Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   bn সম্বন্ধবাচক সর্বনাম ২

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

৬৭ [সাতষট্টি]

67 [Sātaṣaṭṭi]

সম্বন্ধবাচক সর্বনাম ২

[sambandhabācaka sarbanāma 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бенгалски Игра Више
наочале চ-মা চ__ চ-ম- ---- চশমা 0
c--a-ā c_____ c-ś-m- ------ caśamā
Он је заборавио своје наочале. সে-তার-চ-ম- -ু-ে ---- ৷ সে তা_ চ__ ভু_ গে_ ৷ স- ত-র চ-ম- ভ-ল- গ-ছ- ৷ ----------------------- সে তার চশমা ভুলে গেছে ৷ 0
sē-t-r--c-śam------ē g-c-ē s_ t___ c_____ b____ g____ s- t-r- c-ś-m- b-u-ē g-c-ē -------------------------- sē tāra caśamā bhulē gēchē
Ма где су му наочале? সে --র --ম--ক---য়--েল- -ে-ে? সে তা_ চ__ কো__ ফে_ গে__ স- ত-র চ-ম- ক-থ-য় ফ-ল- গ-ছ-? ---------------------------- সে তার চশমা কোথায় ফেলে গেছে? 0
s- -ā----aś-mā kōth-ẏ--ph--- gē-h-? s_ t___ c_____ k______ p____ g_____ s- t-r- c-ś-m- k-t-ā-a p-ē-ē g-c-ē- ----------------------------------- sē tāra caśamā kōthāẏa phēlē gēchē?
сат ঘ--ি ঘ_ ঘ-়- ---- ঘড়ি 0
Ghaṛi G____ G-a-i ----- Ghaṛi
Његов сат је покварен. ত-র ঘড়ি খ-র-- --ে--েছে-৷ তা_ ঘ_ খা__ হ_ গে_ ৷ ত-র ঘ-়- খ-র-প হ-ে গ-ছ- ৷ ------------------------- তার ঘড়ি খারাপ হয়ে গেছে ৷ 0
tār- g-aṛ--khā--pa --ẏ- -ē-hē t___ g____ k______ h___ g____ t-r- g-a-i k-ā-ā-a h-ẏ- g-c-ē ----------------------------- tāra ghaṛi khārāpa haẏē gēchē
Сат виси на зиду. ঘ-়িটা ---য়া-ে -ো-া-ো-আছ--৷ ঘ__ দে___ ঝো__ আ_ ৷ ঘ-়-ট- দ-ও-া-ে ঝ-ল-ন- আ-ে ৷ --------------------------- ঘড়িটা দেওয়ালে ঝোলানো আছে ৷ 0
gh-ṛ--ā--ē-ōẏā----hō-ān- -chē g______ d_______ j______ ā___ g-a-i-ā d-'-ẏ-l- j-ō-ā-ō ā-h- ----------------------------- ghaṛiṭā dē'ōẏālē jhōlānō āchē
пасош প--পোর-ট পা____ প-স-ো-্- -------- পাসপোর্ট 0
p----ōrṭa p________ p-s-p-r-a --------- pāsapōrṭa
Он је изгубио свој пасош. সে---র প---োর্ট -ার------ল-ছে ৷ সে তা_ পা____ হা__ ফে__ ৷ স- ত-র প-স-ো-্- হ-র-য়- ফ-ল-ছ- ৷ ------------------------------- সে তার পাসপোর্ট হারিয়ে ফেলেছে ৷ 0
s- -ā-a pā-a-ōrṭa h--iẏē----lēchē s_ t___ p________ h_____ p_______ s- t-r- p-s-p-r-a h-r-ẏ- p-ē-ē-h- --------------------------------- sē tāra pāsapōrṭa hāriẏē phēlēchē
Где је онда његов пасош? ত---ে --র-প---ো-্ট-ক-থা-? তা__ তা_ পা____ কো___ ত-হ-ে ত-র প-স-ো-্- ক-থ-য়- ------------------------- তাহলে তার পাসপোর্ট কোথায়? 0
t-ha---tāra --s--ōrṭ----t----? t_____ t___ p________ k_______ t-h-l- t-r- p-s-p-r-a k-t-ā-a- ------------------------------ tāhalē tāra pāsapōrṭa kōthāẏa?
они – њихов / њихова / њихово ত-র--- -া-ের তা_ – তা__ ত-র- – ত-দ-র ------------ তারা – তাদের 0
T-rā - -ā-ē-a T___ – t_____ T-r- – t-d-r- ------------- Tārā – tādēra
Деца не могу наћи њихове родитеље. বাচ-চারা---দের -াবা---ম----খুঁজে-প-চ্-ে না-৷ বা___ তা__ বা_ – মা_ খুঁ_ পা__ না ৷ ব-চ-চ-র- ত-দ-র ব-ব- – ম-ক- খ-ঁ-ে প-চ-ছ- ন- ৷ -------------------------------------------- বাচ্চারা তাদের বাবা – মাকে খুঁজে পাচ্ছে না ৷ 0
bā-c----t---r--bābā---mā-ē-kh--̐-ē -----ē nā b______ t_____ b___ – m___ k_____ p_____ n_ b-c-ā-ā t-d-r- b-b- – m-k- k-u-̐-ē p-c-h- n- -------------------------------------------- bāccārā tādēra bābā – mākē khum̐jē pācchē nā
Али ето долазе њихови родитељи! এই----ও-ে- --ব- – -- -স- -ে-ে- ৷ এ_ তো ও__ বা_ – মা এ_ গে__ ৷ এ- ত- ও-ে- ব-ব- – ম- এ-ে গ-ছ-ন ৷ -------------------------------- এই তো ওদের বাবা – মা এসে গেছেন ৷ 0
ē-i ----d--a-bā-ā –-m- ē---gēchēna ē__ t_ ō____ b___ – m_ ē__ g______ ē-i t- ō-ē-a b-b- – m- ē-ē g-c-ē-a ---------------------------------- ē'i tō ōdēra bābā – mā ēsē gēchēna
Ви – Ваш / Ваша / Ваше আপন- - --নার আ__ – আ___ আ-ন- – আ-ন-র ------------ আপনি – আপনার 0
ā---i-–-ā-an-ra ā____ – ā______ ā-a-i – ā-a-ā-a --------------- āpani – āpanāra
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? আ--া- য-ত্র- কে-- হ-. -ি---িলা-? আ___ যা__ কে__ হ__ মি_ মি___ আ-ন-র য-ত-র- ক-ম- হ-. ম-. ম-ল-র- -------------------------------- আপনার যাত্রা কেমন হল. মি. মিলার? 0
ā-a--r--y-trā ---a-a hala- Mi- --l-r-? ā______ y____ k_____ h____ M__ M______ ā-a-ā-a y-t-ā k-m-n- h-l-. M-. M-l-r-? -------------------------------------- āpanāra yātrā kēmana hala. Mi. Milāra?
Где је Ваша жена, господине Милер? আ-------ত্-- ক---য়, ম-.---ল-র? আ___ স্__ কো___ মি_ মি___ আ-ন-র স-ত-র- ক-থ-য়- ম-. ম-ল-র- ------------------------------ আপনার স্ত্রী কোথায়, মি. মিলার? 0
Ā------ -tr----thā--- -i---i-ār-? Ā______ s___ k_______ m__ M______ Ā-a-ā-a s-r- k-t-ā-a- m-. M-l-r-? --------------------------------- Āpanāra strī kōthāẏa, mi. Milāra?
Ви – Ваш / Ваша / Ваше আ--ি ---পনার আ__ – আ___ আ-ন- – আ-ন-র ------------ আপনি – আপনার 0
Ā-a-i – --anāra Ā____ – ā______ Ā-a-i – ā-a-ā-a --------------- Āpani – āpanāra
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? আ---- -াত্র-------হল--ম-------মি-? আ___ যা__ কে__ হ__ মি__ স্___ আ-ন-র য-ত-র- ক-ম- হ-. ম-স-স স-ম-থ- ---------------------------------- আপনার যাত্রা কেমন হল. মিসেস স্মিথ? 0
āp---r- y---- kē---- --la. Mi-ēs----it-a? ā______ y____ k_____ h____ M_____ s______ ā-a-ā-a y-t-ā k-m-n- h-l-. M-s-s- s-i-h-? ----------------------------------------- āpanāra yātrā kēmana hala. Misēsa smitha?
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? আ--া- স--ামী -ো-ায়- --স-----মিথ? আ___ স্__ কো___ মি__ স্___ আ-ন-র স-ব-ম- ক-থ-য়- ম-স-স স-ম-থ- -------------------------------- আপনার স্বামী কোথায়, মিসেস স্মিথ? 0
Āpa-----s---ī ---h--a, m-sē-- smi---? Ā______ s____ k_______ m_____ s______ Ā-a-ā-a s-ā-ī k-t-ā-a- m-s-s- s-i-h-? ------------------------------------- Āpanāra sbāmī kōthāẏa, misēsa smitha?

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!