Knjiga fraza

bs Prošlost modalnih glagola 2   »   uk Модальні дієслова у минулому 2

88 [osamdeset i osam]

Prošlost modalnih glagola 2

Prošlost modalnih glagola 2

88 [вісімдесят вісім]

88 [visimdesyat visim]

Модальні дієслова у минулому 2

[Modalʹni diyeslova u mynulomu 2]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Moj sin ne htjede se igrati sa lutkom. М-- син -е хо--- ----т--я-----ко-. М__ с__ н_ х____ б_______ л_______ М-й с-н н- х-т-в б-в-т-с- л-л-к-ю- ---------------------------------- Мій син не хотів бавитися лялькою. 0
Mi-- ------ kh-tiv -avy-y--a-ly--ʹ----. M__ s__ n_ k_____ b________ l_________ M-y- s-n n- k-o-i- b-v-t-s-a l-a-ʹ-o-u- --------------------------------------- Miy̆ syn ne khotiv bavytysya lyalʹkoyu.
Moja kćerka ne htjede igrati fudbal. Мо- --ч-- н--х--іл- г--т--------о-. М__ д____ н_ х_____ г____ у ф______ М-я д-ч-а н- х-т-л- г-а-и у ф-т-о-. ----------------------------------- Моя дочка не хотіла грати у футбол. 0
Mo-------ka -e---o-ila-hr--y-u f-t---. M___ d_____ n_ k______ h____ u f______ M-y- d-c-k- n- k-o-i-a h-a-y u f-t-o-. -------------------------------------- Moya dochka ne khotila hraty u futbol.
Moja žena ne htjede igrati šah sa mnom. Моя---нка-----о-і-----ат--- --хи з- мною. М__ ж____ н_ х_____ г____ в ш___ з_ м____ М-я ж-н-а н- х-т-л- г-а-и в ш-х- з- м-о-. ----------------------------------------- Моя жінка не хотіла грати в шахи зі мною. 0
Mo-------k------h-t-la-h-at- v-sh-k-- zi --oyu. M___ z_____ n_ k______ h____ v s_____ z_ m_____ M-y- z-i-k- n- k-o-i-a h-a-y v s-a-h- z- m-o-u- ----------------------------------------------- Moya zhinka ne khotila hraty v shakhy zi mnoyu.
Moja djeca ne htjedoše ići u šetnju. Мої--іти-не х--------ляти. М__ д___ н_ х_____ г______ М-ї д-т- н- х-т-л- г-л-т-. -------------------------- Мої діти не хотіли гуляти. 0
Mo-̈ ---y n- kh--il- hulya--. M__ d___ n_ k______ h_______ M-i- d-t- n- k-o-i-y h-l-a-y- ----------------------------- Moï dity ne khotily hulyaty.
Oni ne htjedoše pospremiti sobu. В-н- -е---т-л- -р-бр-т---ім-а-у. В___ н_ х_____ п_______ к_______ В-н- н- х-т-л- п-и-р-т- к-м-а-у- -------------------------------- Вони не хотіли прибрати кімнату. 0
V-n------hot-l- ---b-aty -imnatu. V___ n_ k______ p_______ k_______ V-n- n- k-o-i-y p-y-r-t- k-m-a-u- --------------------------------- Vony ne khotily prybraty kimnatu.
Oni ne htjedoše ići u krevet. В-ни -е---т----й---с-ати. В___ н_ х_____ й__ с_____ В-н- н- х-т-л- й-и с-а-и- ------------------------- Вони не хотіли йти спати. 0
Vony n- k----ly ---y-s--ty. V___ n_ k______ y̆__ s_____ V-n- n- k-o-i-y y-t- s-a-y- --------------------------- Vony ne khotily y̆ty spaty.
On ne smjede jesti sladoled. Йо-у не-м-ж-а -у-о їст- м--озив-. Й___ н_ м____ б___ ї___ м________ Й-м- н- м-ж-а б-л- ї-т- м-р-з-в-. --------------------------------- Йому не можна було їсти морозива. 0
Y̆o-u ----ozh-a b-lo ïst---o--zy--. Y̆___ n_ m_____ b___ ï___ m________ Y-o-u n- m-z-n- b-l- i-s-y m-r-z-v-. ------------------------------------ Y̆omu ne mozhna bulo ïsty morozyva.
On ne smjede jesti čokoladu. Й-му-н--м-жн- б--- --т- -око---. Й___ н_ м____ б___ ї___ ш_______ Й-м- н- м-ж-а б-л- ї-т- ш-к-л-д- -------------------------------- Йому не можна було їсти шоколад. 0
Y--mu--e m-z--a bul--i--t--sh-kol--. Y̆___ n_ m_____ b___ ï___ s________ Y-o-u n- m-z-n- b-l- i-s-y s-o-o-a-. ------------------------------------ Y̆omu ne mozhna bulo ïsty shokolad.
On ne smjede jesti bombone. Й-м-----м--н---уло-їст- ц-ке--к. Й___ н_ м____ б___ ї___ ц_______ Й-м- н- м-ж-а б-л- ї-т- ц-к-р-к- -------------------------------- Йому не можна було їсти цукерок. 0
Y-om--n- -o---- b-lo---st--tsuk-rok. Y̆___ n_ m_____ b___ ï___ t________ Y-o-u n- m-z-n- b-l- i-s-y t-u-e-o-. ------------------------------------ Y̆omu ne mozhna bulo ïsty tsukerok.
Ja smjedoh nešto zaželjeti. Я-м-- / -о--- щ-с- -аба----. Я м__ / м____ щ___ з________ Я м-г / м-г-а щ-с- з-б-ж-т-. ---------------------------- Я міг / могла щось забажати. 0
YA m-h - m---a----hos---ab----t-. Y_ m__ / m____ s______ z_________ Y- m-h / m-h-a s-c-o-ʹ z-b-z-a-y- --------------------------------- YA mih / mohla shchosʹ zabazhaty.
Ja smjedoh kupiti sebi haljinu. Я -і--/--ог----у--т- со-і---яг. Я м__ / м____ к_____ с___ о____ Я м-г / м-г-а к-п-т- с-б- о-я-. ------------------------------- Я міг / могла купити собі одяг. 0
YA m-- / -o-la-kupy-y -ob- o-ya-. Y_ m__ / m____ k_____ s___ o_____ Y- m-h / m-h-a k-p-t- s-b- o-y-h- --------------------------------- YA mih / mohla kupyty sobi odyah.
Ja smjedoh uzeti sebi jednu pralinu. Я-м---/-мо-ла-уз--и-с--- ц--е--у. Я м__ / м____ у____ с___ ц_______ Я м-г / м-г-а у-я-и с-б- ц-к-р-у- --------------------------------- Я міг / могла узяти собі цукерку. 0
Y- -ih - ---l------t- sobi--su--r-u. Y_ m__ / m____ u_____ s___ t________ Y- m-h / m-h-a u-y-t- s-b- t-u-e-k-. ------------------------------------ YA mih / mohla uzyaty sobi tsukerku.
Da li se smjelo pušiti u avionu? Т--- -ожна-б-л--кур-т- - ------? Т___ м____ б___ к_____ в л______ Т-б- м-ж-а б-л- к-р-т- в л-т-к-? -------------------------------- Тобі можна було курити в літаку? 0
To-i mozhn----lo kur-t--v li---u? T___ m_____ b___ k_____ v l______ T-b- m-z-n- b-l- k-r-t- v l-t-k-? --------------------------------- Tobi mozhna bulo kuryty v litaku?
Da li se smjelo piti pivo u bolnici? Тоб--мо--а б-----ити-в-ліка-н----во? Т___ м____ б___ п___ в л______ п____ Т-б- м-ж-а б-л- п-т- в л-к-р-і п-в-? ------------------------------------ Тобі можна було пити в лікарні пиво? 0
T-b--mo--na-bu-- --ty - l---rn--p-vo? T___ m_____ b___ p___ v l______ p____ T-b- m-z-n- b-l- p-t- v l-k-r-i p-v-? ------------------------------------- Tobi mozhna bulo pyty v likarni pyvo?
Da li se smjelo povesti psa u hotel? Т--і --ж-- -уло--зят- --б-ку-в--от-л-? Т___ м____ б___ в____ с_____ в г______ Т-б- м-ж-а б-л- в-я-и с-б-к- в г-т-л-? -------------------------------------- Тобі можна було взяти собаку в готель? 0
Tobi -oz--a-b-l- ---aty-sob--- - --t-l-? T___ m_____ b___ v_____ s_____ v h______ T-b- m-z-n- b-l- v-y-t- s-b-k- v h-t-l-? ---------------------------------------- Tobi mozhna bulo vzyaty sobaku v hotelʹ?
Djeca su za vrijeme praznika smjela dugo ostati vani. На --нік-лах--іт---огл--дов-о------атися н-д----. Н_ к________ д___ м____ д____ з_________ н_______ Н- к-н-к-л-х д-т- м-г-и д-в-о з-л-ш-т-с- н-д-о-і- ------------------------------------------------- На канікулах діти могли довго залишатися надворі. 0
N- --niku---h --t- ---ly d--ho----ysha-y--a---dvori. N_ k_________ d___ m____ d____ z___________ n_______ N- k-n-k-l-k- d-t- m-h-y d-v-o z-l-s-a-y-y- n-d-o-i- ---------------------------------------------------- Na kanikulakh dity mohly dovho zalyshatysya nadvori.
Smjela su se dugo igrati u dvorištu. В--и м-гл- дов----рати-у-----і. В___ м____ д____ г____ у д_____ В-н- м-г-и д-в-о г-а-и у д-о-і- ------------------------------- Вони могли довго грати у дворі. 0
Vo-y m-h-y-d--ho-hra-y u --o--. V___ m____ d____ h____ u d_____ V-n- m-h-y d-v-o h-a-y u d-o-i- ------------------------------- Vony mohly dovho hraty u dvori.
Smjela su dugo ostati budna. Во-и --гл- до-го не --а-и. В___ м____ д____ н_ с_____ В-н- м-г-и д-в-о н- с-а-и- -------------------------- Вони могли довго не спати. 0
Von--moh-- --v-o -e --a--. V___ m____ d____ n_ s_____ V-n- m-h-y d-v-o n- s-a-y- -------------------------- Vony mohly dovho ne spaty.

Savjeti protiv zaboravljanja

Učenje nije uvijek jednostavno. Takođe i kad je zabavno može biti naporno. No radujemo se ukoliko smo nešto naučili. Ponosni smo na sebe i svoj napredak. Nažalost, to što smo naučili možemo opet zaboraviti. To je često problem posebno kod jezika. Većina nas u školi uči jedan ili više jezika. Nakon školovanja to znanje se izgubi. Jedva da više govorimo taj jezik. U svakodnevici prevladava naš maternji jezik. Mnogo stranih jezika se koristi samo za vrijeme odmora. Znanje se izgubi ako se redovino ne obnavlja. Našem mozgu potrebna je vježba. Moglo bi se reći da funkcionira poput mišića. Taj mišić se mora vježbati kako ne bi oslabio. No postoje načini da se spriječi zaboravljanje. Najvažnije je naučeno uvijek iznova primjenjivati. Pritom pomažu dosljedni rituali. Moguće je napraviti mali program za razne dane u sedmici. U ponedjeljak se, na primjer, čita knjiga na stranom jeziku. U srijedu se sluša strani radio program. U petak se piše dnevnik na stranom jeziku. Na taj način se izmjenjuje čitanje, slušanje i pisanje. Time se znanje aktivira na različite načine. Sve te vježbe ne moraju trajati dugo, dovoljno je svega pola sata. No važno je da se redovno vježba! Istraživanja pokazuju da ono što je jednom naučeno ostaje u mozgu desetljećima. Dakle, mora se samo izvaditi iz ladice...