblike. S druge strane O-G-S i O-S-G su znantno rjeđi sistemi. Dakle, većina ispitanih jezika koristi S-O-G princip. Tu, na primjer, spadaju perzijski, japanski i turski jezik. Većina živih jezika slijedi S-G-O model. Danas u indoevropskoj porodici jezika prevladava to rečenično ustrojstvo. Istraživači smatraju da se prije govorilo po S-O-G modelu. Na tom su se sistemu temeljili svi jezici. Međutim, tada su se jezici razgranali. Još uvijek se ne zna kako se to desilo. Promjena rečeničnog ustrojstva je morala imati neki razlog. Jer u evoluciji prevlada samo ono što ima prednosti...