Рјечник

sr Дани у седмици   »   hy Days of the week

9 [девет]

Дани у седмици

Дани у седмици

9 [ինը]

9 [iny]

Days of the week

[shabat’va orer]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
Понедељак ե-կու-աբ-ի երկուշաբթի ե-կ-ւ-ա-թ- ---------- երկուշաբթի 0
ye-kush----i yerkushabt’i y-r-u-h-b-’- ------------ yerkushabt’i
Уторак ե--ք-աբթի երեքշաբթի ե-ե-շ-բ-ի --------- երեքշաբթի 0
y-rek---a-t’i yerek’shabt’i y-r-k-s-a-t-i ------------- yerek’shabt’i
Среда չո-ե--ա-թի չորեքշաբթի չ-ր-ք-ա-թ- ---------- չորեքշաբթի 0
c---o-e--s----’i ch’vorek’shabt’i c-’-o-e-’-h-b-’- ---------------- ch’vorek’shabt’i
Четвртак հի-գ-աբթի հինգշաբթի հ-ն-շ-բ-ի --------- հինգշաբթի 0
h---s--b-’i hingshabt’i h-n-s-a-t-i ----------- hingshabt’i
Петак ո---աթ ուրբաթ ո-ր-ա- ------ ուրբաթ 0
urba-’ urbat’ u-b-t- ------ urbat’
Субота շ-բաթ շաբաթ շ-բ-թ ----- շաբաթ 0
s--bat’ shabat’ s-a-a-’ ------- shabat’
Недеља կիր-կի կիրակի կ-ր-կ- ------ կիրակի 0
k---ki kiraki k-r-k- ------ kiraki
Недеља մ--շա--թ մի շաբաթ մ- շ-բ-թ -------- մի շաբաթ 0
mi-sh-b--’ mi shabat’ m- s-a-a-’ ---------- mi shabat’
од понедељка до недеље ե-կ--շ--թի-- մին-----րակի երկուշաբթիից մինչև կիրակի ե-կ-ւ-ա-թ-ի- մ-ն-և կ-ր-կ- ------------------------- երկուշաբթիից մինչև կիրակի 0
y--k-s-a---i-ts’ min-h--ev -iraki yerkushabt’iits’ minch’yev kiraki y-r-u-h-b-’-i-s- m-n-h-y-v k-r-k- --------------------------------- yerkushabt’iits’ minch’yev kiraki
Први дан је понедељак. Ա-ա--ն -ր- ----ւշա---ն է: Առաջին օրը երկուշաբթին է: Ա-ա-ի- օ-ը ե-կ-ւ-ա-թ-ն է- ------------------------- Առաջին օրը երկուշաբթին է: 0
Ar-a-i- --y--e--us-ab-’i- e Arrajin ory yerkushabt’in e A-r-j-n o-y y-r-u-h-b-’-n e --------------------------- Arrajin ory yerkushabt’in e
Други дан је уторак. Ե--րո-- օր- երեքշաբթ-ն--: Երկրորդ օրը երեքշաբթին է: Ե-կ-ո-դ օ-ը ե-ե-շ-բ-ի- է- ------------------------- Երկրորդ օրը երեքշաբթին է: 0
Y-rk---- or----re---h-bt-in e Yerkrord ory yerek’shabt’in e Y-r-r-r- o-y y-r-k-s-a-t-i- e ----------------------------- Yerkrord ory yerek’shabt’in e
Трећи дан је среда. Երրո-դ -ր----րեք----ի- -: Երրորդ օրը չորեքշաբթին է: Ե-ր-ր- օ-ը չ-ր-ք-ա-թ-ն է- ------------------------- Երրորդ օրը չորեքշաբթին է: 0
Y-rro-- or- ch’vo-ek-sha----- e Yerrord ory ch’vorek’shabt’in e Y-r-o-d o-y c-’-o-e-’-h-b-’-n e ------------------------------- Yerrord ory ch’vorek’shabt’in e
Четврти дан је четвртак. Չորրո-դ --ը -ի--շաբթ-ն--: Չորրորդ օրը հինգշաբթին է: Չ-ր-ո-դ օ-ը հ-ն-շ-բ-ի- է- ------------------------- Չորրորդ օրը հինգշաբթին է: 0
Ch’-orro----r--h--g--abt--n-e Ch’vorrord ory hingshabt’in e C-’-o-r-r- o-y h-n-s-a-t-i- e ----------------------------- Ch’vorrord ory hingshabt’in e
Пети дан је петак. Հ-----որդ -ր- -ւ--ա-ն--: Հինգերորդ օրը ուրբաթն է: Հ-ն-ե-ո-դ օ-ը ո-ր-ա-ն է- ------------------------ Հինգերորդ օրը ուրբաթն է: 0
Hin--r--- o---urb---n e Hingerord ory urbat’n e H-n-e-o-d o-y u-b-t-n e ----------------------- Hingerord ory urbat’n e
Шести дан је субота. Վ--երո----րը-շ---թն -: Վեցերորդ օրը շաբաթն է: Վ-ց-ր-ր- օ-ը շ-բ-թ- է- ---------------------- Վեցերորդ օրը շաբաթն է: 0
V-ts’-e-o-d-ory s----t-n-e Vets’yerord ory shabat’n e V-t-’-e-o-d o-y s-a-a-’- e -------------------------- Vets’yerord ory shabat’n e
Седми дан је недеља. Յո---որդ օ-ը ---ա-----: Յոթերորդ օրը կիրակին է: Յ-թ-ր-ր- օ-ը կ-ր-կ-ն է- ----------------------- Յոթերորդ օրը կիրակին է: 0
Yo--y---r----y k---ki--e Yot’yerord ory kirakin e Y-t-y-r-r- o-y k-r-k-n e ------------------------ Yot’yerord ory kirakin e
Седмица има седам дана. Շ--աթ---ւն---ոթ օ-: Շաբաթն ունի յոթ օր: Շ-բ-թ- ո-ն- յ-թ օ-: ------------------- Շաբաթն ունի յոթ օր: 0
Sh---t-n--n--yo---or Shabat’n uni yot’ or S-a-a-’- u-i y-t- o- -------------------- Shabat’n uni yot’ or
Ми радимо само пет дана. Մ-նք-ա----ում են----այ---ի---օ-: Մենք աշխատում ենք միայն հինգ օր: Մ-ն- ա-խ-տ-ւ- ե-ք մ-ա-ն հ-ն- օ-: -------------------------------- Մենք աշխատում ենք միայն հինգ օր: 0
M-nk- -s---at-m---n-’ mia-n ------r Menk’ ashkhatum yenk’ miayn hing or M-n-’ a-h-h-t-m y-n-’ m-a-n h-n- o- ----------------------------------- Menk’ ashkhatum yenk’ miayn hing or

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Вештачки језик Есперанто

У данашње време, енглески је најважнији универзални језик. Сматра се да су сви у стању да се њиме споразумевају. Али и други језици настоје да постигну овај циљ. На пример, језици који су вештачка творевина. Овакви језици ставарју се и развијају с намером. То значи да постоји план на основу кога се стварају. Код вештачких језика долази до мешања елемената различитих језика. На тај начин се настоји да се великом броју људи омогући да их савладају. Циљ сваког вештачког језика је олакшана комуникација међу народима. Најпознатији вештачки језик је есперанто. Свету је по први пут представљен у Варшави, 1887. године. Његов оснивач је био лекар Лудвик Лазар Заменоф. Његова теза је била да су проблеми у комуникацији један од главних узрока социјалних немира. Ово га је навело да ради на стварању једног заједничког језика којиби зближио људе. Очекивао је да ће уз помоћ овог језика људи моћи да се споразумевају на равноправној основи. Заменофљев псеудоним био је Др. Есперанто - онај који се нада. Ово само описује колике је наде полагао у свој сан. Но, идеја универзалног споразумевања, много је старија. Познато је да је до данас створено много оваквих језика. Уз њих се повезују и циљеви као што су толеранција и људска права. У данашње време есперанто се говори у више од 120 земаља. Но, есперанто има и своје критичаре. На пример: 70% речника потиче из романских језика. И уопште, есперанто је очигледно формиран по узору на индоевропске језике. Они који говоре есперанто, размењују искуства на конвенцијама и по клубовима. Они такође редовно организују састанке и предавања. Па, јесте ли расположени за мало есперанта? Ĉu vi parolas Esperanton? – Jes, mi parolas Esperanton tre bone!
Да ли си знао?
Амерички енглески спада у западногерманске језике. Као и канадски енглески, то је северноамерички дијалекат енглеског. То је матерњи језик око 300 милиона људи. Тиме је то варијанта енглеског с највише говорника. Међутим, веома је сличан британском енглеском. Говорници обе варијанте се у правилу без проблема споразумевају. Једино када обе стране говоре јако израженим дијалектима, конверзација постаје тежа. Упркос сличностима, постоји неколико значајних разлика између две варијанте. То се пре свега односи на изговор, лексички фонд и правопис. У неким случајевима појављују се и одступања у граматичким правилима и правилима употребе правописних знакова. У поређењу с британским енглеским повећава се важност америчког енглеског. Разлог томе је пре свега велики утицај северноамеричке филмске и музичке индустрије. Оне деценијама извозе свој језик у цели свет. Чак Индија и Пакистан, некадашње британске колоније, преузимају американизме… Научите амерички енглески, јер је то најутицајнији језик на свету!