Рјечник

sr Сати   »   bn দিনের সময়

8 [осам]

Сати

Сати

৮ [আট]

8 [āṭa]

দিনের সময়

dinēra samaẏa

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бенгалски Игра Више
Извините! মাফ -র-েন! মা_ ক____ ম-ফ ক-ব-ন- ---------- মাফ করবেন! 0
m---a----a--na! m____ k________ m-p-a k-r-b-n-! --------------- māpha karabēna!
Молим Вас, колико је сати? অন---র--ক-ে-বল-ন- কটা-ব-জ-? অ____ ক_ ব___ ক_ বা__ অ-ু-্-হ ক-ে ব-ু-, ক-া ব-জ-? --------------------------- অনুগ্রহ করে বলুন, কটা বাজে? 0
Anu-ra-- -a-- balu-a--ka-- -ā-ē? A_______ k___ b______ k___ b____ A-u-r-h- k-r- b-l-n-, k-ṭ- b-j-? -------------------------------- Anugraha karē baluna, kaṭā bājē?
Много хвала! আ-না---অস--্------বা- ৷ আ___ অ___ ধ____ ৷ আ-ন-ক- অ-ং-্- ধ-্-ব-দ ৷ ----------------------- আপনাকে অসংখ্য ধন্যবাদ ৷ 0
Āp-nā----s--kh-- ----'y--āda Ā______ a_______ d__________ Ā-a-ā-ē a-a-k-y- d-a-'-a-ā-a ---------------------------- Āpanākē asaṅkhya dhan'yabāda
Један је сат. এখ---------জ- ৷ এ__ এ__ বা_ ৷ এ-ন এ-ট- ব-জ- ৷ --------------- এখন একটা বাজে ৷ 0
ēkh--- -kaṭā b--ē ē_____ ē____ b___ ē-h-n- ē-a-ā b-j- ----------------- ēkhana ēkaṭā bājē
Два су сата. এ-- দু---ব-জে ৷ এ__ দু_ বা_ ৷ এ-ন দ-ট- ব-জ- ৷ --------------- এখন দুটো বাজে ৷ 0
ēk--na --ṭ- b--ē ē_____ d___ b___ ē-h-n- d-ṭ- b-j- ---------------- ēkhana duṭō bājē
Три су сата. এখন---ন-- -াজ- ৷ এ__ তি__ বা_ ৷ এ-ন ত-ন-ে ব-জ- ৷ ---------------- এখন তিনটে বাজে ৷ 0
ē---na -i-aṭē-bājē ē_____ t_____ b___ ē-h-n- t-n-ṭ- b-j- ------------------ ēkhana tinaṭē bājē
Четири су сата. এখ--চ--টে -া-ে-৷ এ__ চা__ বা_ ৷ এ-ন চ-র-ে ব-জ- ৷ ---------------- এখন চারটে বাজে ৷ 0
ēkha-- c----ē bājē ē_____ c_____ b___ ē-h-n- c-r-ṭ- b-j- ------------------ ēkhana cāraṭē bājē
Пет је сати. এখ- ---চ-- ব----৷ এ__ পাঁ__ বা_ ৷ এ-ন প-ঁ-ট- ব-জ- ৷ ----------------- এখন পাঁচটা বাজে ৷ 0
ēkh-n- --m-caṭ- b--ē ē_____ p______ b___ ē-h-n- p-m-c-ṭ- b-j- -------------------- ēkhana pām̐caṭā bājē
Шест је сати. এখ- --া -----৷ এ__ ছ_ বা_ ৷ এ-ন ছ-া ব-জ- ৷ -------------- এখন ছটা বাজে ৷ 0
ē----a-----ā b-jē ē_____ c____ b___ ē-h-n- c-a-ā b-j- ----------------- ēkhana chaṭā bājē
Седам је сати. এখন--াতট- ব--ে ৷ এ__ সা__ বা_ ৷ এ-ন স-ত-া ব-জ- ৷ ---------------- এখন সাতটা বাজে ৷ 0
ēkhan- s----ā-bājē ē_____ s_____ b___ ē-h-n- s-t-ṭ- b-j- ------------------ ēkhana sātaṭā bājē
Осам је сати. এখ----ট- ---ে ৷ এ__ আ__ বা_ ৷ এ-ন আ-ট- ব-জ- ৷ --------------- এখন আটটা বাজে ৷ 0
ēk-a----ṭaṭ- ---ē ē_____ ā____ b___ ē-h-n- ā-a-ā b-j- ----------------- ēkhana āṭaṭā bājē
Девет је сати . এখ- ন-া--া-ে ৷ এ__ ন_ বা_ ৷ এ-ন ন-া ব-জ- ৷ -------------- এখন নটা বাজে ৷ 0
ē-h--a -a-ā-bā-ē ē_____ n___ b___ ē-h-n- n-ṭ- b-j- ---------------- ēkhana naṭā bājē
Десет је сати. এখন -শট- -াজে-৷ এ__ দ__ বা_ ৷ এ-ন দ-ট- ব-জ- ৷ --------------- এখন দশটা বাজে ৷ 0
ēk---- -a-a-ā-b-jē ē_____ d_____ b___ ē-h-n- d-ś-ṭ- b-j- ------------------ ēkhana daśaṭā bājē
Једанаест је сати. এ-ন এগা--- ব-জ--৷ এ__ এ___ বা_ ৷ এ-ন এ-া-ট- ব-জ- ৷ ----------------- এখন এগারটা বাজে ৷ 0
ēk---a --ār--ā --jē ē_____ ē______ b___ ē-h-n- ē-ā-a-ā b-j- ------------------- ēkhana ēgāraṭā bājē
Дванаест је сати. এখন-ব--ো-া ব--ে-৷ এ__ বা__ বা_ ৷ এ-ন ব-র-ট- ব-জ- ৷ ----------------- এখন বারোটা বাজে ৷ 0
ēkh-na-----ṭ--bā-ē ē_____ b_____ b___ ē-h-n- b-r-ṭ- b-j- ------------------ ēkhana bārōṭā bājē
Једна минута има шездесет секунди. ষ-- সেকেন্-ে এক--িন----য়-৷ ষা_ সে___ এ_ মি__ হ_ ৷ ষ-ট স-ক-ন-ড- এ- ম-ন-ট হ- ৷ -------------------------- ষাট সেকেন্ডে এক মিনিট হয় ৷ 0
ṣ-ṭ- --k--ḍē-ēk- -iniṭa---ẏa ṣ___ s______ ē__ m_____ h___ ṣ-ṭ- s-k-n-ē ē-a m-n-ṭ- h-ẏ- ---------------------------- ṣāṭa sēkēnḍē ēka miniṭa haẏa
Један сат има шездесет минута. ষা- -িন-টে ---ঘ--ট- ---৷ ষা_ মি__ এ_ ঘ__ হ_ ৷ ষ-ট ম-ন-ট- এ- ঘ-্-া হ- ৷ ------------------------ ষাট মিনিটে এক ঘন্টা হয় ৷ 0
ṣ--a---ni-ē -k-----n-ā h-ẏa ṣ___ m_____ ē__ g_____ h___ ṣ-ṭ- m-n-ṭ- ē-a g-a-ṭ- h-ẏ- --------------------------- ṣāṭa miniṭē ēka ghanṭā haẏa
Један дан има двадесет и четири сата. চ-্ব-শ ঘ-্ট---এক-দিন--য় ৷ চ___ ঘ___ এ_ দি_ হ_ ৷ চ-্-ি- ঘ-্-া- এ- দ-ন হ- ৷ ------------------------- চব্বিশ ঘন্টায় এক দিন হয় ৷ 0
c-b-iśa---a--āẏa ē-a din----ẏa c______ g_______ ē__ d___ h___ c-b-i-a g-a-ṭ-ẏ- ē-a d-n- h-ẏ- ------------------------------ cabbiśa ghanṭāẏa ēka dina haẏa

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...